Da li smo postali robovi društvenih mreža?

Zdravo, moje ime je Marta i imam 19 godina. Idem na jedan od beogradskih fakulteta koji ovom prilikom ne bih imenovala. Naravno, kao i svi mojih godina, imam mnoštvo prijatelja i svakog vikenda sa njima izlazim po splavovima i klubovima koji se smatraju najprestižnijim u prestonici. Slušam isključivo domaću muziku i volim da tekstove iste postavljam na svoj Fejsbuk zid. Vrlo sam emotivno nestabilna i zato često menjam momke, a moji sajber prijatelji moja raspoloženja mogu da vide preko mojih objava na društvenim mrežama. Imam dva psa koja šetam Čika Ljubinom, a sa mojih slika možete videti da živim u Zmaj Jovinoj, u neposrednoj blizini kafića Coffee Dream.

Dobro, možda i nije to sve baš tako

Do sada ste već zaključili da moje ime nije Marta. Naime, spomenuta devojka je naprosto jedna od hiljada korisnika društvenih mreža iz mog grada kojoj je moguće pročitati ceo život kroz samo tri klika. Zaista, nisam morala da se trudim i da pribegavam “starinskim” metodama uhođenja ili ispitivanja – bilo je potrebno samo nasumično ukucano ime na Fejsbuku i ceo jedan život se otvorio predamnom.

Ali ajde da kažemo da ja zaista jesam Marta. Ili Ana, Jelena, Katarina, bilo koja od svih tih devojaka. Bilo koji od tih momaka. Na početku, moram izneti jednu vrlo bitnu činjenicu koja delom utiče na sve što ću kasnije spomenuti: Mi živimo u Srbiji.

Nemojte da me shvatite pogrešno, iako nisam izraženi nacionalista, nisam neko ko mrzi svoju zemlju, baš naprotiv. Ali u zemlji gde je jedini Hollywood koji mi imamo onaj koji prodaje prženi krompir (aka, Krompiwood), gde postoji titula “Najpoznatije srpske modne blogerke” i gde su izvesne “persone” smatrane poznatima, nekako mi se čini nepotrebnim da svoje dnevne aktivnosti postavljate na mreže kao što je Instagram. Opet, nemojte me shvatiti pogrešno, zaista je neodoljivo što ste vi naručili toplu čokoladu u obližnjem kafiću i odlučili da sa svima podelite divan dezen vaše šolje ali, propuštam trenutak relevantnosti. Ili sam to samo ja?

Naravno, vi ste odrasla i odgovorna osoba i imate pravo da kao takva upravljate svojim aktivnostima na internetu. Što je sve super, stvarno. Osim ako, naravno, nemate 12 godina, jer, čak iako mislite da ste veliki i da možete sve sami da odlučujete, nažalost to je tužna laž koju svi pričamo sebi celog života. Iako ćete misliti tako, ne, ja nemam 70 godina ali, Kada sam ja imala 12 godina mi smo još ubacivali loptice u rupe u zemlji, koje se uzgred zovu klikeri (za sve one koji imaju manje od 15 godina pa nemaju sećanja na ta lepa vremena) i igrali lastiša (da, znamo da ste šokirani ali to ima i druge primene osim kada vam baba proširuje trenerke).

Ali naravno, cela fama oko interneta se ne ograničava na mlade. Glavni primer toga bi bio moj otac, koji je od nedavno stupio u kontakt sa konceptom magičnog sveta gde vas uče da pravite zdrave voćne sokove i dele sa vama video klipove pecanja. U trenutku kada uđe u kuću, u punoj zimskoj opremi u vidu jakne, vodootpornih cipela i više slojeva dukseva i majica on “doskače” na kompjutersku stolicu u polu-sedu, u stavu “Evo samo da proverim šta ima novo pa ću da ustanem da se presvučem”. Nakon nekoliko minuta (čitaj, 37) on ustaje ali nemojte brinuti – on će se ubrzo vratiti.

Svi ćemo zapravo. Jer, koliko god mi to odbijali da priznamo, naši životi nam nisu dovoljni. Svako ima svoj izduvni ventil – neko sedi za internetom, neko čita knjige, neko gleda serije. Svi u različitim manirima posmatramo tuđe živote, pasivno ili aktivno, smejemo se (sa) ljudima koje znamo samo preko čet soba ili onlajn grupa. okružujemo se tehnologijom i interaktivnim društvenim programima jer nam je to u prirodi – mnogi mudriji od nas su to zaključili još jako davno.

“Čovek je društvena životinja,” reče Aristotel. Da je sada živ, verovatno bi taj citat upario sa fotografijom zalaska sunca i postavio na Tumblr, Instagram, Fejsbuk, Tviter i G+. Ipak, morate razumeti, ovih dana biti umrežen znači biti #kul.

 [ratings]

 

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *