U zdravom telu, zdrav duh

Borba za buđenje svesti o zdravom stilu života kod naših ljudi je u punom jeku. Odvija se svakodnevno, kroz sve oblike elektronskih i štampanih medija, putem javnih predavanja, seminara, sajmova i različitih radionica. Potreba ili želja svakog čoveka da bude zdrav i dugovečan je normalna. Ipak, tempo modernog života, izloženost stresu, velikom radnom opterećenju i drugim faktorima koji nas „napadaju“, udaljvaju nas od ostvarenja jedne takve želje, odnosno ostvarivanja potrebe.

Nedostatak fizičke aktivnosti i neadekvatna ishrana u poslednjih nekoliko godina svrstani su među vodeće faktore rizika za oboljevanje od širokog spektra bolesti u ovom modernom vremenu. Promocija aktivnog stila života predstavlja jedan od dobrih načina borbe protiv stresa, gojaznosti, nedostatka fizičke aktivnosti, loše ishrane i drugih negativnih elemenata koji ugrožavaju naš kvalitet života. Aktivni životni stil objedinjuje svest i aktivnu borbu protiv faktora rizika, odnosno borbu za zdrav, kvalitetan i dug životni vek.

Povećanje nivoa fizičke aktivnosti, koje prati i pravilna ishrana, jeste jedna od osnova aktivnog stila života. Kao što već znamo, studentski život može biti jako naporan, i prilikom balansiranja između fakultetskih obaveza, druženja i izlazaka, često zaboravljamo na ono najvažnije, a to je briga o sebi i zdravlju. U daljem tekstu pomenućemo neke od mnogobrojnih načina održavanja  kako fizičkog, tako i psihičkog zdravlja.

Najbolja hrana za početak dana

Postoje određene namirnice koje je posebno dobro konzumirati u jutarnjim satima. Iako mnogi nisu ljubitelji soka od paradajza, poznato je da on sadrži antioksidans likopen koji dokazano smanjuje rizik od srčanih bolesti i kancera. Budući da sadrži manje šećera od gotovih voćnih sokova, manje je kaloričan. Najbolji je domaći sok, ali i kupovni donosi odgovarajuču „dozu zdravlja“.

Granola03242006Najbolje cerealnije za početak dana su granole, koje čine savršenu kombinaciju biljnih vlakana i omega-3 masti iz integralnog zrna ovsa i jezgrastog voća. Pri kupovini treba izbegavati gotove musli proizvode koje mogu da sadrže iznenađujuće visok procenat šećera. Najbolje je namirnice za potrebnu kombinaciju kupiti pojedinačno u prodavnicama zdrave hrane.

Većina nas najviše beli hleb, ali on nije dobar izbor za početak dana zato što moze da izazove nadutost i osećej težine u želudcu. Ukoliko se to vama dešava, probajte integralni hleb od kiselog testa, koji se pravi od kvasca koji sadrži probiotičke kulture, zbog ćega se lakše vari. Osim toga, integralni hleb sadrži niži glikemijski indeks, što će održati osećaj sitosti do ručka.

Običan jogurt sa probiotičkim kulturama je još jedna od namirnica koju biste trebali uzimati u jutarnjim satima, jer je ova vrsta jogurta bogata proteinima, kalcijumom i vitaminom B2. Konzumiranje jogurta u jutarnjim satima ima prednost u odnosu na voćni, jer on ne sadrži veštački šećer. Ukoliko za doručak volite da jedete voće, najbolje je odlučiti se za bobičaste plodove jer oni sadrže malo šećera a veliku dozu antioksidanata u odnosu na ostalo voće. Budući da su maline, jagode, borovnice, kupine i druge voćke ove vrste niskokalorične, idealan su izbor za užinu.

Kada jedete?

Ustanovljeno je da “svaki organ ima svoj sat“ – što u prevodu znači da postoji vreme kada naša jetra, creva, mičići i drugi organi rade punim kapacitetom i vreme kada oni manje, više spavaju.

Ovi metabolički ciklusi su vezani za procese u organizmu, od razgradnje holesterola do stvaranja glukoze, i trebalo bi da budu na vrhuncu kada jedemo i da miruju kada ne konzumiramo hranu, ili obrnuto. Kada neredovno jedemo, metabolizam nije ni potpuno aktivan ni potpuno neaktivan. To možemo poistovetiti sa spavanjem i budnim stanjem. Ako ne spavamo dobro tokom noći, nismo u potpunosti budni tokom dana, a posledica toga je manja efikasnost u radu. Navike u ishrani promenile su se u poslednjih nekoliko godina, jer imamo veći pristup hrani i više razloga da budemo budni noću, makar samo da bismo gledali TV ili četovali. A kada su ljudi budni, često nešto grickaju. Ova otkrića navode da ograničeno vreme unosa hrane može da predstavlja promenu načina života koja će pomoći ljudima da se ne goje.

Svakodnevna šetnja

Preterano gledanje televizije ili sedenje za računarom može da pogorša vašu genetsku sklonost ka gojaznosti, ali taj rizik možete prepoloviti ako svakog dana sat vremena šetate brzim korakom. U istraživanjima koja su sprovedena na katedri za nutricionizam Harvardske škole u Bostonu dokazano je da jednosatna šetnja svakog dana smanjuje genetski uticaj na gojaznost za oba pola. S druge strane, sedeći stil života, koji karakteriše gledanje televizije bar četiri sata dnevno povećava genetski uticaj za 50 posto. Brzo hodanje nije samo dobar način za postizanje i održavanje kondicije, već odlično utiče na psihičko i emocionalno stanje organizma. Ovaj vid rekreacije sve više potiskuje trčanje, prvenstveno zato što se manje opterećuju zglobovi i kolena. Osim toga, ne iziskuje mnogo napora, niti zahteva posebne pripreme. Pored toga što omogućava da se bez mnogo napora postigne dobra kondicija, brzo hodanje odlično utiče na kardiovaskularni sistem tako što smanjuje rizik od srčanih oboljenja. Žustar hod, takođe, smanjuje stres, popravlja raspoloženje i blagotvorno utiče na ritam spavanja. Naime, istraživanja su ukazala na vezu između hodanja i sna: što više hoda, manje nesanice.

Meditacija i joga

Meditacija i joga su dve usko povezane discipline, i obe doprinose boljem psihičkom i fizičkom zdravlju. Fokusiranost u bilo kojoj oblasti života olakšava postizanje ciljeva. To se odnosi i na oblast zdravlja u cilju izlečenja bolesti. Upravo zbog toga meditacija se oduvek smatrala efikasnim sredstvom samoizlečenja, što je naučno i dokazano. Dakle, ako meditacija može da poveća šanse za oporavljanje od teških bolesti kao što su kancer i autoimuna oboljenja, onda izvesno može da bude efikasna u jačanju imuniteta, što je najbolja prevencija svih bolesti. Kada počnete da vežbate jogu, energija koja je bila blokirana raznim tenzijama ili negativnim programima biva oslobođena i polako ispunjava ta prazna mesta. Ljudi koji vežbaju jogu imaju manje potrebe da neurotično jedu, a istraživanja rađena na mladima pokazuju da su uspevali da se uz pomoć joge oslobode alkohola i droge. Joga nas kroz vežbe koje opuštaju oslobađa fizičkih posledica stresa koji se nataložio u telu. Naime, kad je čovek pod stresom, javlja se spazam, pritisak raste, čovek je stalno u stavu „ili se bori ili beži“, pa u ekstremitete odlazi više krvi, a manje u stomak. Zato je varenje pogoršano, cirkulacija slabija itd.

A šta se dešava kada radimo jogu? Smanjuje se nivo kortizola, hormona stresa, imunitet je jači, pritisak niži, manje smo anksiozni i bolje raspoloženi.

Ples

Na trenutak se prisetite najzabavnijih događaja u svom životu. Verovatno vam na pamet padaju žurke na kojima je bilo dobro društvo, gde se pevalo i igralo. Spontani ples i potpuno prepuštanje ritmovima muzike deluju potpuno oslobađajuće i pomažu da zaboravite na sve probleme, nesigurnost, strahove. Osim što ima dobar psihološki efekat, ples je savršena fizička vežba, zahvljujući kojoj se ubrzava rad srca, aktiviraju se svi mišići i angažuje mozak. Verovali ili ne, na času dinamičkog plesa možete da sagorite isti broj kalorija kao i za sat vremena džogiranja. Zapravo, najnovija istraživanja pokazuju da ples može da smanji rizik od demencije za 76 procenata, da spreči pojavu depresije, te da poboljša moć reagovanja i kognitivne sposobnosti. A ako uzmemo u obzir i činjenicu da je ples i osnovna prirodna potreba, jasno je da ne postoji bolji način da se opustite i oraspoložite.

Krossfit

Krossfit je spoj različitih načina vežbanja. Objedinjuje sve što su ljudi do sada radili, a suština je da se naš organizam pripremi za sve fizičke zahteve koji mu mogu biti postavljeni. Za to je potrebno da budemo snažni, brzi i izdržljivi. Jedan od glavih slogana krossfita jeste – specijalnost ni u čemu, izvrsnost u svemu. Na prvi pogled, ovaj sport deluje kao žestok pa i surov, ali to je zabluda. U istoj vežbačkoj grupi mogu da se nađu takmičar i osoba koja je prvi put na treningu. Svi rade iste vežbe, ali svako ima svoje opterećenje i broj ponavljanja određene vežbe. Treninzi su precizno isplanirani i traju do 50 minuta. Trening se sastoji od zagrejavanja, razgibavanja, glavnog dela treninga i učenja tehnike. Ovaj sport je jednako pogodan za žene kao i za muskarce, i to svih uzrasta. Rezultati se primećuju već posle tri meseca, jer intenzivni treninzi sagorevaju veliki broj kalorija, a to se dešava i dva sata nakon njihovog završetka. Iako ovaj sport spada u napornije, nemojte odmah odbaciti mogućnost bavljenja njime, jer donosi veliki broj koristi, kako fizičkih tako i psihičkih, a verujem da je svima poznat taj ispunjavajući osećaj kada učinimo nešto dobro za naše telo i raspoloženje.

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *