MARFIJEV ZAKON: “Ako išta može poći naopako, poći će.”

Topao krevet, ležeš mrtav umoran, taman se lepo ušuškaš i smestiš, a onda shvatiš – nisi ugasio svetlo.

Marfijev zakon, svi smo se susreli sa njim nebrojeno puta. On predstavlja “popularan idiom koji označava kosmološku predodređenost  izvesnosti pojave baksuznog događaja u kauzalnom nizu”. Štaaa? Ma može to jednostavnije, iskaz zakona glasi: “Ako išta može poći naopako, poći će.” Ali na kraju krajeva, “zašto jednostavno, kad može komplikovano?”

Legenda kaže da ovaj pojam potiče iz američke vazduhoplovne baze u Kaliforniji, gde su se tokom Hladnog rata izvodili razni eksperimenti. U nameri da se ispita sposobnost ljudskog organizma da izdrži značajna ubrzanja, 1949. godine izvođen je eksperiment pod nazivom “MX981”. U ovom eksperimentu korišćena je dresina (prevozno sredstvo-kolica, za prevoz osoblja koje radi na železnici; kreće se po šinama) na raketni pogon. Pre eksperimenta, bilo je potrebno utvrditi pouzdanost instrumenata koji su merili sile, kojima je bio izložen kapetan Džon Pol Stap. Marfi je predložio elektronsko merenje naprezanja na sigurnosnim kaiševima, koje bi služilo kao mera sila. Proba je prvo urađena sa šimpanzom. Marfijev pomoćnik je postavio žice i davače i oni su pokazali nulte vrednosti. Tada je bilo jasno da je nešto postavljeno pogrešno. Ubrzo je ustanovljeno da su svi davači okrenuti naopako. Postojala su dve mogućnosti: da ih pomoćnik okrene kako treba i da ih okrene kako ne treba, i naravno, okrenuo ih je kako ne treba.

Tada je Marfi izgovorio sudbonosne reči: “Ako ovaj momak može išta da pokvari, pokvariće!” Kasnije se među inženjerima ovo koristilo kao izreka, u formi : “Ako se išta može dogoditi, dogodiće se.” Neki, a uključujući i Marfijevog sina, tvrde da je prvobitna izjava glasila: “Ako se neki posao može obaviti na dva ili više načina, a samo jedan vodi u propast, biće urađen baš na taj  način.”

Izraz “Marfijev zakon” je prvi put upotrebljen na konferenciji za štampu, od strane kapetana Stap-a, koji je, na novinarsko pitanje kako to da prilikom testova niko nije ozbiljno povređen, odgovorio da su ozbiljno uzeli u obzir Marfijev zakon.

Kasnije su se javljali razni oblici Marfijevog zakona, na primer:

“Šta god može poći naopako, poći će!”

“Ne sekiraj se ako nešto krene loše, uvek može još gore.”

Ako uzmemo u obzir Marfijev zakon, svaki čovek, ukoliko može nešto da uradi pogrešno, uradiće. Uzimajući u obzir tu činjenicu, neki mnogo pametni ljudi su smislili da se kod određenih tehnoloških proizvoda namenjenih prosečnom korisniku, pogrešno spajanje namerno čini težim. Na primer, disketa od 3,5 inča se ne može ubaciti naopako, tako da i da hoćete, ne možete da pogrešite. Ali šta ćemo sa slučajem: “postoji 50% šansi da ubacim fleš ispravno. U 80% ga ubacim pogrešno”. Verovatno ćemo samo reći: “Marfi.”

Kod nas je veoma zastupljen slučaj “hleb uvek pada na namazanu stranu”, iako postoji mogućnost da hleb padne na nenamazanu stranu, samo što je niko ne razmatra, jer se retko dešava, a i pozitivna je, pa je ni zbog toga niko ne uzima kao značajnu. Prema eksperimentu koji je izvršio autor ovog teksta, lično, kriška pada na namazanu stranu zato što je namazana strana okrenuta ka gore, pa kad nam kriška ispadne, ona se okrene i padne na namazanu stranu. A ako krišku okrenemo naopako, tako da je namazana strana dole, i simuliramo slučajno ispadanje kriške, ona će se okrenuti i pasti na nenamazanu stranu.  Voilà! Ali ko još jede naopačke? Tako dolazimo do zaključka, koji nije toliko vezan za to da li će moja kriška paštete pasti na namazanu ili nenamazanu stranu, jer to sigurno nikome neće biti od koristi, već shvatamo da u životu nije sve tako crno, a da mi tražimo izgovore za svoje neuspehe u nekom zakonu. Valjda nam je svima tako lakše, a i zanimljivije.

Mogli bismo sve “Marfijevske” situacije da shvatimo na šaljiv način, i zamislimo koliko bi nam zabavno bilo da gledamo nekoga kome se sve to dešava, na filmu, na primer. To bi nam bilo urnebesno smešno, zar ne? E pa onda bolje da se smejemo nama samima i sve “loše” što nam se dešava shvatimo kao zabavu i na taj način lakše prebrodimo mnoge probleme, tj. da posmatramo sve iz nekog drugog ugla, kao što je kriška okrenuta naopačke.

Dosta je bilo filozofije, a sad malo smeha tj. još primera, ili, ja bih rekla, komičnih situacija, gde se može reći da je došlo do delovanja Marfijevog zakona:

“Ako je nešto moglo da pođe naopako i ranije, a nije – ispostavlja se da je manja šteta da je ranije pošlo naopako.”

“Kad god operem kola padne kiša, sem kad perem kola da bi pala kiša!”

“Zašto uvek čekam autobus po pola sata, a onda dođu bar tri?”

“Zašto uvek dođe autobus kada zapalim cigaru?”

“Zašto je papir koji tražim uvek na dnu poslednje fioke?”

“Zašto toalet papira nestane baš kad je najveća frka?”

“Kada svi napori da instrument proradi zakažu, pročitaj uputstvo.”

“Sve traje duže nego što misliš.”

Mirjana Docić

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *