Osnova PR-a: želja za stalnim učenjem novih stvari – Nikola Jovanović

Kako si počeo da se baviš PR-om? Da li je to bilo zato što si se bavio novinarstvom, ili si možda želeo da se približiš muzičkoj industriji pa si odabrao taj put?

Nisam želeo da uđem u PR. Počeo sam time da se bavim početkom 2003. godine. Veoma malo ljudi se u tom trenutku bavilo PR-om u muzici. Imao sam priliku da sarađujem sa agencijama, konkretno sa Olaf&McAteer, koja je tada radila za Jelen pivo. Pri angažovanju za Jelen pivo, oni su meni pomogli njihovim iskustvom iz PR-a, a ja njima svojim iz oblasti muzičke industrije i tako smo zajedno kroz saradnju od tri godine uspeli da iznesemo PR kampanju za Jelen pivo live festival, uz vrlo minimalan budzet.

Misliš li da je neophodno da neko bude novinar da bi bio PR?

Ne. Na primer, moja drugarica koja je PR Kombank Arene završila je Muzičku akademiju. Poznajem i ljude koji su završili Filološki, Filozofski fakultet itd. Mislim da za PR-a moraš da imaš samo jednu širinu interesovanja i znanja. Možeš da završiš i Prirodno-matematički fakultet, pa da se opet baviš ovime. Naravno, ljudima sa društvenih fakulteta je verovatno lakše, jer se neke jezičke barijere lakše prelaze. Komunikativniji su, više ih zanima pisana reč, kao i sam govor i izražavanje. Dakle, neka vrsta komunikoloških sposobnosti se mora posedovati da biste se bavili ovim poslom, da znate kako da oblikujete reči, osmislite javni nastup. Ali, to su sve stvari koje mogu da se nauče. Ja sam imao veliku tremu kada sam prvi put otišao na televiziju, na radio stanicu. To mi je sad postala rutina i nemam nikakav problem sa tim. Imao sam problem ranije i oko javnih nastupa, ali to se sve rešava vremenom i iskustvom. Kod mene je postojala sigurnost u ono što pričam, jer sam se bavio muzikom i onda mi je bilo mnogo lakše da se opustim, jer to je moja teritorija. Naravno, teži put je kada dođete u neku agenciju i morate da govorite stvari koje ne poznajete, da učite nove stvari, da ovladate i materijom i profesijom. Meni je stoga bilo lakše, jer sam materijom vladao, a učio stvari iz profesije.

Šta misliš, koji su osnovni kvaliteti koje mora da ima menadžer za odnose s javnošću?

Mora postojati želja za stalnim učenjem novih stvari. To je jedna od osnova PR-a, jer se profesija menja. Uostalom, kao i svaka profesija, ali PR se s pojavom Interneta i novih tehnologija u poslednjih 15 godina dosta promenio. Dalje, mora se posedovati jedna vrsta staloženosti i smirenosti, da možete da se suočite sa svim izazovima koje profesija stavlja pred vas. Ovo jeste jedan poprilično stresan posao i zahteva puno vremena. Takođe je važno i prikupljanje informacija i koje vas možda ne zanimaju direktno, ali su vam bitne zbog posla. Tako širite i neku vrstu opšte kulture koja će vam definitivno biti neohodna.


DSC_0269Budući da radiš na takvom mestu koje zahteva okupljanje ljudi sa svih strana Balkana, da li je teško napraviti program koji će zadovoljiti sve?

Jeste. U početku smo bili veoma opterećeni time da zadovoljimo sve, da se niko ne oseća zapostavljenim. A onda shvatite da, na uštrb kvaliteta, radite po nekom ključu i da to jednostavno ne funkcioniše. Onda smo povukli crtu i stvari postavili tako da nas nije briga iz koje zemlje muzika dolazi, dok je ona kvalitetna. Kada smo se u tom smislu opustili, sve je bilo mnogo lakše. Mnogo smo otvoreniji prema svemu. Dakle, što se MTV-ja tiče, nije nas briga da li dolazite iz Srbije, Hrvatske, Bosne ako je ono što ste napravili u okviru naše muzičke politike i svakako smo spremni to da podržimo. Naravno, treba biti oprezan i voditi računa da pesme i spotovi ne budu uvredljivi, jer uvek će biti tu neko ko će to jedva dočekati i ukazati na propust.

Imaš li nešto da poručiš našim čitaocima? Neki životni moto?

Ne mogu da im dam životni moto, ali mogu da im dam neku vrstu životnog iskustva. Ukoliko sutra žele da se zaposle, da imaju posao, moraju da se pokrenu na vreme. To možda zvuči teško, ali ne postoji vise period srećnog studiranja, godine provoda i neprestanih izlazaka u klubove. Naravno, svako životno doba nosi neke lepe strane, pa je verovatno period studiranja jedan od bezbrižnijih momenata u životu. Ali najgore što trenutno viđam jeste dosta studenata sa puno znanja, a bez imalo prakse. Kada izađu sa fakulteta prosto nemaju šanse na tržištu rada. Ja sam još za vreme studija imao tu ideju da moram da počnem da radim što pre, tako da sam od druge, treće godine počeo da radim, volontiram. Nisam odbijao poslove, uključivao sam se u svakakve organizacije, putovao sa tim organizacijama i sve to kako bih stekao određenog iskustva koje ću moći da primenim u praksi i pokažem se poslodavcu u najboljem svetlu. Veoma je bitno studirati, ali istovremeno sticati i neka praktična znanja. Kada to kažem ne podrazumevam isključivo rad tokom celog studiranja. Periodična praksa, od nedelju, dve, tri, praksa s vremena na vreme, to je sasvim dovoljno da se po izlasku sa fakulteta uključite i to je ono što će vam doneti posao. Često kažu: “Diploma ništa ne znači”, apsolutno se ne slažem sa tim. Treba da budete obrazovani, jer to je samo početak ka obrazovanju koje traje ceo život. Ako želite da budete prosečni, ok, to može svako, ali ako želite da budete top u svojoj profesiji moraćete da se razvijate i učite.

 

[ratings]

2 Comments

  1. Svaka cast! Nek je svima da nauce!

  2. Odlican tekst..Dobra pitanja novinara….pozdravljam pisanja o ovoj temi..

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *