(Valjda) Tako treba

Bila jednom jedna osoba, bila je srećna i svi su to znali. Neki ljudi koji nisu bili zadovoljni svojim životom radili su stvari isto kao ta osoba kako bi i oni bili srećni. Kada su se njima dešavale iste stvari kao i toj osobi, oni su mislili da su srećni. Ili su stvarno bili.

I ja mislim da je tako stvarno bilo i da su tako nastala sva ta pravila koja slušamo, šta treba, šta ne treba, kada treba, kako treba. Samo što ne čujemo uvek zašto tako treba.

Ta osoba je sigurno bila zaljubljena i imala je voljenu osobu pored sebe, bili su u dugoj vezi u kojoj su oboje uživali i onda su tu vezu ozvaničili i stupili u brak. Onda je, pretpostavljam, shvaćeno da je veza poenta i da je bitno biti u vezi. Je l’ kako živeti sam? Ljudi su otpočinjali veze i ostajali u njima, trpeli ono što im ne odgovara jer trpeti se mora, zarad opstanka veze. Kada je ta veza dobila staž od nekoliko godina, brak se podrazumevao. Uostalom, oboje su završili školovanje, našli ili ne posao, šta više da čekaju?

Ipak, nekima je palo na pamet da je ta osoba bila srećna zato što je sa osobom koja joj odgovara i sa kojom uživa, i da je njena sreća u tome što tu osobu ima. I da je možda veza sa nekom drugom osobom ne bi činila jednako srećnom. Da je veza, samo da bi bila u vezi, sigurno ne bi činila srećnom

Oni su se viđali svaki dan, a onda kada nisu bili zajedno obaveštavili su jedno drugog o svemu što im se dešava. Jer su to želeli i imali potrebu za tim. Ali to su neki shvatili kao da je to obaveza koja je doprinosila njihovoj sreći pa su onda zaključivali da ako se neko u vezi ne javi, na primer sat vremena, obaveza nije ispoštovana i nije sve u redu.

Tako nekako je verovatno došlo i do brojanja dana provedenih u vezi. Pa je tako bilo strašno zaboraviti da je danas tačno 7 meseci od kako su zajedno. I pretpostavljam da treba da čestitaju jedno drugom to. A ako ništa drugo bilo bi baš glupo da ne razmene poklone, a da ne pričam o poklonima za Novu godinu, dan zaljubljenih, osmi mart… Jer nije poenta da je lepo to kad vam on ili ona kupi poklon na neki vaš datum, iznenadi vas, kupi vam nešto što će vam se stvarno svideti nego je poenta u tome da se poklon mora kupiti baš tada i akcenat je na mora.

I da. Priljatelji su blago. Ne. Pravi priljatelji su blago. Oni ulepšavaju vaš život. I pojam pravi ne definiše to koliko se često čujete, viđate, da li se isto oblačite, istu muziku slušate, na ista mesta izlazite pa čak ni da li delite ista mišljenja o svim aspektima života. Onda kada ih imate znate da su to poslednje stvari koje su bitne u prijateljstvu.

I nisu vam pravi prijatelji i divni ljudi koji vas vole oni koji tapšu svakom vašem postupku, reči, uvek dele isto mišljenje sa vama, uvek vam se sve vaše sviđa. Mislim to bi bilo idealno kada bi bilo tačno. Pa da preformulišem, i oni koji sve to ne rade vam mogu biti pravi prijatelji i ljudi koji vas vole i žele vam sve najbolje. To kako će formulisati svoje mišljenje i kako se vi nosite sa time je nešto drugo.

A onda neka druga osoba kojoj pravila igre nisu bila poznata. Bila je u vezi kada je to želela i do kad je to želela, uživala je u životu i kada je bila sama. Osobu sa kojom je bila nije posedovala u svakom trenutku, imali su svoje živote, svoje prijatelje ali su provodili divno vreme zajedno i znali sve jedno o drugom. I ono što treba i ono što ne treba deliti u vezi,  jer im je bilo bitno da se poznaju i razumeju. Venčali su se da to niko nije znao, za njih je brak bila stvar stanje. Nisu počeli da žive zajedno, nije bilo velike veridbe i još veće svadbe. I nisu znali koliko je dana i sati tačno prošlo od prvog puta kada su se upoznali, poljubili, spavali. Niti su sebe ikad definisali parom ili suprožnicima. I ta druga osoba je bila srećna. Njoj drugi nisu verovali. Mislili su da izmišlja, “izvodi” i tome slično.

Dobro, a zašto tako treba?

Postoji mnogo toga u životu za šta će nam reći kako treba. Postoji sigurno i mnogo stvari koje prihvatamo kao takve, nećemo razmišljati o njima ali ako pitamo nećemo ni dobiti odgovor zašto tako treba. Takođe, postoji i mnogo mudrih ljudi čije će nas reči potapšati po ramenu i čija će nam pouka pomoći u životu. Ja verujem da se iza tih pouka krije i jedna kjlučna, a to je da uključimo svoj mozak i ne generalizujemo stvari. Ne postoje univerzalna pravila u životu, niti protokoli koji se moraju ispoštovati, sve je stvar onoga što vi osećate i mislite o tome ili dogovora ako se ne radi samo o vama. Makar ja tako mislim.

 

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *