Tatjana Vojtehovski: „Raditi ono što volimo – to je privilegija“

Kada pomenemo ime Tatjana Vojtehovski, uglavnom nam prvo padne na pamet svima nam dobro poznata emisija „Trenutak istine“, u kojoj je ona svojevremeno bila domaćin. Međutim, iako priznata kao vrhunski novinar, ona je diplomirani ekonomista i jedna od prionira u svetu PR-a i marketinga u Srbiji. Nakon dugogodišnjeg rada na TV Pink-u i PMG-u, osniva svoju agenciju Wojtehovski Communications, koja potvrđuje da pomoću velike ljubavi prema svom poslu i uz malo rizika možete biti uspešni u Srbiji.

Važite za priznatog novinara, PR i marketing menadžera. Šta je na vaš profesionalni razvoj ostavilo najveći uticaj?

Novinarstvo je, definitivno, ostavilo najveći uticaj na moj profesionalni razvoj. Ja sam ekonomista po struci, ali sam po vokaciji novinar već dve decenije. Paralelno sa novinarstvom sam se bavila odnosima s javnošču, i odatle moja ljubav prema medijima. Ja sam te medije počela da konzumiram intravenozno i ne mogu da se skinem sa toga; ustvari, neću, pošto u životu ništa nije stvar mogu ili ne mogu, nego hoću ili neću. Tako da su odnosi s javnošću i marketing jedna medijska čarolija koja mene „loži“, i daje mi taj vajb koji meni treba. Ustvari, meni treba ta vrsta izazova, izlaženje iz klišea, iz standardnih momenata, drugačiji radni dani.

Ono što u meni čuči i što me pokreće je radost stvaranja. Ako radite u medijima, bilo da radite direktno u medijima kao novinar ili autor, ili radite marketing ili PR, trebate nositi u sebi tu radost stvaranja nečega dobrog. Od rađanja ideje, pa sve do kampanje, kada vidite kako ta ideja funkcioniše na bilbordima, ili na TV-u, treba imati taj osećaj. Tada znate da je to dobra stvar.

Već godinama se bavite novinarstvom. Da li sa istim žarom radite taj posao?

Sa potpuno istim žarom i intenzitetom radim svoj posao. Onog trenutka kada vam pripadne muka, negde u podne, da sedite na svom poslu, promenite ga. Nemojte da radite ono što ne volite. To je uzaludno, glupo i skupo. Koliko god da vam daju para, malo je. Kada radite ono što volite, koliko god da vam ponude, dovoljno vam je.

Verujem da pripadam toj grupi privilegovanih ljudi, a to je verovatno jednocifreni postotak, koji rade ono što vole. To je privilegija.

Smatrate li da se ljudi rađaju sa talentom novinara ili menadžera, ili se to stiče iskustvom?

Vi usmeravate vaš život. Ako budete sedeli skrštenih ruku, i govorili „Ja nisam rođen za ovo“, život će vam ići stihijski, kao da ste papirna maramica koju nosi košava po beogradskim ulicama. Možda je to nečiji izbor, ali nije moj. Definitivno mislim da možemo da upravljamo sopstvenim životom. Uostalom, tolikim stvarima upravljamo.

Sve što može da uradi jedan pojedinac na planeti, mogu i ostali. Nije neko rođen ili predodređen za nešto. Ne, on se samo jako usmerio na to. Bitno je samo šta želite.

960266_664182943602943_988877973_n

Da li ste sebe videli kao novinara?

Ja sam u četvrtoj osnovne govorila da ću biti novinar. Niko u kući mi se nije bavio novinarstvom. Tačno sam znala šta hoću.

Ljudi se uglavno bave analitikom prošlosti i pitanjem „Zašto se nešto dogodilo?“, analitikom sopstvenih problema. Onda postajemo eksperti za sopsvene probleme. Ali onda i naša okolina postaje ekspert za naše probleme. Ako imamo problem kao neželjeno stanje, uopšte nije važno šta nam se dešava, već šta mi želimo da se umesto toga desi.

Ljudi čak ni sa 45, 50 godina ne znaju šta žele. Ako pitate nekog šta mu je cilj, a on odgovori: „Pa cilj mi je da malo manje radim, da imam više vremena za sebe.“, to je prvi simptom da je umoran i da treba da ode na godišnji odmor.

Koliko vam je posao novinara pomogao u poslu PR i marketing menadžera?

Izuzetno mi je pomogao, iz razloga što nemam parališući strah od javnog nastupa, i zato što sam naučila kako funkcionišu mediji uopšte, tako da sada u PR-u mogu lako da prepoznam šta može da bude ključna vest, način na koji novine funkcionišu, elektronski mediji. To mi je jako pomoglo, jer ja dubinski znam kako funkcionišu mediji, i kada poznajete odnose sa medijima onda je to komunikacija koja obećava.

Imate PR menadžere koji nikad nisu radili u medijima i prošli su samo PR škole, ali ne znaju kako suštinski funkcionišu mediji, nisu bili unutar toga. Ja sam 20 godina provela u tome.

Koliko je teško osnovati PR agenciju u Srbiji?

Ako mislite da je teško, i biće vam, ako mislite da lako, onda skočite bez padobrana kao i ja. Ako ste orijentisani na ograničenja, tako ćete i proći. Moja agencija je mala, postoje daleko veće agencije koje traju preko petnaest godina, ali je to uvek trka Formule i Fiće. Ja sam osoba koja je orijentisana na mogućnosti, i tako sam i orijentisala rad svoje agencije. Prema tome, ja vrlo lepo živim od svog posla.

1457582_664182946936276_1027098363_nBili ste i voditelj popularne emisije „Trenutak istine“. Da li je emisija učinila da promenite mišljenje o Srbiji? Da li vas je navela da menjate nešto u svom okruženju?

Emisija je promenila u meni odnos prema ljudima da se stvarno vodim italijanskom poslovicom „Nemojte suditi o drugima, ukoliko niste u njegovim mokasinama  proveli makar mesec dana“. Ko sam ja da donosim neki sud o tim ljudima, o njihovom ponašanju i o tome što govore? Ja se iskreno plašim da donosim taj sud.

Ljudi su bili zgroženi odgovorima, i ja takođe, jer se nije znalo da li je strašnije pitanje ili odgovor. Da, mi smo zgroženi svim tim pričama, ali su to ljudi koji su oko nas, koji su možda i u našim porodicama, možda naši prijatelji. To su ljudi u Srbiji, ljudi koji idu na izbore, i njihov glas vredi kao i moj. Oni postoje, uprkos tim njihovim životima, takvi kakvi su.

Kada sam imala teške slučajeve nasilja u porodici, ja sam odmah nakon snimanja, kao i svaki običan građanin, a ne kao televizijski radnik, vodeći tom svojom dobrom voljom i svojom savešću, pozivala tužilaštvo da kažem da sam imala nasilnike u emisiji, i da im pre emitovanja dostavim taj snimak. Kada sam imala žrtve nasilja, čiji su zlostavljači u tom trenutku bili u istražnim zatvorima, kontaktirala sam Sigurne kuće, tako da je nekoliko žena iz emisije otišlo u Sigurnu kuću. Poslednja sa kojom sam radila je završila u Sigurnoj kući, i mislim da smo je mi time spasili fatalnog kraja.

Šta smatrate poslovnim uspehom? Da li ste Vi ostvarili svoj lični cilj?

Još uvek nisam ostvarila svoj cilj. Poslovnim uspehom smatram da, pre svega, radite ono što volite i da tačno znate šta hoćete u poslu. Tu sam na pravom koloseku, jer sam stavila neke ciljeve ispred sebe koje sam sigurna da ću ostvariti. Ali pre svega, da radite ono što volite, na način koji volite i u sredini koju volite. Tu jedino možemo da govorimo o uspehu.

Po čemu ćete pamtiti svoj prvi javni nastup?

Moj prvi nastup je bio još u obdaništu, kad sam nastupala na priredbi, što je meni bilo super, jer ja nisam imala nikakav problem sa tim. Pamtiću ga po blagoj tremi koju sam imala, po uzbuđenju i po tom osećaju velike satisfakcije koju sam imala jer su me ljudi slušali, da im je bilo korisno, da smo imali kontakt i  interakciju, i da je njima bilo važno ono što govorim.

Taj osećaj sam zabeležila u sebi. Beležite osećaje koje imate u sebi. Nekad možete da čuvate osećaje, jer to inače mozak radi sam, ali komandujte vi mozgom, a ne da on komanduje vama. Nekad začujete neku pesmu, i to vas asocira na neki važan događaj. I svaki put kada čujete tu pesmu, ne setite se samo njega, već i sopstvenog osećaja koji ste imali tog trenutka.

Onda nađite taj osećaj u sebi, kada ste bili puni samopouzdanja, na krovu sveta, kada ste se odlično osećali, i onda taj osećaj vratite kada vam zatreba.

Ja se sećam tog prvog osećaja, potpune ispunjenosti, sreće da je to upalilo, da sam zadobila pažnju i da su me ljudi slušali i razumeli to što govorim.

988817_664182466936324_1933190754_n

Imate li neki ritual pred nastup?

Probam još jednom prezentaciju u svojoj glavi, usidrim se za dobar osećaj koji imam kada držim prezentaciju i u sebi izazovem to stanje koje je dobro, i poželim da u tom dobrom stanju ostanu i ljudi koji me slušaju.

Šta poručujete našim studentima?

Studirajte ono što volite i za šta imate emocionalnu saglasnost, ono čime ćete se stvarno baviti dalje u životu. Nije problem promeniti studije, niti sesti sa samim sobom i reći „Pa meni se ovo ne sviđa, nije mi važno, ne zanima me“; važno je da vas to ispunjava. Vrlo često ispunjavamo očekivanja okoline, a ta očekivanja nisu u skladu sa našim suštinskim željama. Ispunjavanjem očekivanja drugih zaboravljamo sebe, i lutamo negde između nekih tuđih važnosti, što dovodi do jednog hroničnog nezadovoljstva. Ako ste nezadovoljni, ne možete imati nikakav prosperitet u životu. Da radite ono što volite i što vas ispunjava – to je jedini put.

 [ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *