Mileva Marić-Ajnštajn

Mileva Marić-Ajnštajn, žena poznatog fizičara i nobelovca Alberta Ajnštajna, celog života je živela u senci svog muža, a retko ko je znao za njeno visoko obrazovanje i zasluge u oblastima matematike i fizike. Mileva je rođena u Titelu, malom mestu u Vojvodini, 19. decembra 1875. godine.

Defekt pri rođenju koji je Mileva zadobila, rođena je sa deformitetom kuka, nije je usporavao da  tokom života iskaže svoj genijalan um i inteligenciju, kako u srednjoj školi, tako i na fakultetu, ali joj je otežavao svakodnevne životne aktivnosti. Krenula je u žensku gimnaziju u Novom Sadu, ali se posle dve godine prebacila u gimnaziju u Sremskoj Mitrovici, gde je maturirala kao najbolja u razredu iz matematike i fizike. Nakon toga, upisala se u Kraljevsku srpsku školu, a njen neosporni talenat za matematiku i fiziku obezbedio joj je specijalnu dozvolu za pohađanje škole u Zagrebu u koju su išli samo dečaci.

Kasnije, Mileva je upisala studije medicine na Univerzitetu u Cirihu. Potom se prebacila na Državnu politehničku školu na studije matematike i fizike. Koliko je Mileva bila talentovana u ovim oblastima govori i to da je ona bila tek peta žena koja je pohađala ovu školu. Upravo u toj školi upoznala je Alberta Ajnštajna.

mileva-MaricDa je upravo Mileva zaslužna za nagrade koje je dobio Albert Ajnštajn svedoči i činjenica da je nakon dve godine braka, Ajnštajn uspeo da objasni fotoelektrični efekat. Čista slučajnost ili ne? To bi mogao da potvrdi i zanimljiv podatak da se Mileva na fakultetu uvek više isticala od Ajnštajna, što iz fizike, što iz matematike.

Dok je bio u braku sa Milevom, Ajnštajn je radio na Opštoj teoriji relativnosti, verovatno zajedno sa Milevom, iako postoji izvor da je Albert napisao spisak zahteva u kome, između ostalog, stoji da mu se Mileva obraća samo kada je on nešto pita.

I na radu fotoelektričnog efekta i na radu Opšte teorije relativnosti potpisan je bio samo Albert. Objašnjenjem fotoelektičnog efekta, stvorena je nova grana u fizici, tzv. kvantna fizika, za koju je poznato da je sva matematička objašnjenja dala upravo Mileva, iako je na istim potpisan samo Albert Ajnštajn.

Jedna zanimljivost koja može potpomoći tome da se razjasni da Mileva nije bila samo još jedna žena naučnika je upravo ta, da Ajnštajn nije izneo nijedan naučni rad po razvodu braka sa Milevom Marić.

Još jedna u nizu činjenica da je Mileva bila ta koja je zaslužna za većinu naučnih pronalazaka i definicija na kojima je slučajno ili namerno potpisan samo Albert.

Sve do 2003. godine široj javnosti je bila nepoznata lokacija njenog groba. Tada je zaslugom Petra Stojanovića, osnivača Memorijalnog centra „Nikola Tesla“ iz Sent Galena, grob Mileve Marić otkriven. Četrnaestog juna 2009. godine predstavnici su prvi put odali počast jednoj od srpskih matematičarki.

Da li se Mileva sa svojim genijalnim umom krila iza Ajnštajna, da li je bio u pitanju neki dogovor, ili je Ajnštajn sam preuzimao zasluge i za ono što nije radio, u nedostatku nekih relevantnih činjenica ostaje nedoumica.

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *