Na današnji dan: Zbogom, legendo!

Ovaj 24.novembar , to je datum kada je svet ostao bez čarolije, bez najlepšeg glasa koji je mogao da dosegne nepregledne visine, bez novih tekstova koji spajaju ljude različitih rasa, ubeđenja, veroispovesti, bez najluđeg frontmena, bez velikog čoveka, bez legende. Toga dana pre 22 godine prestalo je da kuca srce umetničke gromade. Ovu predstavu napustio je Fredi Merkjuri i otišao da se ugnjezdi u svoje i te kako zasluženo mesto – presto večnosti.

Who wants to live forever?

Pevao je on. Ne brini stari, ti si taj problem rešio. I pošto je uspeo da odradi taj jako zahtevan zadatak, što mnogima ne polazi za rukom, odlučili smo da vam danas ispričamo priču i sve dogodovštine iz njegovog kratkog, imigrantskog boravka na ovoj planeti.

 Od Faroka do Fredija

Malo ko zna da je Fredi Merkjuri pseudonim. Pravo ime vrhunskog pevača jeste Farok Buslara (Farrokh Buslara). I ne on nije bio katolik, ni Britanac. On se rodio u Stone Townu u Zanzibaru (Indija) u porodici zoroastrijanske vere. Na dan njegovog rođenja, petog septembra, nastao je još jedan veliki brend – viski Džek Danijels (Jack Daniel’s), pa možda je i to neki znak, ko zna. Kao klinac bio je sjajan sportista, u školi se isticao na fizičkom i osvajao turnire u stonom tenisu. Međutim njegovi nastavnici nisu mogli da ne primete taj raskošni talenat koji čuči u njemu. A to je talenat za muziku. Ubrzo je krenuo na časove klavira, a nastupao je i u dramskoj sekciji i u školskom horu. Ljubav prema umetnosti rapidno je rasla, pa u srednjoj školi osniva svoj prvi bend koji se zvao „The Hectics“ i tom prilikom dobija nadimak pod kojim se kasnije i proslavio – Fredi. Splet nesrećnih okolnosti i politički nemiri naterali su porodicu Buslara da napusti svoj dom. To se dogodilo ’64.godine usled Zanzibarske revolucije, kada je talentovani tinejdžer imao svega 17 leta.

 Početak najveće grupe svih vremena

Preselili su se u London gde započinje studije umetnosti i grafičkog dizajna. Iako se kasnije u životu nije time bavio, umeo je da iskoristi to iskustvo i to tako što je dizajnirao logo svoje,a možda i najveće grupe svih vremena – Queena. Svojim putem koračao je sigurno, a on nije bio posut samo ružama, bilo je mnogo trnja, ali ipak je uspeo da dohvati tu najvišu zvezdu. Na tom putu do večnosti prodavao je i odeću, svirao po budžacima.

U britanskoj prestonici, pre slave imao je neke manje bendove „Ibex“ i „Sour Milk Sea“. Prava priča počela je sa osmehom. Naime kada je upoznao Rodžera Tejlora (Rogera Taylora) i tršavog gitaristu Brajana Meja (Brian May), oformio je bend koji će osvojiti svet. Prvobitno to je bio „Smile“, ali kasnije zbog svog seksualnog opredeljenja Fredi, iako se ostali članovi nisu slagali zbog gej konotacije, daje grupi naziv „Queen“. U tom sastavu i pod tim imenom pomerane su granice i postavljani novi standardi. Suvereno je vladao scenom i svi su se pitali u čemu je ključ te harizme. Iako nije voleo da daje intervjue, jednom prilikom otkrio je novinarima da je tajna u spoju energije kabarea, britanskog rocka i indijske muzike. Na njega ogroman uticaj imali su Lajza Mineli (Liza Minneli), a naravno i Elvis, Lenon, Stonsi. Takva kombinacija stvarno nikog nije ostavljala ravnodušnim. I ne, nije on bio samo običan pevač, on je bio „Miracle“.

Sa pomešanim žanrovima, u sosu koji mu je umesto krvi tekao kroz vene, pomešali su se i umetnički pravci i zbog toga kad izađe na binu niko nije mogao da ga zaustavi. Pevao tako jako i brzo to svima, ponavljajući stihove „Don’t stop me now“:

„I’m a rocket ship on my way to Mars on a collision course I am a satellite, I’m out of control. I’m a sex machine ready to reload like an atom bomb about to oh oh oh oh oh explode! I’m burning through the sky, yeah two hundred degrees that’s why they call me Mr. Fahrenheit. I’m travelling at the speed of light. I wanna make a supersonic woman of you!“

 Mnogobrojni talenti i solo karijera

Svirao je klavir, gitaru, pevao, a iz njegovog pera proistekle su najlepše pesme kao što su „Somebody to love,“ „We are the champions“ pa i prva rok opera koja je proglašena za pesmu minulog veka – „Bohemian rhapsody“. Koncert konačne afirmacije i potvrde veličine Queen-a odigrao se na stadionu Wembley 1986.godine, kada je sve gorelo. Takva pobednička dešavanja pišu istoriju, a snimci su tu da svedoče i danas, i pomognu mlađim generacijama da shvate šta je to Rock ’n’ Roll.

 Paralelno sa razvojem najveće grupe, tekla je i solo karijera vanserijskog pevača. Kao individualni izvođač napravio je dva albuma – „Mr. Bad guy“ I „Barcelona“. Sa tog albuma je i himna Olimpijskih igara ’92 u istoimenom gradu, a na tom projektu ostvarena je saradnja sa španskom operskom pevačicom, sopranom Monserrat Caballe. Nažalost pošto Freddie nije doživeo tu Olimpijadu, na manifestaciji himnu je izvela ona, a njegovi delovi su puštani kao snimci. Sigurno najpoznatija njegova pesma jeste „Living on my own“ za koju je spot sniman ’86 u Minhenu, na proslavi njegovog jubilarnog 40-og rođendana. Kraljica Roka sarađivala je i sa kraljem popa Michaelom Jacksonom, naime oni su snimili početkom 80-ih godina duet – „There must be more to live than this“.

 Buran ljubavni život

A pre nego što vam otkrijemo nešto iz Fredijevog ljubavnog života, tu je i zanimljivost vezana za gitaristu Brajana Meja, preko koga je i upoznao svoju istinsku ljubav. Naime ovaj virtuoz studirao je astro-fiziku, a zbog obaveza u bendu nije uspeo da joj se posveti i završi je. Ali nakon Merkjurijeve smrti i raspada benda, pre par godina, gitarista se vraća na fakultet i doktorira ovu disciplinu. Morate priznati, stvarno impozantno. Pošto su bili veliki prijatelji, preko njega je Fredi upoznao Meri Ostin (Mary Austin). Početkom sedamdesetih se zabavljao sa njom, čak su i živeli zajedno, ali posle izvesnog vremena, pevač je ostavlja zbog jednog američkog producenta.

Krajem te decenije krenuo je da ide po gej barovima, i stalno je menjao partnere. Čak je i princezu Dajanu jednom prilikom prerušio u muškarca i poveo je sa sobom u takvu vrstu provoda. I sam Bono Voks (Bono Vox), frontmen grupe „U2“ jednom prilikom otkrio je medijima da je Fredi pokušao da ga smuva.  Živeo je burno i brzo, ali 1985. godine konačno se skrasio i to pored frizera  Džima Hatona (Jima Huttona).

 Odlazak kraljice

Frediju je bolest dijagnostikovana 1987, ali on je to u medijima vešto krio do poslednjeg dana svog života, kada je svim fanovima priznao kakva je situacija. Od kada su ustanovili virus do sudnjeg dana Haton je brinuo o njemu. U svojoj knjizi tvrdi da je Fredi umro sa bračnom vrpcom koju mu je poklonio.  Uzrok smrti zapravo je upala pluća usled virusa side, izdahnuo je mlad u svojoj 45.godini. Sahrani su prisustvovali velikani iz sveta muzike i njegovi prijatelji iz benda.

Poslednji pozdrav najboljem pevaču dali su i Elton Džon kao i Dejvid Bouvi. Zoroastrički sveštenik obavio je tu ceremoniju i time je pala zavesa nakon poslednje scene predstave u kojoj je glavnu ulogu tumačio najveći – otišla je kraljica.

U spomen na Faroka Buslaru

Interesantno, a neprihvatljivo je to da javnost do nedavno nije znala gde se nalazi pepeo pevača, koji je kremiran te 1991.godine. Tek u februaru ove godine pronađena je njegova nadgrobna ploča na Kensal Grin (Kensal Green) groblju u Londonu.  Na njoj su ugravirani datumi njegovog rođenja i smrti i rečenica – „U spomen na Faroka Buslaru“. Ispod toga je i veliko slovo M, inicijal njegove velike ljubavi i pravog prijatelja Mary Ostin.

Na ovaj dan, pre četiri godine čelnici Londona, kvarta Feltham gde se Fredi kao sedamnaestogodišnjak doselio sa porodicom, otkrili su njegovu zvezdu, kako bi podstakli omladinu da ne odustaje od svojih snova. Tom prilikom nisu krili ponos što su bili sugrađani ovakve veličine. A na ovaj dan, takođe pre par godina čak je i Gugl odao počast legendi tako što je u svoj standardni logo ugradio lik pevača.

Denijel Redklif u ulozi Fredija

Snima se i film o životu čuvenog  Freddia. Njega je trebao da glumi Saša Baron Koen (Sacha Baron Cohen), ali je zbog nesuglasica sa članovima „Queena“ odustao od cele priče. Na njegovo mesto došao je Denijel Redklif (Daniel Radcliff), svima poznatiji kao čarobnjak iz Hogvartsa Hari Poter, koji će verodostojno pokušati da nam približi život ove legende.

Sve ovo nabrojano su gestovi poštovanja, ali i dokaz da tragovi genijalaca ne mogu da  izblede, i da ovakvi ljudi nikada ne umiru.

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *