Osam – 2. deo

Svaki trenutak odlučno razdvaja bezbroj svetova. U svakom od njih si mogao da uploviš u neki drugi. Često su mu se ove dve rečenice šrafile u mozak i upirale zid u njegov pogled. Ali, svakodnevica zataška svaku našu sumnju u nju.

Beli luk, razgreban nožem, još uvek stoji pod njegovim jastukom. “Strava plaši N., a ja N. stravu vraćam. Samo još prisloni golu zadnjicu na otvorena vrata kad to izgovaraš i čim završiš, zatvori vrata za sobom i idi na spavanje“. To su bile reči N-ove prababe. Nadao se da će mu to pomoći, jer nikako nije želeo da mu se ista stvar ponovi još jednom. Tada mu je bila tek osma godina. Prababa i baba su se složile da ga je neko urekao dok je bio na selu, jer se “mnoge veštice bave bajanjem“ ne bi li ubile sreću u svakoj kući koja je poseduje. Veče pre ove mu se možda i prvi put desilo “ono“. Bio je preplašen svim tim novim događanjima za njega. Nešto ga je konstantno vuklo da izađe iz kuće. Smeh i plač su se držali za ruke i vrteli u krug dok je on pokušavao da prevari babu i dedu i izleti, u svoj toj panici, napolje. “U redu sam sad“, govorio je kroz smeh dok je sklanjao ruke svog dede sa sebe. U sledećem trenutku bi se otkrio i plakajući trčao ka izlaznim vratima.

I danas se seća svega, šeta ulicom i razmišlja o svemu. Na banderi stoji crna osmica. Zagledan je u nju, ali je ne registruje. U tom trenutku ga napada crni gavran. Sleće mu na glavu i udara ga svojim blatnjavim kandžama. Dok se N. osvestio i shvatio šta mu se zapravo desilo, gavran je odleteo daleko. Ostavio je samo parče nagorele prljave hartije na kojoj je pisalo:

“Ne mogu očekivati da će mi se vero_ati tako čudnovat, pa ipak ta__ jednostavan događaj, koji ću sada ispričati. Bilo bi ludo od drugih ljudi zahtevati da prime za istinu ono što ni sam moj ra_um ne može da shvati. Pa ipak, n_sam lud; a siguran sam i da ne sanjam. Ali _____ ću umreti pa bih hteo danas da olakšam svoju savest. Namera mi je da svojim bližnjima ispričam kratko i jasno niz _______ doživljaja. Oni su me najpre zbunjivali i mučili, i najzad su __ _propastili. Neću pokušavati da ih objasnim. Za mene su bili užasni do_ se drugima možda čine više smešni nego strašni. Možda će nekad, docnije, neka obdarena ličnost umeti da objasni moja fantastična priviđenja, kao svakodnevne, samo po sebi razumljive pojave; ali, to bi morao da bude bistar, oštrouman i manje razdražljiv od mene duh, koji bi u događajima o kojima sa jezom govorim, video samo obične __________________________“.

Nastaviće se.

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *