Ognjeslav Kostović Stepanović

Ognjeslav Kostović ili u Rusiji Костович Огнеслав (Игнатий) Степанович. Po nacionalnosti Srbin. Plemićkog porekla. Rođen u istoj deceniji kad i Nikola Tesla i Mihajlo Pupin. Pronalazač mnogih izuma. Čamac-riba, podmornica koja nosi osam ljudi i može da bude pod vodom 20 časova, vazdušni brod ili dirižabl i benziski motor za vodeno hlađenje i električno paljenje, arborit (prvi veštački, sintetički materijal), leteći čamac ili hidroavion, samo su neka od izuma pored kojih stoji njegovo ime. Ali je ono, i pored toga, slabo poznato u istoriji srpske nauke. Ipak on je, bez sumnje, udario temelje svetskom vazduhoplovstvu.

“Čovek koji je iz mnogo razloga zaslužio da buduće generacije pamte njegovu neobičnu sudbinu i naučni podvig”

Ognjeslav Kostović je rođen 1851. godine u Austriji (Vizburg). Uz njegovo ime stoji “srpski pronalazač i naučnik, kapetan ruske vojske.” Njegov deda Jovan i otac Stevan bili su bogati trgovci žitom iz Novog Bečeja. Živeo je u Pešti, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju, i posebno se zanimao za tehniku. Kasnije se oduševio Rusijom, gde se preselio, a iz rusko-turskog rata je izašao kao kapetan ruske vojske i nastavio da živi u Petrovgradu, ali neretko je posećivao majku u Novom Bečeju.

Njegova prva ideja o stvaralaštvu se rodila kada ga je posle završetka škole otac dao na upravljanje parobrodom za vuču šlepova na Dunavu. To je bila ideja o čamcu-ribi, podmornici koja može da nosi osam ljudi i može da bude 20 časova ispod vode. Sa ovim projektom se obratio ruskom careviću Aleksandru Aleksandroviču, ali bez većeg uspeha.

Prvi idejni projekat za dirizablOgnjeslav je konstruisao vazdušni brod (dirižabl) i za njega izradio benzinski motor na vodeno hlađenje i električno paljenje (1885.). Dve decenije pre Cepelina. Izum je bio dugačak 60, a prečnika 12 metara i imao je čvrst osnovni skelet.

Motor je bio osmocilindrični od 80 konjskih snaga i to u vreme kada je Dajmlerov imao samo 1,5 konjsku snagu. Ovo je osnova za razvoj motora koji danas znamo i možda jedan od njegovih najvažnijih izuma. Prijavu za patent motora podneo je tek 1888. godine a rešen je tek četiri godine kasnije.

Kada je dirižabl bio skoro gotov, 1888. godine, ponestalo mu je novčanih sredstava za završnu montažu. Požar je oštetio letelicu koja je ostala u skladištima. Njegov zahtev Ministarstvu vojske Rusije da otkupe letelicu je bio odbijen i tada je propala i njegova nada da će ovaj vazdušni brod biti testiran u vazduhu.

Ferdinand Cepelin će kasnije ostvariti zamisli Ognjeslava i na više mesta napisati da je Ognjeslav pronalazač prvog vazdušnog broda.

Tražeći za izgradnju dirižabla nov materijal, Ognjeslav je izmislio “arborit”, prvi veštački, sintetički materijal. Od ovog materijala je, u svojoj radionici u Petrovgradu, izrađivao kofere, čamce, pontonske mostove i ostale predmete, kako za praktičnu upotrebu, tako i delove za svoje izume.

Ognjeslav, 1911. godine, stvara leteći čamac, hidroavion, prvi na svetu.

Pored ovih pronalazaka, tu su i mnogobrojni drugi. Usavršio je aeronautički telegraf-emisionu stanicu. Imao je ideju o vazdušnom torpedu i o uređaju za izvlačenje potonulih brodova. Neki njegovi značajniji radovi su bili vezani za vojne potrebe, pa su ostali u tajnosti.

Priznanje

Ognjeslav Kostović Stepanović je umro 1916. godine u Rusiji (Petrograd). Tada su novine u Petrogradu objavile da je “nestao blistav pronalazač i naučnik, čovek koji je iz mnogo razloga zaslužio da buduće generacije pamte njegovu sudbinu i naučni podvig.

Zanimljivosti o Ognjeslavu

Ognjeslav i njegov brat su bili vaspitani u pravoslavnom, a njihove tri sestre u katoličkom duhu, jer je njihova majka bila te veroispovesti. Otac ga je usmeravao da upravlja brodom i trguje žitom i kupio mu brod koji je Ognjeslav nazvao “Sloga”.

Govorio je mađarski, nemački i francuski, a oduševljavali su ga romani Žila Verna.

Naučnik Mendeljejev je bio njegov dobar prijatelj.

Njegova jedna kći se udala za srpskog oficira i nakon izbijanja Prvog svetskog rata je, zajedno sa Nadeždom Petrović, postala dobrovoljna bolničarka.

Godine 1884. predložio je uređaj za bombardovanje neprijateljske teritorije pomoću niza malih povezanih balona ispod kojih su, preko sajli, upućivane bombe ili mine na udaljeni cilj. Iste godine je napravio balog “Helios” i njime više puta leteo nad Sankt Peterburgom, ušavši u istoriju kao prvi srpski balonista.

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *