Dečak će izroniti iz mutne vode i rešiti stvar. Ovo je film gde tužan je rasplet, al’ srećan je kraj.

Folk mutne vode

Znate ono kad zagrebete slučajno nogom rečno dno, pa se podigne sav onaj mulj? Sav onaj mulj i pesak, pa od bistre reke ostanu samo braon nijanse. E, to se nama dogodilo. Naša predivna i prebogata muzička idila od tog trenutka počela je da se davi u blatu. Sigurno i snažno počele su da plivaju veće ribe, kojima takav ambijent odgovara. Čuli ste ono: „Grgeč je glupan, ali je krupan, pa male ribice guta u slast“. E, jeste, nažalost je tako, pa je iz tog razloga možda najbolji naziv za ovo „Folk mutne vode“. Al’ ne može tako doveka, grgeču je fino, ali ostali svet ne može više da izdrži. Nostalgičan je, ne oseća se dobro, nedostaje mu ona zdrava i plava, stara reka. Pa da, kad tad mulj mora da padne, kad-tad kvalitet će ponovo isplivati na površinu.
1375988_753345211358905_1455074098_n

Leglo i galerija likova, zvezda i lažni sjaj

Interesantno je još i to kako, u zavisnosti od svetla, kod nas ta braon boja ponekad dobije neku roze nijansu. E, tamo je pravo leglo. Tamo ovaj najstariji, najveštiji plivač od malih, pravi velike ribe. Brzo one zasijaju k’o zvezde, e sad dal’ na nebu il’ u mutnoj vodi, nebitno je, bitno da sijaju. I svi su nekako veseli, uvek je neka galama, svi nešto idu dalje. Muški nose fudbalske dresove, ženske perje, neki čak i superheroje glume. Baš onako jedna prava, ružičasta atmosfera.

Al’ jebeš ga, ja sam izgleda neki namćor, pa mi sve to nikako ne odgovara. I gledam nazad, pa gledam napred, ne znam gde ću, ali sigurno znam da mi se ovo ne dopada. Izvoljevam, jer stalno nešto drugo hoću. Sve ćešće maštam i sanjam noću: dugme bijelo, ne mrlju roze, kosate momke, ne nogate koze, sve mi to prolazi kroz snove. Koj sam nesretnik, pogodio sam prostor, al sam omašio vreme. Omašio vek. I iskreno nedostaju mi stihovi lepi što piše ih Đole, ne mogu da gledam „pop-dive“ gole. Znate, to je ono kad’ nedostaje glas, kada fale reči, kada se progutaju strofe, a ponekad i cela pesma, onda idemo plan B. Neka tvoja gola noga krene nek polude ljudi, il’ se skini cela, da bude full varijanta, kad je bal nek je maskenbal. Još kad podeliš karte za dž, pa pevaš pred „40.000“ ljudi, to je onda ozbiljna priča. To je otprilike kao Hipodrom, ili Hajdučka česma, kad se narod verao po drveću. Pusti priču, nije ovo zajebancija.

Manje nostalgije, jer treba nam bolja budućnost. Fali nam lepša pesma, jer pesma je život. Možemo mi da se sećamo ili ismevamo do sutra, al’ gori nam pod nogama. Pipnućemo dno. Sve dok majke i cajke nastupaju na Ušću, pune Arene i najveće koncertne dvorane širom zemlje, nije dobro. Sve dok imaju najviše medijskog prostora i pažnje, u problemu smo. Sa druge strane imamo decu što pišu, komponuju, sviraju, decu što vrede. Ovo je zemlja za njih, al’ je nešto tesna, izgleda da nemaju mesta. Oni su zato muzičko podzemlje, što bi rekli Englezi – underground. Okupljaju se po kojekakvim budžacima, cepaju po garažama, parkovima ili eventualno u nekim rupama kapaciteta do 200 ljudi u vrh glave. Sve mi se čini da je neko pomešao scenarije, došlo je do zamene uloga. Alo, režiser, to hitno mora da se ispravi.

Ja stvarno ne znam što oni žive u zabludi. Ne znam dal’ stvarno misle da rade nešto dobro ili se šale. Žele veštački da ubrzaju vreme, il’ im možda sve to nije ni bitno. Moguće i da je to. Samo gledaju svoje…interese. Pa ne može tako, nemoj linijom lakšeg otpora, daj potrudi se malo. Svima će biti bolje, pa i tebi. Veruj mi. Jer, nema tu, ne postoji letnji hit, zimski hit. Hit je hit za sva vremena. Prava pesma je dobra i tog leta kad nastane i zimi kada se sve zabeli i kroz godine i u sledećem veku. Al’ ne, danas svi negde žure. Iz sela u grad. Iz anonimnosti u popularnost. I sve je to tako brzo i lako. Al’ zato ne valja. Zato je kratko…

Do konačne pobede…

Problem iz korena mora da se seče, scenario da se popravi. Samo da malo promenimo glumce u istom komadu, sa istim zapletom i krajem. Tako će i mulj da padne, reka će da se razbistri, a zvezde će punim sjajem zasijati na nebu, visoko. Pod njihovim sjajem, na plavom horizontu, ponovo ćemo posle duge i naporne borbe imati priliku da uživamo u onom najlepšem – u muzici.
Eto!_Baš_hocu!_(Bijelo_dugme)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *