Prema nekim proračunima, na svakih 1000 reči dolazi jedan ili dva lapsusa. Budući da je prosečna brzina govora 150 reči u minutu i s obzirom na to koliko vremena provodimo govoreći, dnevno napravimo petnaestak lapsusa. Pitanje je – zašto?
Lapsus je skrivena želja
Ovakav stav o lapsusima imao je čuveni austrijski psihijatar Sigmund Frojd. On je u „Psihopatologiji“ zapisao da kod svojih sagovornika vrlo često otkriva „uznemirujući uticaj u nečemu što izlazi izvan onoga što smo želeli da kažemo, a taj uznemirujući faktor je nesvesna misao koja dolazi na svetlo dana kroz jezičku grešku“. Dakle, naše potisnute misli i želje iz podsvesti prodiru u svest i time bivaju razotkrivene, a najčešće su motivisane, ako je verovati Frojdu, seksualnim porivom.
Lapsus je najobičnija slučajnost
Već je Frojdov savremenik, lingvista Rudolf Meringer, odbacio ove tvrdnje i zauzeo stav da lapsusi ne otkrivaju ništa skriveno o govorniku, već da su plod slučajnih izmena mesta glasova i slogova unutar reči ili rečenice. Prema novijim istraživanjima, lapsusi nastaju u neuronskim krugovima u kojima nastaje govor. Naime, mnogo je mreža koje se prepliću da bismo stvorili govor (semantičke, gramatičke, leksičke, fonološke), a njihovi elementi ponekad pogrešno prelaze iz jedne mreže u drugu. Razlozi pogrešnih prelazaka su najčešće okolnosti u kojima govorimo. Te okolnosti su susedne reči, ono što nameravamo da izgovorimo ili tuđe reči koje čujemo ili vidimo (na televizijskoj reklami, na primer). Da nesvesni um ima veliku ulogu u nastanku lapsusa, potvrdio je svojim istraživanjem i harvardski psiholog Daniel Vegner koji je od svojih ispitanika tražio da govore o bilo čemu osim o belom medvedu. Kao što je i bilo očekivano, ispitanici su spontano u svoj govor ubacivali upravo belog medveda i to jednom u minutu.
Vrste lapsusa
Prema lingvisti Danku Šipki dve osnovne vrste lapusa su zamene i mešavine. Zamene nastaju kada se jedna reč pojavi umesto nameravane druge, kao u primeru Vidimo se juče umesto Vidimo se sutra ili kada glasovi susednih reči zamene mesta, pa dobijemo krvi crv umesto curi krv. Mešavine imamo onda kada se dve reči stope u jednu, na primer od vikati i derati u govoru može nastati verati. Zamene i mešavine zasnivaju se na značenjskoj ili zvukovnoj vezi.
Lapsusi koji se pamte
Lapsusi televizijskih voditelja ili radijskih spikera su toliko interesantni da poneki voditelji nose titulu mis ili mister lapsus.
- Vi ipak imate neki gen, je l’ to porodični gen ili ste ga nasledili od roditelja? – Živorad Nikolić, RTS
- Uzmite dve tablete i glava nestaje kao rukom odnesena – Tamara Raonić, TV PINK
- Jedna gospođa je čak struju udarila – Ivana Višković, TV Avala
- Bomba se bacila – Ivana Vučićević, Studio B
- Vi ste blizanci! Jeste li rođeni u istom horoskopskom znaku? – Dragana Katić, TV Pink
- Jovan Kursula, silan junak, ide preko polja i jaše svoga vrapca – Draga Janoš, Radio Beograd
- Ne vidi se da je lopta išla lično u gol – Vlada Mijaljević, sportski komentator
- Najdoski je odlično skočio, ali nažalost samo preko prečke – Zvonko Mihajlovski, sportski komentator
- Glavni favorit u trci na 400 metara je Majkl Džekson, ovaj, Džordan – Milojko Pantić, sportski komentator
Lapsus calami
Često se i u pisanju pojavljuju nenamerne greške koje se nazivaju lapsus calami (lat. greška pera). Ivan Klajn je u svojoj knjizi „I filozofi su ludi“ sačinio antologiju ovakvih grešaka, a mi smo ovde za vas izdvojili nekoliko primera iz novinskih tekstova:
- Ako pacijent i dalje negativno reaguje na šećer, treba pokušati sa sahranom.
- Ostaju matematička i filološka gimnazija, dok se ostale pretvaraju u škole opšteg smeha.
- Bolesnici su oduševljeni doktorom D., koji u sebi spaja energiju mladića i iskustvo veterinara.
- Šta mislite o predlogu trojice pedagoga i da li od tih ovnova treba da krene reforma našeg školstva?
- Ona se oprobala i u književnosti i u novinarstvu, ali njena životna strast je glupa.
- Direktor je obavestio mladu nastavnicu da se na nju pale ne samo učenici nego i pojedine kolege.
[ratings]
