Miloš Marić – srpski naučnik, a poznatiji u Rusiji

Mnoge države širom sveta strogo vode računa da pamte, ističu i poštuju ljude koji su doprineli čovečanstvu. Nemačka, Francuska, Italija, Velike Britanija i mnoge druge razvijene zemlje, dobro pamte i uče u školama o naučnicima koji su promenili svet i dali svoj doprinos životu na zemlji kakav danas živimo.

Svaki mali Nemac će znati ime Johana Volfganga Getea kao što će i mali Englez znati ime Isaka Njutna, ali da li ijedan mali đak u Srbiji zna ime dr Miloša Marića?

Raniji život i školovanje

Dr Miloš Marić je većini iz istraživačko-naučnog sveta poznat kao deset godina mlađi brat Mileve Marić Ajnštajn. Rođen je u Rumi (1885), kao najmlađe dete roditelja Miloša i Marije Marić.

Bračni par je imao nesreću da izgubi dva sina koja su bila tek male bebe. Nakon toga su imali dve kćerke, i na kraju Miloša, kome su dali ime po ocu jer je u to doba vladalo verovanje da će se smrt muške dece u porodici zaustaviti kad prvo muško dete koje se rodi dobije očevo ime.

S obzirom da mu je otac bio imućni srpski domaćin sa kućom i salašom u Kaću, kućom u Novom Sadu i velikim imanjem kod Titela i u okolini Novog Sada, najbolje obrazovanje mu nije bilo uskraćeno. Nakon završene osnovne škole u Zagrebu, gimnaziju je završio u Novom Sadu. U školi je bio dosta povučen, ali je svetlio dobrotom, prijateljstvom i znanjem. U gimnaziji je sve bio bolji i bolji, da bi do kraja školovanja briljirao u svim predmetima, a pogotovo u matematici. Za vreme svog školovanja u Novom Sadu bio je zapamćen kao učenik sa snažnim karakterom, taktičan, učtiv, ljubazan i uvek fino obučen.

Nakon položenog maturskog ispita u gimnaziji, upisuje medicinu na univerzitetu u Klužu, Transilvanija, današnjoj Rumuniji. Na univerzitetu je bilo dosta studenata iz Srbije, a Miloš je zajedno sa većinom bio aktivan u organizaciji koja je promovisala srpsku ekonomiju i kulturu u Vojvodini. Taj pokret je vodio iz Novog Sada Milošev nekadašnji profesor iz gimnazije dr Tihomir Ostojić, kome je mladi Miloš često pisao, tražeći nepristrasne informacije o svemu što se dešavalo u domovini, kako bi na verodostojan način prikazao pravo stanje srba u Austro-Ugarskoj.

Putovanja po Evropi

Miloš nije bio samo još jedan jednostavan student medicine, već mladić sa širokim spektrom interesovanja i uvek gladan znanja koje nije moralo biti usko povezano sa medicinskim naukama. Tako da je početkom 1905. godine odlučio da putuje Evropom, i proširi svoje, tada već dosta široko, znanje.

Prvo putovanje je bilo u Pariz, da bi ubrzo zatim nastavio svoje putešestvije prema Švajcarskoj. U Bernu je odseo kod svoje starije sestre, Mileve Marić Ajnštajn i njenog muža Alberta Ajnštajna. Iz stana na drugom spratu u ulici Kramgase 49, gde je bračni par Ajnštajn boravio i gde se danas nalazi mali muzej posvećen njima, Miloš je napisao još jedno detaljno pismo svom profesoru iz gimnazije, dr Ostojiću. U tom pismu, on se divi Švajcarcima kao naciji koja priča četiri jezika, a u kojoj ne postoje oštra nacionalna pitanja. Takođe u pismu pominje i upoznavanje sa ruskim emigrantima, koji su morali da beže iz Rusije posle krvave Revolucije 1905. godine, sa kojima se duboko saosećao.

Skoro čitavu 1905. godinu, Miloš je ostao sa svojom sestrom i zetom u Bernu. Tu dugu posetu je iskoristio kako bi se detaljno upoznao sa istraživačkim radom i umećem bračnog para Ajnštajn. Dosta često je pisao svojim roditeljima u Vojvodini, i opisivao im iskustva koje je stekao u društvu svoje sestre i njenog muža. U jednom od pisama, Miloš opisuje kako Mileva i Albert rade na problemima iz fizike u večernjim satima, kada sednu za jedan sto i zajedno pišu, računaju, čitaju i polemišu o nauci.

Završetak studija i ratovi

Nakon završetka studija medicine 1907. godine, sada već doktor Marić počinje da radi kao lekar u bolnici u Klužu. U medicinskoj praksi zadržava se do 1910. godine, kada dobija ponudu za posao od univerziteta u Klužu. Taj predlog odmah prihvata i iste godine kreće da radi na katedri za histologiju, pod mentorstvom poznatog neuropatologa Ištvana Apatija.

Godine 1913, ženi se bogatom, neprivlačnom ženom iz Kluža po imenu Marta. Istorijski zapisi navode da on nikada nije voleo svoju prvu ženu, i da se njome oženio zbog pritiska svoga oca. Bio je krajnje nezadovoljan kako su se stvari odvijale u tom braku. Potomaka sa Martom nije imao, a brak je trajao do početka Prvog svetskog rata.

Ubrzo nakon početka Prvog svetskog rata, dr Marić je bio mobilisan od strane Austro-Ugarske vojske, i poslat na front kao lekar. Prvobitno je bio pozicioniran na južnom frontu, gde su se vodile borbe protiv Srbije, da bi ubrzo bio prekomandovan na severni front. Na severnom frontu su se odvijale borbe protiv Rusije, a on je bio stacioniran u dobro čuvanom utvrđenju Psemisl.

Napadima na to utvrđenje komandovao je poznati ruski general Brusilov, i ruska armija je samo na tom frontu imala zapaženog uspeha.

Dok je bio na severnom frontu, često je morao da napušta utvrđenje radi zdravstvene inspekcije, i u jednom od tih „izleta“, Rusi su ga zarobili. U nekim zapisima stoji kako se sam predao Rusima, jer se nije zalagao za ideologiju Austro-Ugarske vojske. Takođe se u istim zapisima navodi da je odao krucijalne informacije ruskoj vojsci, koja je zahvaljujući istim uspela u junu 1916. godine da osvoji utvrđenje Psemisl.

Rad u Rusiji

Kako bi mu zahvalili na informacijama koje je dostavio vojnicima, ruske vlasti su poslale Dr. Marića u Moskvu gde su mu obezbedili da radi u laboratoriji sa poznatim ruskim naučnikom profesorom dr. V.P. Karpovom.

Rad Marića na Dnjepropetrovsk institutu je bio baziran na katedri histologije, gde je nakon 1928. godine radio kao profesor. Na Institutu se zadržao do 1930. godine kada i prelazi na Saratov univerzitet gde je postavljen kao glavni profesor katedre za histologiju.

Na Saratov univerzitetu kreće sa najozbiljnijim istraživanjima u svojoj karijeri, na polju mitoze i amitoze (direktnoj i indirektnoj reprodukciji ćelije). (Mitoza je deoba telesnih ćelija u kojoj dve novonastale ’’ćerke’’ ćelije imaju identičan DNK kao ’’roditelji’’ ćelije, što se može smatrati kloniranim ćelijama, tako da se smatra da su istraživanja na polju mitoze preteča istraživanja na polju kloniranja. Radove na temu mitoze, dr. Marić nije uspeo da završi.)

Na univerzitetu je bio opisivan kao skroman profesor, koji je jednoličnim i smirenim tonom uspevao da prenese znanje studentima, koristeći odlične primere kako bi objasnio probleme i logički pristup rešenjima istih. Profesor V.P. Karpov, sa kojim je radio i u čijem stanu je živeo za vreme boravka u Moskvi, govorio je za njega da je mogao jednostavno i detaljno da objasni i najkomplikovanije probleme.

U Srbiji nepoznat

I dalje je ostala misterija zašto se dr. Miloš Marić nikada nije vratio u Srbiju od 1902. godine. Postojali su zapisi da je redovno pisao svojim sestrama, ali ni jedna od tih pisama nisu sačuvana. Takođe ne postoje izvori koji govore da je ikad pisao svojoj prvoj ženi Marti nakon odlaska iz Kluža, tim pre što se u Rusiji ponovo oženio ruskinjom Marijom Vasiljevski Karpov. Da li je imao potomke sa Marijom, ostalo je i do dan danas nepoznato.

Dok je i dalje obavljao svoje profesorske dužnosti na Saratov univerzitetu, dobio je poziv od Crvene armije da im se pridruži u borbama protiv Trećeg Rajha, kao lekar.

Preminuo je 1944. godine, na ruskom frontu, a sahranjen je u Saratovu.

Iza ovog dosta uspešnog naučnika, ostala su mnoga istraživanja koja su ni manje ni više kasnije koristila kao osnova za doktorske disertacije. Ruskim đacima je odavno poznat, pošto se često pominje na časovima biologije. Česta je tema na ruskim medicinskim fakultetima i on je naučnik koji ima svoju spomen sobu na univerzitetu Saratov.

Dr. Miloš Marić se zvanično ne spominje ni u jednom spisu u Srbiji, a ni jedan njegov rad nije preveden na srpski jezik. Da li jedan ovako veliki naučnik i pre svega sunarodnik zaslužuje da bude u udžbenicima biologije u Srbiji, procenite sami.

 [ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *