Buduće erupcije vulkana sa Islanda smrtonosne za Evropu

Šta bi se desilo ako bi se ponovile erupcije islandskih vulkana iz 18. veka? Koliko bi čovečanstvo patilo, i kakve bi bile posledice jedne takve prirodne katastrofe? Na ta pitanja su pokušali da odgovore naučnici sa univerziteta u Lidsu.

Erupcije u prošlosti

Laki vulkan, koji je imao velike erupcije 1783. i 1784, izbacio je ogromnu količinu pepela, ali mnogo veću količinu sumpor-dioksida. Oko 120 miliona tona tog otrovnog gasa je izbačeno u atmosferu iz zemljine utrobe u te dve erupcije, što je u današnjim merenjima jednako količini oslobođenog sumpor-dioksida od strane svetske industrije na godišnjem nivou.

Prema istorijskim podacima, u periodu od dve godine nakon erupcije vulkana Laki, blizu deset hiljada islanđana je umrlo (što čini jednau petinu ukupnog stanovništva) kao i tri četvrtine stoke u toj zemlji. U većim delovima Evrope u godinama erupcije, mortalitet je povećan od deset do dvadeset procenata, dok se u zemljama kao što su Holandija, Švedska, Norveška pa čak i Italija, stanovnici prijavljivali teskobe sa disanjem i smanjenu vidljivost zbog čestica pepela.

Samo u Velikoj Britaniji, tih godina je umrlo približno 23 000 ljudi od gušenja vulkanskim aerosolom (velike količine sumpora). Smrtni slučajevi u vezi sa erupcijom u ostalom delu Evrope nisu mogli da se zabeleže u tačnom broju zbog čestih bolesti koje su povećale smrtne ishod u tom istorijskom dobu.

Posledice hipotetičkih erupcija

Da bi predvideli kako bi jedna takva erupcija imala uticaja na moderni svet, ekipa naučnika sa univerziteta u Lidsu (Velika Britanija) ubacila je par brojeva u kompjutersku simulaciju. U simulaciji su koristili današnje podatke vremenskih stanica kako bi predvideli kuda bi se kretao oblak sumpor-dioksida, koji bi bio izbačen u toku osmomesečne erupcije vulkana, sličnoj onoj iz osamdesetih godina 18. veka.

Takođe, iz simulacije su zaključili kolika bi koncentracija aerosola bila prisutna u vazduhu, da bi potom izračunali (koristeći medicinske module) koliko bi te čestice vulkanskog aerosola ubilo ljudi. Koncentracija tog otrovnog gasa u prvih tri meseca nakon hipotetičke erupcije bi se povećala za neverovatnih 120 procenata, što bi dovelo do toga da inače normalan indeks kvaliteta vazduha od 38 skoči na čak 74. Kasnije bi se koncetracija aerosola u zemljama severne Evrope i Islanda utrostručila, a u južnoj Evropi povećala za 60 procenata.

U godini koja bi sledila nakon hipotetičke erupcije, zagađenje vazduha u Evropi uzrokovalo bi mnoge bolesti srca i pluća, a procenjuje se da bi od tih bolesti umrlo približno 142 000 ljudi što je duplo više od broja umrlih od virusa gripa u Evropi na godišnjem nivou u modernom dobu. A da se ne pominje da bi toliko visok nivo sumpor-dioksida u atmosferi doveo do toga da ljudi sa respiratornim problemima ne bi smeli da napuštaju domove.

U poslednjih 1500 godina, vulkan Laki je imao četiri ovakve erupcije, a novi proračuni u vezi ovog vulkana daju razlog za zabrinutost ističu naučnici sa univerziteta u Lidsu. Oni su primili dosta pohvala nakon završenog projekta, koji je izveden maksimalno temeljno i realistički i samim tim dao upozorenje za moguće nevolje koje bi nas zadesile.

Ekonomske posledice moguće erupcije

Islandski vulkani u skorašnjoj istoriji, imali su veliku ulogu u životu mnogih evropljana. U aprilu 2010, nakon erupcije jednog od vulkana, čija erupcija nije bila ni približno onoj iz 1783, avio saobraćaj je zaustavljen na više od nedelju dana. Dok je u maju 2011. ista takva erupcija zaustavila avio saobraćaj na par dana. U tim danima zabrane leta, avio kompanije su gubile i do dvesta miliona američkih dolara na dan, a osiguravajuće kuće nisu pokrivale gubitke od prirodnih katastrofa tog tipa, tako da su finansijski gubici bili ogromni. Međutim, erupcija inteziteta one koju je u 18. veku imao vulkan Laki, ostavila bi avio saobraćaj paralisan na najmanje šest meseci, a možda i više.

Ovakva katastrofa bi ostavila veliki ožiljak i na turističke firme. S obzirom da bi letovi širom Evrope bili otkazani, turistička industrija širom sveta suočila bi se sa gubitkom u visini od oko pet milijardi američkih dolara nedeljno.

Transport lekova, hrane i drugih dobara bio bi potpuno obustavljen. To bi dovelo do velikog gubitka u zemljama Afrike, gde bi voće i cveće koje bi trebalo da se izvozi u određenom roku (zbog mogućnosti da se pokvari) propalo u velikim količinama.

Međutim, spustila bi se cena nafte zbog male potražnje kerozina koji koriste avioni (dva miliona bačvi na dan; jedna bačva je jednaka 119 litara), što bi dovelo do povećanja korišćenja drugih vidova transporta kao što su brodovi i drumski saobraćaj. Ali ti vidovi saobraćaja ne bi mogli da nadomeste ni jedan delić stvarnih potreba današnje industrije.

Veliku štetu erupcija bi nanela i poljuprivredi. Island i Velika Britanija imale bi dosta problema sa pepelom koji bi se taložio na njivama, i tako gušio rast useva. Ostale zemlje Evrope bi se suočile sa drugim vidom uništenja u poljuprivredi; pljuskovima kisele kiše. Oblaci koji su puni sumpor-dioksida bi stvarali pljuskove sa kiselom kišom, koja bi uništila sve useve u reonu padavina.

Da li je moguće sprečiti erupcije?

Godine su utrošene u istraživanjima koja bi kao rezultat imala sprečavanje erupcija vulkana. Za sada nije bilo puno napretka, ali i dalje se radi na tome i mnogi naučnici imaju dosta ideja koje bi mogle makar ublažiti efekat nakon erupcije ili pak zaštititi čovečanstvo od posledica.,

Sve što ljudi mogu da urade jeste da se nadaju da će više projekata da se sprovodi, poput onog sa univerziteta u Lidsu, kako bi imali uvid u moguće posledice jedne takve prirodne katastrofe, što bi nam omogućilo da se bolje pripremimo za ono nad čim nemamo kontrolu.

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *