Pisana ili elektronska reč

Misao je stara koliko i čovek. Pisana reč je tekovina civilizacije, stvorena ljudskom mišlju, radom, traženjem i nalaženjem. Misao je stvorila čoveka da bi je on pretočio na papir pa na ekran. Te reči su tu ovekovečene kao tekovine kulture, nauke, nečijeg rada i delovanja. To je nečija mudrost i nečije osećanje. Nekada, kada su knjige bile tek u povoju, bile su skupe i dragocene. Ta materijalizovana misao predstavljala je bogatstvo. Sa razvojem nauke i tehnologije menja se i oblik misli.

Da li je knjiga misao ili delo misli?

Knjige se prebacuju na ekrane. Misao je elektronska, pretočena u obličije binarnog sistema. Ima li štamparski papir dušu? Koliko sebe ostavljamo na svakoj pročitanoj stranici? Je li to komad celuloze ili dragoceno delo?  Polemike oko toga koji oblik knjige ima prvenstvo ne vode se često jer se u poslednje vreme veći značaj pridaje ekranu. Razlozi su brojni, od praktičnih do ekonomskih.

Naravno, “duša u koricama” ima takođe svoje argumente. Je li knjiga misao ili delo misli? Svakako je proizvod nečijeg rada i promišljanja. Menjala je oblik, od usmene, preko pisane pa do današnje digitalizovane. Naravno, današnjica nam u tom smislu pruža dovoljno pogodnosti i nismo primorani da odemo do knjižare, trafike, biblioteke. Sve je tu, nakon nekoliko pokreta se pojavi na ekranu. Tu su sve informacije, svi podaci, vesti, novosti, mudrosti, obaveštenja. To znatno olakšava posao. Ne ulaže se trud i samim tim bi trebalo da poraste želja za čitanjem. To ipak nije slučaj jer ko hoće, nađe način. Ko neće, ipak nađe razlog. Na tom istom ekranu pojavljuju se i društvene mreže, igrice i slične smicalice koje sami sebi postavljamo. Dakle, i to treba znati iskoristiti.

Prednosti i mane

Koje su pogodnosti pisane knjige? Dosta je onih koje se vezuju za emociju. Neko vam je knjigu poklonio (nije isto kao kad vam je pošalje mejlom, zar ne?), strane su okretane u određenim trenucima vašeg života i na njima su pored napisanog ostale i vaše želje, otisak prsta i uma. Ta knjiga ima miris. Bio to lepak, ako je nova, ili ustajalost polica, ako je stara, po tome je sebi svojstvena. To je prava senzacija za sva čula. Ako vam baš to treba, teško ćete se odreći tog papirnog zadovoljstva.

Šta nam pružaju računari? Jedno je kupljen i od tada pruža sve informacije. Potrebno je samo nekoliko dobrih programa i dobra internet konekcija. Informacije se same pojavljuju. Knjige su tu i spremne su za čitanje. Ko više voli belu pozadinu ekrana (koja se na novijim programima „čitačima“ može i prilagoditi ukusu) od papira, ovo je prava stvar za njega. Knjige koje se u bazama na internetu mogu pronaći, uvek su dostupne. Takođe, to je velika ušteda papira jer je sve što bi bilo štampano prešlo na ekran. Takođe, ne mora da se izgubi ni zadovoljstvo podvlačenja i obeležavanja paragrafa, stranica, redova. I to je omogućeno u tom svetu digitalnih knjiga.

Ima li knjiga rok trajanja?

Knjige su tekovina ranijih doba, a računari tehnologija koja se takođe može svrstati u tekovinu ovog našeg, tekućeg doba. Ima li knjiga rok trajanja? Da li je njeno vreme prošlo? Ili smo mi samo robovi modernog skriveni pod izgovorom savremenog i boljeg? Bolje bi trebalo da bude zaključak, ne otkriće. Nekada su čitali samo privilegovani a pisali veliki umovi, oni koji su tome bili dorasli. Danas piše previše onih koji misle da mogu i da treba to da rade. Ima više samoprozvanih autora nego deklarisanih čitalaca. U svoj toj masi tuđih misli ovog rogatog vremena pošteni čitalac koji bi sebi zasladio život kojom stranicom dobrog štiva, ne zna na koju stranu da gleda. Treba li da se obrati onima koji misle da pišu, onima koji pišu ili onima koji misle? Svi oni preplave tržište, i štampanim i virtuelnim materijalom pa se izbor ne nameće sam. Gde ima kvalitetnije literature, gde ju je bolje i lakše naći?

Začarani krug današnjice

Naše knjižare se pune beletristikom, dok je klasike malo teže u svakom trenutku pronaći. O stranim izdanjima da i ne govorimo. Uvek je tu mogućnost poručivanja ali za našeg prosečnog čoveka ta opcija premašuje njegovu želju za čitanjem. Opet se vraćamo na početak tog začaranog kruga današnjice. Možda nam ipak ta digitalizovana sveprisutna biblioteka pruža potrebno štivo?

Neizostavno je mesto informatike i računara u čovekovom životu. Tačno je da je elektronsko mastilo trajnije i postojanije. Tačno je da online biblioteka ne može da nestane u požaru, da zastari, ne mogu knjige da se pohabaju, ukradu. Tačno je i da knjigu sa koricama, listovima, sadržajem i mirisom ne može da zameni nekoliko megabajta elektronske sadržine. Sve je to tačno ali treba samo pronaći odgovarajuće mane i prednosti, ono šta kome odgovara.

Jedno je sigurno, knjiga kao predmet i institucija neće moći da se izgubi, zameni, zaboravi, bar ne dok ima gladnih znanja i emocije. Iz tog lavirinta starog i digitalnog zaključak je na strani onih koji bi da čitaju, onih koji žele i vole. Oni drugi ni ne znaju vrednost štamparije i računara. Internet neće zameniti knjigu samo onima koji ni do sada nisu čitali, nisu hteli da traže i nađu.

 [ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *