Crtanje pomoću svetlosti-Fotografija, nekad i sad

Pre nekoliko dana su svetski (ali i naši) mediji objavili fotografiju Kim Kardašijan koja savetuje kako da napravite idealan selfie. Selfie je u suštini autoportret, slikan uz pomoć mobilnog telefona koja se stavlja na društvene mreže uz nezaobilazno pućenje usana ili drugi ne baš prirodan izraz lica. U eri Instagrama i sve kvalitetnijih mobilnih telefona, ovaj fenomen možemo tumačiti kao i svojevrsnu krizu fotografije. Jer, danas su svi fotografi.

Od Camere obscure do digitalizacije

fotografija3Još je Platon u Državi govorio o igri senki na zidu pećine, što može tumačiti kao i jedan od najranijih opisa fenomena mračne komore (camera obscura) [1] Alhazen, arapski naučnik je u desetom veku zapazio da na belim zidovima zatamnjenih soba, ili u šatoru postavljenom u sunčanom pejzažu srednjeg Istoka, svetlost pri prolasku kroz pukotinu u zidu na suprotnoj strani projektuje sve ono što se napolju dešava – lepršanje zastava, pokrete pešaka i konjanika.

Ovo optičko sredstvo koristili su astronomi, arhitekte i slikari koji su želeli da što vernije opišu odnosno naslikaju svet koji ih okružuje. Međutim, fotografija kakvu mi znamo moraće da sačeka industrijsku revoluciju i razvoj hemije jer će tad pioniri fotografije početi da koriste supstance kojima će premazivati ploče i izlagati ih u cameri obscuri.

Tako je 1826. Nicefor Niepse (Nicéphore Niépce)  napravio prvu fotografiju poznatu kao Pogled na golubarnik. Na njegovom tragu, Luj Dager pronalazi novu metodu u fotografisanju odnosno dagerotipiju, gde se fotografija pravi direktno  (nema negativa), a zbog prirode fotografije reprodukcija je nemoguća, pa je svaka dagerotipija original. Vilijem Henri Foks Tabolt je primenio drugačiji postupak i postavio princip negativ-pozitiv na kom počiva i savremena fotografija. (više na http://shutterstoppers.com/history-of-photography/)

Kliktanje i fotografijefotografija1

Pravljenje fotografije u 21.veku ne zahteva dugotrajnu pripremu i promišljanje već je napredak tehnologije omogućio da ovekovečimo bilo koji trenutak u našem životu, kad god to poželimo. Poput masovne potrošnje, problem je upravo i u masovnoj distribuciji fotografija.

Nekada su fotografi morali da pažljivo raspolažu svojim resursima, drugačije su posmatrali predmet koji su želeli da sačuvaju od zaborava, obraćali su pažnju na priču koju im ljudi, njihov izraz lica i položaj tela, pričaju, na scenografiju koja, opet, ima neku svoju simboliku.

Danas ćete videti nekog ko slika po hiljadu puta i vršeći strogu selekciju, izabere svega nekoliko dobrih fotografija, dok će drugi pak kačiti stotinak, beznačajnih fotografija, neznajući da razlikuje kvalitetnu fotografiju od one koja to nije.

Bitna je priča

Svaka fotografija ima svoju priču i to je ono što će napraviti razliku između promišljene fotografije profesionalca i neke amaterske.

 Američka fotografkinja nakaza Dajen Arbus (Diane Arbus) je tako ostala zapamćena u istoriji fotografije po crno-belim fotografijama devijantnih i marginalizovanih ljudi (patuljaka, džinova, transseksualaca, nudista, cirkuzanata) ili običnih ljudi koji su smatrani ružnim ili nadrealnim.

Jednom prilikom je izrekla da kamera može biti pomalo hladna, pomalo gruba ali da njena oštrina otkriva istinu, razliku između onog što ljudi žele da drugi vide i ono što oni zaista vide – njihove mane.

fotografija2

 

 

 

 

 

 

 

 

fotografija4

Izvori slika :

http://www.nydailynews.com/entertainment/gossip/kim-kardashian-reveals-selfie-secrets-article-1.1531816

http://realitybitesartblog.blogspot.com/2011/01/bite-42-louis-daguerre-boulevard-du.html

http://www.hrc.utexas.edu/exhibitions/permanent/windows/southeast/joseph_nicephore_niepce.html

http://onlyoldphotography.tumblr.com/page/46

http://en.wikipedia.org/wiki/File:Childwithhandgrenadedianearbus.jpg

http://en.wikipedia.org/wiki/File:Identical_Twins,_Roselle,_New_Jersey,_1967.jpg

http://en.wikipedia.org/wiki/File:Eddie_Carmel_and_parents,_1970.jpg

[ratings]


[1] Zamisli da ljudi žive u nekoj podzemnoj pećini, i da se duž cele pećine provlači jedan širok otvor koji vodi gore, prema svetlosti (…) Svetlost im, međutim, dolazi od vatre koja gori iznad njih i daleko iza njihovih leđa. Između vatre i okovanih vodi gore put, a pored njega zamisli da je podignut zid kao ograda kakvu podižu mađioničari da iznad nje pokazuju svoju veštinu.( ..) ceo tekst na http://filozofskitekstovi.wordpress.com/2010/03/21/platonova-teorija-ideja-parabola-o-pecini/

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *