Kocka do kocke, kockica

Kocka + čekić = kockice

5x5Većina nas je došla u dodir sa Rubikovom kockom, a veoma  malo nas je uspelo da je reši. Izumljena je 1974. godine od strane mađarskog vajara i arhitekte po imenu Erno Rubik, tako da već 39 godina „lomimo“ mozgove, a i same kocke, ne bi li došli do rešenja. Jedan od najlakših načina jeste rasturiti kocku i sklopiti je prema šemi, kockicu po kockicu, staviti je na policu da skuplja prašinu, sve dok ne dođe onaj rođak što voli sve da čačka i poremeti kompletnu kocku, a pritom se nije izuo kad je došao u goste. Tu dolazi dilema i padamo u iskušenje – da li kocku treba rastaviti i sklopiti, pa da pričamo svima da smo je sami rešili, ili treba da pokušamo makar da je dovedemo do nekog estetski zadovoljavajućeg nivoa? Tu počinje pronalaženje rešenja koje se odvija kroz sledeće faze: prva, upornost, gde kocku vrtimo nasumično ne bi li složili par boja u istom nizu; druga, očajanje – shvatili smo da nema poente jer smo složili samo jednu stranu, a slaganje ostalih pet dovešće do poremećaja već složene; tada nastupa faza tri  – destrukcija, zgrabili smo čekić i razbili kocku u parčiće.

Činjenice o Rubikovoj kocki

rubikovaS obzirom da je rekord u rešavanju kocke 5.55 sekundi, a jednom rukom 9.43, a nogama 27.93 sekunde, postavljamo pitanje sebi, da li i mi sami možemo da rešimo istu, a da pritom ne izgubimo značajan broj nervnih ćelija lupajući glavom o zid? Obaranje rekorda nam i ne pada na pamet, ali samo rešavanje ne mora biti teško. Broj kombinacija je tačno 43 252 003 274 489 856 000, što svako rešavanje čini jedinstvenim, međutim, svetski rekorderi prihvataju dva načina rešavanja: simultano – gde se cela kocka slaže odjednom, i na samom kraju sa par poteza kocka biva rešena i suckesivno – gde se kocka rešava u etapama. Oba načina imaju prednosti i mane i uvežbavanje oba zahteva dosta vremena. Čak i njen izumitelj je priznao da je kocku rešavao mesec dana i pritom nije bio siguran da se ista može rešiti. Tako da, potrudite se da vaše rešavanje bude ispod 30 dana, i ne očajavajte jer niste jedini koji se muče sa ovom igračkom za razvijanje vijuga.

Pošto se brzina rešavanja sve više i više povećava, počele su da se proizvode i kocke sa 4x4x4, 5x5x5, 6x6x6 kao i 7x7x7, i onda se našao neko ko je shvatio da nam život ionako nije dovoljno zagorčan sa 3×3 verzijom, pa je napravio nelicenciranu 11x11x11 verziju, čiji broj cifara kombinacija bi najverovatnije bio dugačak kao ovaj tekst.

Rešavanje

Iako na prvi pogled izgleda komplikovano Rubikovu kocku zaista nije teško složiti. Potrebno je naučiti algoritme i malo uključiti mozak. Prvi korak pri rešavanju je upoznavanje sa delovima kocke. Postoje oznake kojima se oni označavaju i to su: F (front) je prednja strana kocke, U (up) je gornja strana kocke, D (down) je donja strana kocke, L (left) je leva strana kocke i R(right) je desna strana kocke.

Ista ta slova sa apostrofom znače okretanje te strane kocke suprotno od smera kazaljke na satu: F’ (front) je prednja strana kocke, U’ (up) je gornja strana kocke, D’ (down) je donja strana kocke, L’ (left) je leva strana kocke i R’ (right) je desna strana kocke.

Bitno je napomenuti da šest centralnih kvadrata nikada ne menjaju svoj položaj. Uzmimo jedan centralni kvadrat i oko njega pokušajmo da napravimo krst. Potom zamenimo ugaone kvadrate sa njihovim pravim bojama i rešili smo prvu stranu. To se može uraditi i bez nekih znanja algoritama, čistom logikom.

Da bismo dalje rešavali kocku neophodno je poznavati određene algoritme, ali pošto ih je veoma teško objasniti rečima, video ispod će detaljnije objasniti.

Matematičari su proračunali da, ako bi poređali sve kocke ikada proizvedene jednu do druge, mogao bi da se obrazuje zid od Severnog do Južnog pola.

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *