Novi Zakon o radu donosi mnogo izmena – koje od njih omogućavaju veće zapošljavanje?

Novim Zakonom o radu predviđeno je smanjenje zarade za 38,4% za vreme odmora (za godišnji odmor zaposlenom će se isplaćivati jedna osnovna zarada, plus minuli rad umesto proseka tri poslednje plate kao dosad), umanjenje od 42,4% za vreme bolovanja i umanjenje od 21,2% za vreme odsustva sa posla zbog povrede na radu. To nam govori da se troškovi po radniku znatno smanjuju. Ako to posmatramo sa pozitivne strane, zaključujemo da, kada poslodavac ima znatno manje troškove po radniku, on odlučuje da zaposli nove radnike – i ako se osvrnemo na studente koji završavaju fakultet i traže posao – zaključujemo da je ovakav razvoj događaja veoma povoljan po njih.

Po sadašnjem Zakonu o radu, poslodavac koji otpusti radnika mora da mu plati otpremninu za svaku prethodnu godinu radnog staža, bez obzira na to da li je radnik tu godinu proveo kod njega ili u drugom preduzeću (član 158). Novi zakon donosi promene – otpremnina pri odlasku u penziju iznosiće dve prosečne zarade i neće biti isplaćivana za sve prethodne godine staža. Ovo takođe dovodi do sniženja troškova radnika i utiče povoljno, kako na studente koji završavaju studije, tako i na sve ostale građane koji traže posao, jer se poslodavac, kao što je već rečeno, lakše odlučuje na zapošljavanje novih radnika – ali i na otpuštanje, što je druga strana ove priče.

Predlog novog zakona sadrži još jednu promenu: poslodavac nema obavezu da donosi program rešavanja viška zaposlenih, što mu dodatno snižava trošak po radniku, što može da dovede do većeg zapošljavanja. Međutim, u isto vreme to znači da poslodavac nije dužan da zbrine radnika kojeg je otpustio – nije dužan da mu obezbedi prekvalifikaciju ili pronađe radno mesto.

Što se rada na određeno vreme tiče, u članu 1. Izmena i dopuna Zakona o radu je predviđena izmena člana 37. važećeg Zakona o radu, tako da radni odnos zasnovan na vreme čije je trajanje unapred određeno neprekidno ili s prekidima ne može trajati duže od tri godine umesto, kako je sada utvrđeno, 12 meseci – ova promena bi poboljšala situaciju na tržištu rada i tako podstakla zapošljavanje. Ako pogledamo iz drugog ugla i razmislimo da li su poslodavcu neophodne tri godine da proceni radnika i zaključi da li je taj radnik preduzeću potreban ili ne? Naravno da ne. Ovako posmatrano, zaposleni postaje sredstvo manipulacije poslodavca.

S druge strane, može se raspravljati i o tome koliko se poštuje sadašnji Zakon o radu, ako posmatramo ovu odredbu? Da li je ljudima bitnije da se zaposle na neodređeno ili da imaju posao, pa makar i na određeno vreme, produžavajući to vreme iz godine u godinu?

Često čujemo i za fleksibilno zapošljavanje – šta to znači?

Po novom Zakonu o radu, radnicima je dozvoljen rad na daljinu – od čega koristi imaju i poslodavci i zaposleni. Poslodavci ovim postižu smanjenje troškova rada, povećanje produktivnosti, a zaposleni dobija konformniji način rada.

Dozvoljeno je da dva radnika dele jedno radno mesto. To možemo posmatrati iz dva ugla – s jedne strane ovime dobijamo veći broj zaposlenih, manji broj ljudi bez posla – ali šta se dešava sa radnim vremenom i platom? Da li su u ovoj situaciji u kakvoj je Srbija trenutno ljudima potrebne duplo manje plate? Do sada smo radili puno radno vreme i još jedan do dva posla pored tog sa celom platom, a sada treba raditi pola radnog vremena za pola plate? Koliko je to realno i izvodljivo? Da li na taj način potcenjujemo radnike davajući im manje novca nego što su zaslužili? Konkretno, ako se osvrnemo na studente u ovoj priči, da li je moguće pronaći studenta koji će raditi za pola plate, i to nakon najmanje četiri godine studiranja i truda, nade da će naći posao koji će mu obezbediti „normalan“ život? Definitivno ne!

Ne znamo da li će se ovaj zakon usvojiti, ali jedno je sigurno – koliko ima prednosti, toliko ima i mana. Zapravo, rekla bih da je najveća mana to što zakon postoji, ali ga nažalost slabo ko poštuje, tako da čak i promenom zakona, smatramo da će kompanije iskoristiti najbolji deo, onaj koji njima ide u korist; a šta će se desiti sa onim što odgovara nama, budućim radnicima, studentima punim nade da će im se isplatiti studije i naporan rad, to ostaje da se vidi.

 

Kristina Tomašević

Izvori:

www.blic.rs

www.novimagazin.rs

Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *