Da li funk od Balkana pravi pesme, ili Balkan od funka pravi slona?

Rađanje Funka

Opasno dobra muzika stvarala se na najmlađem kontinentu, sredinom prošlog veka.1 Stevie Wonder, Aretha Franklin, Bill Withers… Ako sve legende tog muzičkog pravca spojimo u jednu ličnost, Soul je bio tata. Međutim početkom 70ih, tata je dobio nestašnog sina punog ritma. Dao mu je ime James Brown, a svi su ga zvali Funk. Uz svog najboljeg drugara George Clintona iz benda „Funcadelic“ ubrzo je postao rodonačelnik novog žanra. Kompleksne deonice basa, grubi ritam gitare, disco igra i neverovatna energija, jednostavno hipnotisali su masu. Posle mnogo uspona i padova, James je dočekao svoje zlatno doba. Uloga i pesma u filmu „The Blues brothers“ ponovo ga izbacuju u prvi plan, čime je apsolutno nadoknadio loše plasmane na najprestižnijim top listama.

 Mlađi brat sa istoka3

Potpuno neočekivano, ovaj nestaško, tada već napunjen iskustvom, na Balkanu dobio je mlađeg brata. Zvao se Dino, a prezivao Dvornik. Počeo je sa bendom „Kineski zid“ preko kojeg je promovisao funk, da bi se kasnije domogao krune i prestola Balkana, u kom je ostao do samog kraja. ’88 godine praktično započinje solo karijeru nastupom na „Zagreb festu“, sa numerom „Tebi pripadam“, gde je izgradio muzičko ime i dobio nagradu stručnog žirija. Već sledeće godine izbacio je svoj prvi album koji je nosio njegovo ime. Tekstove mu je pisao Gibonni, a izdvojile su se pesme – „Ljubav se zove imenom tvojim“, „Ti si mi u mislima“, dok je skladba „Zašto praviš slona od mene“ postala funk himna na ovim prostorima.  Teške devedesete bile su godine njegove najveće diskografske produktivnosi, pa su se tako ređali albumi „Kreativni nered“, gde su mu tekstopisci bili ponovo Zlatan Stipišić, kao i Rambo Amadeus, a gost je bio i Neno Belan. Zatim „Priroda i društvo“, gde se prvi put bavi ozbiljnim životnim temama, a posle kraće pauze usledili su sjajni singlovi „Afrika“ i „Ništa kontra Splita“ sa kojim je osvojio prvo mesto na „Splitskom festivalu“ i hrvatsku, prestižnu, diskografsku nagradu „Porin“. Najbolji album sa živog nastupa bio je „Live in Munchen“, a o svom životu pričao nam je pesmama sa albuma „Enfant terrible“ iz 1997. godine. Kako bi sumirao veoma uspešnu deceniju iza sebe izbacio je kompilaciju hitova pod nazivom „Vidi ove pisme“, što je ujedno bio i najprodavaniji album te ’98 u Hrvatskoj. Za razliku od tog uspeha, sledeće godine doživeo je potpuni debakl sa diskom „Big mama“. Novi vek otvorio je sa prestižnom nagradom „Zlatna ptica“, a  ubrzo je snimio i svoj pretposlednji album „Svicky“ koji je najpravio potpuno sam. E onda je usledila šestogodišnja pauza. U tom periodu Dino je vežbao miksanje na gramofonu  i postao DJ. Nastupao je u nekim klubovima bivše zemlje.

 Kontra smer2

Kobna 2008. bila je za njega radna. Stvorio je fenomenalni album „Pandorina kutija“ i sa nestrpljenjem je očekivao njegovo objavljivanje, ali nažalost prerana smrt nije mu to dozvolila. Singl „Hipnotiziran“ sa tog albuma postao je mega hit, ali umetnik nije bio siguran kakvu će prođu imati. Neposredno pre odlaska u šali se zapitao da li čovek mora da umre, da bi njegova dela bila primećena. Nažalost, ispalo je tako. Za „Pandorinu kutiju“ posthumno je nagrađen za životno delo. Razne ružne stvari pratile su ga kroz karijeru, rat, smrt oca. Uz sve to bio je veliki tremaroš, za svoju porodicu želeo je najbolje i jednostavno nije uspeo da izdrži pritisak sa kojim se susreću javne ličnosti. Odao se narkoticima, o čemu je otvoreno pričao. A sve to zato što je bio bolji, drugačiji, samim tim i neshvaćen. Bio je crnac u telu belca. Njegova dela su u bivšoj Jugi bila čista avangarda, ali borio se do kraja. I uspeo. Otišao je kao najveći, kao kralj, a njegov ritam i dalje odzvanja u našim telima. Hvala mu.

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *