NAUČNO TUMAČENJE SNOVA

Šta se dešava u glavi osobe koja sanja?

Najkasnije sat i po nakon što zaspemo, mozak uključuje program za snove i time počinje put u podsvest. Srce kuca jače, disanje je ubrzano, očne jabučice šetaju ispod kapaka, temperatura tela raste. To je takozvana REM faza. U toku sna, mozak je isto toliko aktivan, kao i u budnom stanju; isključen je jedino centar za pokrete, a muskulatura je potpuno blokirana. Dužinom i učestalošcu snova upravljaju hormoni. Da li se u glavnoj centrali mozga koja upravlja snovima nalazi naša podsvest?

Gatare, proroci i magovi povukli su se u ilegalu. Predskazivači sudbina koje su pojedincima ucrtane na dlanovima, u kartama, šoljicama za kafu, pasulju, a odskora ih očitavaju i astrolozi izrađujući dnevne i mesečne horoskope, ne upuštaju se u tumačenja snova, što nije nikakvo čudo kada se uzme u obzir da bi takav posao, u stvari, bio neprofitabilan.

Šta kaže nauka?

Naime, istraživanja su pokazala da 10% ljudi nikada nije registrovalo san, 10% se nikada ne seća šta su sanjali, 43% se samo povremeno seća sna, 33% često, a svega 14% redovno. Osim toga, san više govori o spavaču, nego o ljudima oko njega koji mu misle dobro ili zlo, pa se, ako isključimo parapsihologiju, na bazi samog sna malo može reći o budućnosti, ali zato mnogo više o sadašnjosti osobe koja sanja. Naučnici tvrde da čovek do 70. godine života odsanja oko 150.000 snova. Najčešći san se odnosi na lebdenje i letenje, a najčešća noćna mora je proganjanje. I dok se proroci i gatare skrivaju iza dvosmislenih oglasa, u svetu se formiraju naučni centri za tumačenje snova.

Još pre 2000 godina, tumačenjem snova su se ozbiljno bavili Kinezi. Orijentisali su se na simbole onako kako su ih spavači interpretirali. Najintenzivnije i na sasvim naučnoj osnovi snovima se početkom prošlog veka bavio austrijski psihijatar i neurolog Sigmund Frojd. Prema njegovoj teoriji, svaki čovek sanja stvarnost, a u snovima otkriva stvari koje bi najradije zadržao u tajnosti. Iako je i švajcarski naučnik Karl Gustav Jung u snovima video poruke iz podsvesti, negirao je tvrdnje svog kolege Frojda da poruke iz sna uvek imaju seksualnu pozadinu i značenje.

Značenje snova

Dr Brajan Kembel, poznati psiholog koji se bavi ispitivanjem mozga, objašnjava: “Tek kada isključimo logiku, razum i osećaj za vreme, možemo da saznamo šta se krije u našim dušama. Isto kao što se u genima krije beskonačno mnogo naslednih informacija, tako se i u snovima nalaze signali koji ukazuju na naše skriveno JA”.
Jezik snova je toliko kompleksan, da ga je nemoguće prevoditi pojedinačnim slikama i simbolima.

U knjizi o snovima američke autorke Alis Parker opisano je oko 1500 slika i simbola u vezi sa pitanjima koja bi se mogla na njih odnositi. Ona u svojoj knjizi objašnjava da se eventualno značenje snova može odrediti tek na osnovu veze između predmeta, boja, simbola i mesta koji su viđeni u snu. Zbog toga, savetuje autorka dalje, onaj ko misli da uz nečiju pomoć treba da odgonetne značenje nekog sna, obavezno treba da odmah po buđenju zapiše svaki detalj kojeg se seća, svaku i najmanju sitnicu, kao i osećaj koji se javio prilikom određene radnje ili pojavom određenih slika u toku sna.

Ona je takođe konstatovala da žene sanjaju mnogo intenzivnije, ali i komplikovanije snove od muškaraca, sa mnogo većim emotivnim angažovanjem, jer se podsvesno daleko više od muškaraca konfrontiraju sa svojim osnovnim, skrivenim bićem. Nekako, a to potvrđuje i dr Kembel, imaju bolju liniju ka duši.

Žene često sanjaju maske i prerušavanje, a to odražava podsvesnu želju da zavire ispod površine, odnosno glazure ličnosti, ali i osećaj da se u svakodnevnom životu ne mogu prikazati onakvima kakve su stvarno. A to zbunjuje. Po buđenju, izaziva dvojaka osećanja, od kojih je jedno i delimično nezadovoljstvo.

“Sigurno je da snovi nikome ne mogu jasno da kažu: to i to je sakriveno iza toga i toga”, tvrdi dr Kembel. U 67% snova o maskama koje je analizirala, samo je 17% osoba uspelo da sagleda pozadinu stvari.

I kod noćnih erotskih fantazija lica ne igraju gotovo nikakvu ulogu. Podsvest odražava nagonsku čežnju i sasvim je svejedno da li se u snu pojavilo lice šefa, muža ili nekog nepoznatog muškarca. Zaključak je: “Ključ za bolje razumevanje našeg skrivenog JA nalazi se u tome da se ne plašimo sopstvenih snova, da ih ne potiskujemo, ali i da ih ne tumačimo po svaku cenu, silom. U snu svako može da bude sve: dobar, loš, pametan, glup, hrabar, kukavica, ružan, lep bogat ili siromašan. Kraljevi mogu da budu prosjaci i obrnuto. Ali, vrata ka duši otvaraju se svake noći, bar četiri do šest puta, ritmički, u toku 90 minuta sna. I to su noćni izleti u najudaljenije i najdublje delove duše. Tu dremaju sposobnosti koje na javi ne raspoznajemo, nigde kreativnost nije tako snažna kao u snovima.”

Snovi, kao i ljudski mozak, još uvek su misterija. Svaki simbol sna predstavlja zagonetku. I sve što su naučnici do sada mogli da konstatuju svodi se na jedinstveni zaključak: san je ogledalo duše!

http://sanovnikonline.com/

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *