Lepota i cena žrtve

Spoljašnjost je ono što prezentujemo svetu, ono što dopuštamo da od našeg bića vide. To je ono što moramo da pokažemo jer pojavni svet je neminovan. Iako važi da odelo ne čini čoveka, za žene je to malo drugačije. Imaju više polja na kojima moraju da se bore protiv nedostataka, više materijala za prepravljanje, zatezanje, prekrajanje onoga sa čime se rode i onoga što bi želele. To je dar ili kazna? Zavisi od epohe. Tu dolazimo do tačke u kojima se, kao ego i super ego, sukobljavaju ono naše prirodno telesno i ono što surova okolina zahteva i hoće da prihvati.

Struk je previše širok, zadnjica prevelika, kosa je kratka i nikako da poraste, nokti su krti iako bi trebalo da su dugi i oštri a usne su ispijene i tanke. Malo mašte, dosta snalažljivosti, bola, žrtvovanja i truda vodi do tog „savršenstva“, do onoga što okolina hoće a moda diktira.

Od epohe do epohe

Od postanka modernog društva i klasnih razlika, viši stalež diktira. Diktira se oblik vladavine, platežno sredstvo, osvajački pohodi, norme lepote. Ta lepota koja je u očima posmatrača menja se u zavisnosti od toga ko posmatra. Ona je relativna ne samo od čoveka do čoveka već i od epohe do epohe. Ono što ne podleže masovnim prohtevima nije poželjno, nije lepo. Ako je širi struk i koji kilogram više na pogrešnom mestu u suprotnosti sa onim što vodeće modne kuće diktiraju, lepota je promenila svoje lice i zove se „uzak struk“. Kroz istoriju je to lice dosta puta menjala, transformisala se i na raznim delovima tela unosila promene.

Razne delotvorne biljke su zamenjene brojnim hemikalijama

Kosa je jedan od elemanata podložnih promeni. Ako ste prirodna crnka u godinama blajhanih frizura, moraćete zdravlje svojih vlasi da ostavite ispod hemikalija koje vode do trenda. U zavisnosti od veka ili čak njegovih decenija: dužina, boja, oblik frizure pa čak i njeno eksponiranje.

U ranom srednjem veku, žene su imale jako dugačku kosu koja je najčešće bila do kolena a ponekad i ispod. Pravile su frizuru tako što su imale dve duge pletenice sa strane ili su ih vezivale u punđu. Ženska kosa se u to doba smatrala izuzetno ženstvenom, pa čak i da je ona svojina muža. Kroz istorijske epohe se iznova zabranjivalo i ponovo dozvoljavalo pokazivanje ženske kose, dok je vladao stil da i muškarci nose duge kovrdžave kose, odnosno raskošne perike koje su bile simbol moći i statusa.

Žene u srednjem veku kose su negovale raznim biljkama, koje se i danas koriste u narodnoj medicini: ruzmarin, kopriva, orah, menta, tamjan. Nisu je prale često koliko to danas čine žene, ali im je kosa bila neuporedivo zdravija od današnje. Farbe koje su koristile da posvetle ili potamne boju kose, nisu bile hemijske jer tada nisu ni postojale, nego su to bile mešavine raznih biljaka koje su stajale na kosi po nekoliko dana. Osim što su tadašnje biljne farbe efektno bojile kosu, njihova mešavina je imala izrazito antibakteriološka, antienzimska i vezivna dejstva. Žene su istovremeno farbajući se i negovale svoju kosu. Za razliku od toga, XX vek nosi određene izmene. Od kratke frizure dečačkog stila, preko blagih kovrdža pa sve do današnje „ispeglane“ i maksimalno ispravljene kose. Ona se fenira, prekraja, drži pod hemikalijama, pod haubom sa viklerima, kupuju se umeci i stavljaju nadogradnje. Prirodni implantati su najubedljiviji ali i najskuplji. Sve se to plaća iz fonda za ulepšavanje, povećanje samopoštovanja, osećaja pripadnosti masi i jednoj modnoj epohi. Troškovi su veliki a trud još veći.

Ah, ta plastična hirurgija

Neretko osvanu rezultati hruških poduhvata koji su pacijenta, tačnije, najčešće pacijentkinju, doveli do trajnog oštećenja zdravlja ili joj ugrozili život. Plastični hirurzi često preuzimaju ulogu svemoćnog kreatora pa popunjavaju, krpe, prekrajaju telo kao da je slagalica koju po želji i narudžbini treba sastaviti. Posledice su vidne. Ne samo da to nije estetska hirurgija kao što bi trebalo da bude i kao što je u osnovi i zamišljena, već prelazi granice ukusa i potreba. Nezadovoljstvo sobom ispoljava se preko raznih implantata koji bi trebalo da dovedu do rešenja i zadovoljstva. One uklanjaju nedostatke i posledice starenja i često izazivaju nove probleme. To je zataškavanje, guranje pod tepih onoga sto svakako na drugu stranu izađe.

Za šetanje – visoka ti peta

Štikle. Za muškarce poslastica za oko, za žene tiha patnja. Kome su jos udobne? Salonke, vrtoglavo visoke, svečane ili dnevne, u raznim bojama i dezenima izdužuju nogu vizuelno, siluetu čine primamljivijom. A šta rade zdravlju? Nakon dužeg svakodnevnog nošenja, kičma strada, zglobovi su pod velikim pritiskom. Ali, sve za lepotu. Danas, kada se principi oblačenja i ženstvenost uče sa televizijskih emisija i od estradnih zvezda i zvezdica, devojčice i devojke ih sve češće nose. Tako se osećaju prihvaćeno i odraslo. Možda odrasli i ne razmišljaju kako treba ako se deci daje takav primer?

Kad ste ceo dan na štiklama, noge vas jako bole, lakše dobijate žuljeve, stopala umeju da oteknu, i tako dalje i tako bliže. Postoje žene koje smatraju da je sve to zajedno više od obične neudobnosti i radije se opredeljuju za udobnu obuću. Pored toga što ovakve žene ne pate zbog bolova i neudobnosti, ni njihove noge neće pretrpeti znatno ozbiljnije posledice koje nošenje visokih štikli može imati.

Problem je u sledećem: stajanje na visokim štiklama primorava telo na neprirodan položaj – celom težinom se oslanja na svod i prednji deo stopala. Taj konstantni pritisak posle izvesnog vremena dovede do deformiteta nožnih prstiju (nimalo lep, a ni privlačan prizor), oštećenja nerava, može doći i do skraćenja mišića stopala, a to umanjuje pokretljivost pri hodu i čini hod znatno manje lepim (eleganciju nećemo ni spominjati). Mogu da dovedu do artritisa, bola u leđima, proširenih vena, povrede tetiva. Nasuprot tome, štikla do četiri ili pet centimetara je čak i korisna jer kičmi daje udobniji položaj od ravne obuće. Pritisak na zglobove se može smanjiti stavljanjem uložaka za obuću ili jednostavno, nošenjem udobne obuće.

To su samo neki od elemenata ženinih obaveza prema sebi i svojoj lepoti. Takođe, tu su i redovne depilacije (vrućim voskom ili epilatorom, dva bolna načina, za muškarce verovatno nesnosna), šminkanje, razni pilinzi, kupovanje maski, krema, šampona, dijete, izgladnjivanje, treninzi. I sve to u slobodno vreme, jer se drugog nema.

Naravno, to nije sve i uvek ima materijala za prepravljanje, dorađivanje, doterivanje figure, obnavljanje garderobe. Trendovi se menjaju a sa njima i domen ženine žrtve. Iza svega toga krije se njena sloboda da radi sa svojim telom šta joj se sviđa ali i robovanje trendovima. Ona nikako nije potpuno slobodna jer da bi bila prihvaćena a samim tim i željena, mora da se povinuje. Nosila duge suknje sa podsuknjama, uske pantalone i go stomak, imala dve duge pletenice, raskošne frizure ili kratke sveže ofarbane, ona je tu da ispoštuje želje društva.

Nemojte da je osuđujete. Ona ne može ni da nosi ono što se ne prodaje. A prodaje se ono što je globalni trend, tj. ono što određeno društvo na tržište plasira i ubedi vas da vam se sviđa. Može da porazmisli o svom zdravlju i o slobodi izbora, ma koliko mala ona bila. Lepi dugi nokti jarkih boja ne moraju nužno da budu plastični. Plastika je za flaše i činije, ne za žensko telo. Ta lepota od plastike i drugih potrošnih materijala, kratkog je daha. Na kom god delu tela bio implant, nadogradnja, zamenjive je prirode i nesvojstveno je prirodnosti organizma. Pogledajmo u suštinsko i zabranimo društvu da misli umesto nas. Ne mora žena da bude lepa samo ako je namučena.

 

 

 [ratings]

 

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *