Martin Luther King „Uvek je pravo vreme da se uradi ono što je ispravno.“

Zamislite sledeću scenu: ulazite u prazan autobus, seli ste, i posle nekog vremena vozač vam prilazi, viče na vas da ustanete. Verovatno biste izvadili slušalice iz ušiju, pogledali ga, možda nešto prokomentarisali, ali verovatno ne biste ustali (npr. jer ima mesta za sve prisutne, pitali ste bakicu koja izlazi na sledećoj ili slično). Jedno je sigurno, ne biste završili u zatvoru zbog građanske neposlušnosti.

Vreme za promeneLuter King

Montgomeri, Alabama, 1. Decembar 1955. Na snazi su Džim Krou zakoni, kojima je legalizovana rasna segregacija u svim javnim ustanovama pa i javnom prevozu. Uglavnom je nekoliko redova napred rezervisano za belce, ali kako je to arbitrarno određivano, neretko su „obojeni“ morali da ustupe svoje mesto ili da napuste autobus. Tog dana, Roza Parks, krojačica crne puti, odbija da ustane sa mesta i ubrzo biva uhapšena. To je bio preloman trenutak za Pokret za građanska prava. Organizovan je bojkot javnog prevoza i „obojeni“ su odlučili da se bore za svoje dostojanstvo i osnovna ljudska prava.

Imam sanLuter King 14

Na čelu pokreta našao se Martin Luter King, koji je rođen 15. januara 1929. godine. Nosio je ime poznatog reformatora Martina Lutera, ali i sam ostavio veliki trag u istoriji zalažući se za promene nenasilnim sredstvima. Smatra se jednim od najboljnih govornika u američkoj istoriji. Posebno je citiran govor „Imam san“ (“I have a dream“ koji možete poslušati ovde http://www.americanrhetoric.com/speeches/mlkihaveadream.htm )  i deo kada kaže: “I have a dream that my four children will one day live in a nation where they will not be judged by the colour of their skin but by the content of their character.” Zanimljivo je da je deo u kome on slika buduće američko društvo zapravo bio improvizovan. Isto tako, i potonji govori svedoče ne samo o njegovoj originalnosti kao besednika, već i o neverovatnoj energiji i posvećenosti Pokretu za građanska prava.

Od sna do košmara

Dobitnik Nobelove nagrade postao je 1964. godine. Godinu dana kasnije, doneti su zakoni kojima je onemogućena diskriminacija crnaca u Americi. Mnogo je vremena trebalo da oni zažive, posebno u oblastima poput ekonomije i obrazovanja. Podele u okviru pokreta dovele su do toga da njegove poruke nenasilja, nažalost, budu potisnute u korist onih koje su pozivale na nasilje. Njegovo istupanje protiv rata u Vijetnamu onemogućilo je dalji njegov uticaj na politiku na nacionalnom nivou. Ubijen je u Memfisu, državi Tenesi, 1968. godine, kada je došao da podrži marš sanitarnih radnika.

„Mrak ne može proterati mrak; samo svetlo to može. Mržnja ne može proterati mržnju; samo ljubav to može.“
Nasleđe Martina Lutera Kinga je veoma značajno. Pored ideje ujedinjene Amerike, gde se ljudi procenjuju samo na osnovu kvaliteta koje kao ličnosti poseduju, a ne na osnovu boje kože, tu je podsećanje na staru ideju da zakoni treba da budu ne samo legalni, da ispunjavaju proceduralne uslove, već i legitimni, tačnije, opravdani i pravedni. Konačno, podsetio nas je i na Gandija i njegovu filozofiju nenasilja. Iz začaranog kruga nasilja, moguće je jedino putem nenasilja. Nenasilje, međutim, nije za kukavice. Radi se o hrabrosti da se bez straha prkosi nepravdi i bori za istinu.

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *