Linkoln i Kenedi – slučajnosti ili nešto drugo?

Amerikanci su došli do interesantnih zaključaka upoređujući živote Abrahama Linkolna i Džona Kenedija. Činjenica da su obojica bili predsednici SAD nije jedino što im je zajedničko – naime, uočene su mnogobrojne sličnosti u njihovim političkim angažmanima i događajima iz privatnog života. Da li su u pitanju slučajnosti ili ne, prosudite sami.

Abraham Linkoln je izabran u Kongres SAD 1846.  godine.

Džon Kenedi je izabran u Kongres 1946. godine

Linkoln je bio član Vigovske stranke kada je počeo da se bavi politikom tridesetih godina devetnaestog veka. Godine 1846. izabran je u Kongres SAD, gde je služio dve godine kao jedini predstavnik svoje stranke u delegaciji države Ilinois.

S druge strane, Džon Kenedi je tačno vek kasnije glatko ušao u Kongres kao predstavnik Demokratske stranke, nakon što je dobio niz odlikovanja za podvige u Drugom svetskom ratu. Takođe, njegov brat Džozef Kenedi poginuo je 1944, pa je umesto njega političku karijeru njihovog oca Džozefa P. Kenedija (osnivača Kenedijevih kao jedne od najmoćnijih političkih dinastija u SAD) nastavio Džon.

Abraham Linkoln je izabran za predsednika SAD 1860, dok je Džon Kenedi na to mesto došao 1960.

Linkoln se 1856. pridružio Republikanskoj stranci, tako da se kao njihov predstavnik kandidovao na predsedničkim izborima 1860. i pobedio. Postao je šesnaesti predsednik SAD i prvi iz republikanske stranke ikada. Međutim, njegova pobeda je bila povod da šest država sa juga SAD odluči da se otcepi od Unije, odnosno vlade SAD kojom su dominirale severne države, i napravi Konfederaciju američkih država. Linkolnova vlada to nije prihvatila, tako da je ubrzo došlo do izbijanja čuvenog Američkog građanskog rata (1861-1865).

Sto godina kasnije, na izborima 1960. Kenedi je započeo kampanju za demokratskog predsedničkog kandidata. Uprkos njegovoj velikoj popularnosti, mladalačkom izgledu i poznanstvu sa slavnim ličnostima poput Frenka Sinatre mnogi su sumnjali u njegov uspeh, pre svega zbog katoličke vere koja se kosila sa protestantskom većinom u SAD. Glasanje je bilo tesno, ali je Kenedi uspeo da sa 100.000 glasova prednosti pobedi Ričarda Niksona.

Obojica su se posebno zalagali za građanska prava

Linkoln je veliki deo svoje popularnosti dobio time što se javno zalagao za ukidanje ropstva, koje je na jugu SAD u 19. veku i dalje bilo legalno. Za razliku od njega, Kenedi je prilično mlako podržavao pokret za građanska prava pod Martinom Luterom Kingom. Posebno se angažovao za ovo pitanje tek nakon pritiska javnosti.

Obe žene, i Linkolnova i Kenedijeva, izgubile su decu dok su živele u Beloj kući

Linkoln i njegova žena Meri Tod imali su četvoricu sinova, od kojih je samo najstariji Robert preživeo detinjstvo i imao vlastitu decu. Kenedi i njegova žena Žaklina su takođe imali četvoro dece: Patrik i Arabela umrli su odmah po rođenju, Džon Kenedi Džunior, ali je poginuo 1999, tako da danas lozu Kenedijevih predstavlja još samo Karolina Kenedi.

Obojica su upucani u potiljak, u prisustvu svojih žena

Godine 1865. (14. aprila) u Vašingtonu Linkoln je krenuo u pozorište bez svog glavnog telohranitelja. Dok je tako nečuvan sedeo sa suprugom u loži, atentator mu je prišao i iz neposredne blizine ispalio jedan metak u potiljak.

Kenedi je krajem 1963. počeo sa pripremama za izbornu kampanju 1964. godine, pri čemu je poseban naglasak stavljen na južne države, gde nije bio tako popularan kao u ostatku zemlje. U tu svrhu je odlučio da poseti Teksas, pa je 22. novembra 1963. sleteo u Dalas. Dok se u otvorenom automobilu vozio ulicama u društvu supruge, na povorku su ispaljena tri hica iz puške.

Oba atentatora imaju dva imena

Linkolnov ubica zvao se Džon Vilks But; bio je poznati glumac iz Merilenda i špijun Konfederacije. Nakon što je 1865. slušao Linkolnov govor o planovima da robovima da pravo glasa, odlučio je da ubije predsednika.

U Kenedijevom slučaju, atentator se zvao Li Harvi Osvald i bio je bivši marinac. Motivi njegovog napada su i dalje nepoznati.

Oba atentatora su ubijena pre nego što su im počela suđenja za ubistva.

Linkolnovog ubicu Buta pronašli su nakon deset dana u bekstvu na farmi u Virdžiniji. Nakon kratke borbe sa ljudima iz Unije, Buta je ubio narednik Boston Korbet.

Za razliku od Buta, Osvald, ubica Džona Kenedija, uhvaćen je svega nekoliko sati nakon atentata. Tvrdio je da je nedužan, ali nije imao prilike da to i dokaže pred sudom. Dva dana nakon atentata je u policijskoj stanici pred TV kamerama ubijen od strane Džeka Rubija, vlasnika noćnog kluba povezanog s organizovanim kriminalom.

Još nekih zanimljivosti i „slučajnosti“

Linkolnov sekretar se zvao Kenedi, a Kenedijev se zvao Linkoln.

Linkoln je prvi američki predsednik nad kojim je izvršen  atentat. Kenedi je poslednji.

Oba predsednika SAD su ubijena u petak.

Linkoln je ubijen u pozorištu Ford. Džon F. Kenedi je ubijen u limuzini marke Linkoln, koju je proizveo Ford.

Linkoln je ubijen u teatru, a njegov ubica je zatim pobegao u skladište. Na Kenedija je pucano iz skladišta, a njegov ubica je pobegao u teatar.

Obojica su ubijeni od strane Južnjaka.

But, koji je ubio Linkolna, rođen je 1839. Osvald, koji je ubio Kenedija, rođen je 1939. godine.

I Linkolna i Kenedija su nasledili Južnjaci sa prezimenom Džonson. Endrju Džonson, koji je nasledio Linkolna, rođen je 1808. godine. Lindon Džonson, čovek koji je nasledio Kenedija, rođen je 1908.

Ono što je takođe interesantno je da su mnogi pokušali da nađu sličnost između podatka da je nedelju dana pre smrti Linkoln bio u gradu Monrou, u državi Merilend, i svima dobro poznate afere Džona Kenedija sa Merilin Monro. Tako su sa istinitom informacijom da je Linkoln bio u Monrou nedelju dana pre nego što je ubijen povezivane neosnovane tvdnje da je Kenedi nedelju dana pre atentata u Teksasu bio sa Merilin Monro. To svakako nije istina jer je Merilin Monro umrla godinu dana pre atentata na Kenedija.

 [ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *