Kuc, kuc… Ko je? Oskar!

Kako anualni broj filmskih ostvarenja iz godine u godinu raste, tako i dodela Oskara postaje sve svečanija, ekstravagantnija i spektakularnija. Ovogodišnja, po redu osamdeset i šesta (za nas srpske pratioce kraj malih ili manjih ekrana i (si)noćna dodela) bila je svakako jedna od napetijih i neizvesnijih, budući da je izuzetan broj visokokvalitetnih filmova proizišao u 2013. godini i našao svoj put do bioskopskog platna. Što se tiče nas neholivudskih učesnika, već isključivo potencijalnih posmatrača, naš dan je većinom protekao bez veće pompe u izvršavanju svakodnevnih aktivnosti i ličnih obaveza, samo da bi se završio pred prenosom ove najvelelepnije svečanosti sedme umetnosti koja je praćena širom sveta.

U mom slučaju, ja sam navedeno veče proveo u prijateljskoj atmosferi i prijatnom društvu nekolicine filmofila naspram ni manje ni više projektnog platna, uživajući u dovitljivim diskusijama i spekulacijama o nominantima koji će možda osvojiti statuetu, pri čemu je svako od nas pravdao svoj izbor i navodio razloge zašto. Mišljenja se svakako razlikuju, u to nema sumnje, a prošlogodišnje projekcije su nepobitno imale pregršt materijala za ostvarivanje impresivnog utiska u očima i umu gledalaca. Svečanost je otvorena od strane prešarmantne Elen Dedženeris (Ellen De Generis), koja je na neverovatno zanimljiv i s učesnicima prisan način vodila ovogodišnju ceremoniju, našalivši se kako se i posle sedam godina od njenog poslednjeg učestvovanja u dodeli Oskara “mnogo toga promenilo” – i Meril Strip je nominovana, Leonardo Di Kaprio je nominovan, Sandra Bulok je nominovana, Kejt Blanšet takođe, sve nova lica – izjavila je uspešna voditeljka uz gromoglasan smeh auditorijuma. Kao dugogodišnja voditeljka po njoj imenovanog američkog šou programa “Ellen” i nekadašnji “stand-up” komičar bila je bukvalno vesnik dobrog raspoloženja večeri i mogu reći da ako bi poklanjali statuu za najboljeg domaćina zasigurno bi Elen trebalo da je ponese kući. Elen je duhovitim izjavama ulepšavala najave između svake nagrade, praveći šale kako na svoj račun tako i na račun nominovanih. Saplitanje prošlogodišnje dobitnice, Dženifer Lorens (Jennifer Lawrence), pri izlasku iz kola na crveni tepih moralo je da se iskoristi, svakako u korelaciji sa prošlogodišnjim padom pri hodu uza stepenice do bine ne bi li preuzela svoju nagradu. Izjave poput „Smatram da bi svi trebalo da mislite o sebi kao o pobednicima. Ne svi vi, ali ljudi koji su osvajali nagradu ranije..” ili „Ne želim da mislite o ovome kao o ikakvom nadmetanju, to je proslava. Iako koga mi zezamo, to su igre gladi. Kamere su svuda, vi se izgladnjujete, Dženifer Lorens je pobedila prošle godine…“ i mnoge druge, svakako nisu ostale neprimećene. Međutim, Elen je posle silnih komičnih izjava zaista ogladnela, što naravno nije propustila da podeli sa publikom, za koju je zaključila da dele njenu muku. Za svaku vitku glumicu koja je našla za shodno da uzme parče pice nakon što je Elen ušetala na podijum sa ni manje ni više dostavljačem iste možemo reći da ne poseduje holivudski popularan i od Elen istaknut problem izgladnjivanja. Napetost u dvorani kao da nije ni postojala, a ugodna atmosfera se širila i preko ekrana.

Što se tiče samih nagrada, „Gravitacija“ (Gravity) je pokupila sve što se pokupiti može, osvojivši ne manje od sedam zlatnih statua. S tehničke, postsnimalačke strane, zaslužno je uzela Oskara za filmsku montažu (film editing), montažu zvuka (sound editing), usklađivanje zvuka (sound mixing), kao i izvanredne vizuelne efekte. Pripala joj je i nagrada za najbolju režiju od strane Alfonsa Kuarona (Alfonso Cuarón), a pored toga osvojila je još i nagradu za kinematografiju i muziku. Lično smatram da presintetizovan i hladan, mehanički zvuk muzičke podloge Stivena Prajsa (Steven Price), iako besprekorno filmski uklopljen i u tonalitetu samog okruženja i lokacije filmske radnje, ne može da se meri sa emotivnim i slojevitim kompozicijama čak trideset i tri puta nominovanog Džona Vilijamsa (John Williams) u dirljivom filmu „Kradljivac knjiga“ (The Book Thief), kao ni sa, iako isto tako delom sintetizovanim, ali na momente neopisivo osećajnim kompozicijama dua Arcade FireVilijama Batlera i Ovena Paleta (William Butler; Owen Pallett) koji su kreirali muziku za film „Her“. Numera „Photograph“ iz istog filma mi je i dalje favorit na plejlisti i ima takav iskonski uticaj na sagledavanje života i uzimanje ga onakvim kakav jeste – grandiozno jednostavan u celokupnoj svojoj neobjašnjivosti. Ista muzička jačina može se osetiti i u Desplatovoj (Alexandre Desplat) „Filomeni (Philomena), a tek u ekranizaciji priče o Meri Popins, neizostavnom liku detinje mladosti i njenom putu do filmskog klasika kakav je postala, po imenu „Spasavanje gospodina Benksa“ (Saving Mr. Banks), gde je Tomas Njuman (Thomas Newman) povratio umilna sećanja na neke nezaboravne muzičke teme dodavši po još koju neprikosnovenu svoju. Takva muzička dela prenose osećaje na toliko dublji i istinitiji način i izazivaju mnogo draže žmarce; žmarce koji proizilaze od poistovećenja i empatije i pobude (o)sećanja.

Kada smo se već dotakli muzike, još jedno lično razočaranje usledilo je u nagrađivanju simpatične, ali sada već prekomercijalizovane pesme „Let It Go“ iz filma „Frozen“ (na našem tržištu poznatijem kao – Zaleđeno kraljevstvo), tim pre što je (pretpostavljam) trema Idine Menzel (Idina Menzel) bila i više nego vidljiva u njenom ne tako sjajnom interpretiranju pesme na samoj dodeli, koju inače izvodi i u filmu. Nezadovoljstvo krajnjim rezultatom dalo se videti i na njenom licu nakon što je završila svoj performans. Da li je nezadovoljstvo bilo zbog pesme ili zato što je Džon Travolta (John Travolta) malčice izmenio njeno ime u najavi, nazvavši je „Adele Dazi”, ne verujem da ćemo saznati. Sve u svemu, mlako izvedeno. Po izglašavanju pobednika u datoj kategoriji moji filmofili i ja potegli smo razgovor na temu da li će za jedno dvadeset godina “Let it Go” ostati upamćena, slušana i široko poznata kao neki njeni prethodnici – npr. “Under the Sea” iz Diznijevog klasika „Mala Sirena“ (The Little Mermaid) ili “Chim Chim Cher-ee” iz čuvene „Meri Popins“ (Mary Poppins). Ja sumnjam, ali vreme će pokazati. Daleko veći utisak na nekolicinu nas ostavila je pesma “Happy” u izvođenju reklo bi se nesposobnog za starenje Farela Vilijamsa (Pharrell Williams) za potrebe filma „Grozni Ja 2“ (Despicable Me 2). Možda još veću impresiju (ako ne na ostale, barem na mene) ostavila je pesma “The Moon Song” u izvođenju Karen O, ponovo iz filma „Her”; pesma koja nije doživela komercijalni “bum”, ali nije mogla da ostane neprimećena ni od koga ko je zaista odgledao film, gde se nalazi i meni draža verzija pesme u izvedbi Skarlet Johanson (Scarlet Johanson). Znam, znam – Ovaj mnogo favorizuje “Her” – sigurno ste pomislili. Zaista ne. Ali, kao krajnji zaljubljenik u “Nju” – ne samo genijalno filmsko ostvarenje, već i celokupnu pojavu, pa samim tim i prelepi baršunasti glas Skarlet Johanson u ulozi operativnog sistema veštačke inteligencije, koji je samo šlag na torti koja je zapravo ovaj film – smatram da je zaslužio više pažnje, pa i nagrada od strane Akademije. Barem je odneo Oskara za najbolji originalni scenario, koji u potpunosti zaslužuje da bude u rukama pisca i reditelja Spajk Džonsa (Spike Jonze), pobedivši time filmove koji su s njim delili kako nominaciju u ovoj kategoriji tako i nominaciju za najbolji film. Po nečemu mu je ipak priznato da je najbolji, te je pravda iz mog ugla bar delom zadovoljena.

Nagrada za najbolji adaptirani scenario otišla je u ruke Džona Ridlija (John Ridley) za “12 godina ropstva“ (12 Years a Slave). U kategoriji za najbolji kratkometražni animirani film nagrada je pripala francuskom filmu Mr. Hublot, a što se dugometražnog animiranog filma tiče, nagradu je odneo Diznijev najnoviji pulen, prethodno pomenuto Zaleđeno kraljevstvo (Frozen).  

2014bestanimatedfeatureoscarsSubjektivno, draži su mi Gruovi žuti, bananama opsednuti “Minjoni” od prijateljskog, snežnog Olafa, kao što mi je i sveopšti utisak za „Grozni Ja 2“ bolji nego za pobedonosni crtani film od koga sam uistinu očekivao više. Ipak, ja mogu samo da izražavam svoje mišljenje.

Barem dok me Akademija ne uključi u svoj krug odlučivača za jedno tridesetak godina, što se najverovatnije nikada neće desiti. Studija je pokazala da od oko dve stotine ljudi koji određuju sudbinu filmova (grupa sačinjena od različitih stručnjaka iz različitih oblasti nauke i umetnosti) 90% čine muškarci starosti od šezdeset i više godina bele puti. Za sada ispunjavam dva uslova (reče on u najiskrenijoj šali). Kad već spominjemo šaljivost, Elen je u svom stilu nastavljala da iznenađuje gledaoce, kako svojim kazivanjima, tako i iznenadnim iskakanjem, niotkuda, svuda po sali. Izgleda da domaćica baš poznaje svoj “dom”.

Možemo reći najupečatljiviji događaj na ovom velelepnom skupu proistekao je kada je Elen odlučila da uz pomoć Meril Strip (Meryl Streep) preplavi društvenu mrežu Twitter sa samouslikanom fotografijom njih dve. Dok je Elen pokušavala da nađe najbolji ugao za fotografiju u kadar su uleteli Džulija Roberts, Bredli Kuper, Dženifer Lorens, Bred Pit sa Anđelinom, Kevin Spejsi i mnogi drugi, učinivši ovu fotografiju “naj-re-tweet-ovanijom” ikada na ovoj društvenoj mreži. „Ušli smo u istoriju“ – izjavila je Elen nakon što je fotografija dobila 25000 “tvitova” za manje od 5 minuta. Ali meni pak interesantniji prizor za uslikavanje bila je Elen u punom kostimu Glinde, dobre veštice Juga, u kom je izletela nakon omaža kultnom filmu iz 1939. godine – „Čarobnjaku iz Oza“ (The Wizard of Oz).

combine_images

Čarobnjak iz Oza je naime napunio 75 godina od svog prvog prikazivanja, a počast tom događaju odala je Alisija Mur (Alecia Moore) poznatija po imenu Pink. Svetski poznata pevačica je na sceni izvela, u vokalno adaptiranom aranžmanu, takođe Oskarom nagrađenu numeru “(Somewhere) Over the Rainbow” iz pomenutog slavnog filma. Iako se pesma delom razlikovala od popularnog originala, Pink je pokazala izvanredan vokal i emociju tokom svog nastupa. Pesmu je (kao što se da videti na snimku) prethodno najavila legendarna Vupi Goldberg (Whoopi Goldberg), koja je na kraju svog ljupkog govora u čast filma i prvobitne Doroti – Džudi Garland (Judy Garland) otkrila na iznenađenje publike svoju obuću – rubin crvene cipelice i dokolenice na štrafte.

Ubrzo potom, Glen Klouz (Glenn Close) najavila je još jedan počasni deo svetkovine, ali deo u kome su osmehe retrospektive detinjstva, umnogome prisutne u prethodnoj celini, zamenile iskrene suze u turobnoj tišini; odana je počast talentovanim ljudima – umetnicima i stručnjacima koji su nas napustili u prethodnoj godini. Među njima našli su se neponovljivi Piter O’Tul (Peter O’Toole), Filip Simor Hofman (Philip Seymour Hoffman), Ričard Grifits (Richard Griffiths), Pol Voker (Paul Walker), Džejms Gandolfini (James Gandolfini), Širli Templ (Shirley Temple) i mnogi drugi. Božanstveno setna tema “Somewhere in Time” pokojnog vanvremenskog kompozitora Džona Berija (John Barry) utišala je salu na nekoliko minuta dok su se slike ovih istinski talentovanih ličnosti nizale na platnu. Potom je usledilo izvođenje pesme “The Wind Beneath My Wings” od strane vokalno sposobne glumice Bet Midler (Bette Midler) koja je po prvi put učestvovala na dodeli kao solista. Nažalost, ni ovo izvođenje nije bilo previše ubedljivo i naišlo je na veliki broj negativnih komentara na društvenim mrežama. Dalo se primetiti i na ekranu da Midler nije unela svoj maksimum u ovoj pesmi kao što je to učinila za film “Beaches” relativno davne 1988. godine kada je njena verzija dospela na sve moguće muzičke liste. Drugarica je potom vrlo pronicljivo primetila kako na svaki performans koji se nije pokazao u punom svetlu, ili se čak nije uopšte dobro pokazao, publika bi ustala u aplauzu i ovacijama. „Ustani, jedan!“ – kako je duhovito zaključila.

Naravno, najiščekivanija odluka Akademije bila je vezana za nagrađivanje srži svakog filma – glume. Glume koja se u svojoj punoj veličini otelotvorila u svakom od nominovanih glumaca. Ključno je bilo odrediti u kome se našla barem za trunčicu više. Za najbolju sporednu mušku ulogu nagrađen je Džerad Leto (Jared Leto) za svoj prikaz transrodnog muškarca u filmu „Poslovni klub Dalas“ (Dallas Buyers Club). Toliko je verujem ušao u svoju ulogu da je poprimio tako ženstven tik pokreta glavom koji se ispoljavao kada bi hteo da smakne pramen kose sa lica, budući da održava dugu kosu u poznatom ombre stilu na kojem sam imao priliku da vidim da su mu čak žene pozavidele. Nevezano s tim, uspeo je da dočara iskonsku volju za promenom osobe koja je prema ličnom shvatanju zarobljena u nečemu što nije. Leto je izašao pobedonosan nasuprot Bredli Kupera (Bradley Cooper) za ulogu u filmu „Američka prevara“ (American Hustle), Majkl Fasbendera (Michael Fassbender) u „12 godina ropstva“, Džone Hila (Jonah Hill) iz „Vuka sa Volstrita“ (The Wolf of Wall Street) i Barkhad Abdija (Barkhad Abdi) – glumca somalijskog porekla koji igra pirata u filmu „Kapetan Filips“ (Captain Phillips) nasuprot Tom Henksa (Tom Hanks). U ženskoj kategoriji sporednih uloga nagrada je otišla u ruke devojački ljupke Lupite Niong’o (Lupita Nyong’o) za ulogu Petsi (Patsey) u „12 godina ropstva”. Njena reakcija, nakon što je proglašena za pobednicu, može se reći da je jedna od najiskrenijih i najentuzijastičnijih ove godine. Pored nje, nominovane za ovu titulu bile su još: Seli Hokins (Sally Hawkins) za ulogu dobroćudne inferiorne posestrime u filmu „Tužna Jasmina” (Blue Jasmine) Vudija Alena (Woody Allen), Dženifer Lorens za ulogu u „Američkoj prevari“, Džulija Roberts (Julia Roberts) za ulogu karakterne ćerke u filmu „Avgust u okrugu Osejdž“ (August: Osage County), kao i Džun Skvib (June Squibb) koja je nedavno napunila 84 godine, i po prvi put je nominovana za Oskara za svoj prikaz šarmantne bakice Kejt u višenominovanom filmu „Nebraska.

sporedniA onda tu su protagonisti, zvezde velikog platna, koji su bili počastvovani kao i uvek da se najviše krčkaju u neznanju i iščekivanju. Oskar za glavnu mušku ulogu je, na žalost mnogih, još jednom izbegao Leonarda Dikapria (Leonardo DiCaprio) za njegovu ulogu samog razvratnog Volstritskog Vuka, i sleteo u krilo njegovog kolege Metjua Mekonahija (Matthew McConaughey) za glavnu ulogu u filmu „Poslovni klub Dalas“, Teksašanina Rona Vudrufa – HIV pozitivnog muškarca koji uspeva da se domogne i organizuje snabdevanje lekova koje vlada i farmaceutske kompanije odbijaju da proizvode. Pored Dikapria, kratkih rukava ostali su Brus Dern (Bruce Dern) za ulogu u filmskom ostvarenju „Nebraska“, Kristijan Bejl (Christian Bale) za karakterističnu ulogu u filmu „Američka prevara“ i Chiwetel Ejiofor za glavnog aktera u „12 godina ropstva“.

Što se ženske strane glavnih uloga tiče, kao što smo i predosećali, Kejt Blanšet (Cate Blanchett) je došla samo da pokupi svog Oskara. Lik (Tužne) Jasmine – aristokratizovane, uglađene žene bogatog prevaranta, navikle na život na „visokoj nozi“, koja doživljava sunovrat kada malverzacije njenog supruga izađu na videlo – tako je opravdan od strane enormno darovite Kejt Blanšet dok se bori za opstanak u svetu običnog čoveka; životu na koji toliko nije navikla. Skrhana teretom njenog iznenadnog pada neuspešno pokušava da izađe na kraj sa depresijom ispunjenom samoobmanom koja raste od pukih razgovora sa samom sobom, preko lažnog predstavljanja, pa do potpuno vividnih halucinacija. Kejt je po izlasku na binu iznela ne samo svoju zahvalnost i ganutost pobedom, već i oduševljenje svakim pojedinim performansom svojih talentovanih koleginica s kojima je bila nominovana. Pohvalila je prvenstveno Ejmi Adams (Amy Adams) za „Američku prevaru“, potom Sandru Bulok (Sandra Bullock) za njen avanturistički pohod i iskonsku borbu za životom u „Gravitaciji“, osamnaest puta nominovanu Meril Strip, ovaj put za „Avgust u okrugu Osejdž“, i na kraju je odala počast sedamdesetdevetogodišnjoj Džudi Denč (Judi Dench), britanskoj glumačkoj ikoni, koja usled snimanja u Indiji nije prisustvovala ceremoniji gde je bila nominovana za svoj portret Filomene u istoimenom filmu.

Oscars_Best_Actors_Best_Actresses copy

Najboljim inostranim (tj. neameričkim) filmom izglasan je italijanski film „Velika Lepota“ (The Great Beauty, ili izvorno La Grande Bellezza), dok je najboljim kratkometražnim dokumentarnim filmom proglašen film sa takođe evropski smeštenom tematikom – „Dama u broju 6: Muzika je spasla moj život“ (The Lady in Number 6: Music Saved My Life); priča o stodevetogodišnjoj Alis Herc-Zomer (Alice Herz-Sommer) najstarijoj pijanistkinji i najstarijoj preživeloj osobi Holokausta koja je nažalost preminula samo nedelju dana pre ceremonije. Dugometražni dokumentarac koji je osvojio nagradu bio je film „Na 20 koraka od slave“ (20 Feet from Stardom), a najbolji kratkometražni film je „Helijum“ (Helium), dirljiva priča o malom dečaku koji neizlečivo boluje od raka i nalazi utočište u pričama o magičnoj zemlji Helijum bolničkog domara. Što se scenografije i kostimografije tiče pobedu je neoborivo odneo „Veliki Getsbi“ (The Great Gatsby), a šminka i stilizovanje su najbolji u Poslovnom klubu Dalas“, što se dalo videti i samo na osnovu Leta.

Finalni Oskar koji je dodeljen ove godine, Oskar za najbolji film, pripao je ekranizaciji „12 godina ropstva“, te je (premda kao producent) i Bred Pit (Brad Pitt) osvojio svog Oskara prvenca. Za petama su mu ostali već svi do jednog pomenuti filmovi – „Američka prevara“, „Nebraska“, „Kapetan Filips“, „Filomena“, „Pоslovni klub Dalas“, „Gravitacija“,“ Vuk sa Vol Strita“ i last but not least „Ona“. Izglašavanjem dobitnika ove nagrade gala veče je letimice bilo na izmaku.

mig

Polako je počelo da svanjava dok se uz konfete i aplauz savremeni bal privodio kraju. Još jedna noć provedena bez sna za kojim se usled prijatnog društva još uvek ne žali. Skorije mi nije bilo tako lepo u neformalnom čavrljanju i blagom prepiranju oko subjektivnog shvatanja i vrednovanja umetničkih ostvarenja uz iznimne napore što objektivnijeg rezonovanja.

Šest je izjutra. Pozdravio sam se sa svima i žurno, neispavan otišao na posao. Da stvar bude interesantnija, to je bio i prvi dan početka novog semestra. Biće veselo – pomislio sam u sebi. Sedeći u tišini, u autobusu na liniji 23 punom sveže probuđenih ljudi, razmišljao sam o toj, sada već dugogodišnjoj, tradiciji dodele Oskara. Da, postala je komercijalizovana, i da, troše se milioni i milioni koji se mogu iskoristiti za toliko bolje stvari. Za neko možda veće dobro. Ali u današnje vreme u kome kultura i umetnost kao da uvek sede na zadnjem sedištu, pogotovo u zemljama kao što je naša; kada umetnost postaje pasirana i obezvređena globalizovanim kvazi-novitetima; kada se naizgled čini kao da je još davno dala sve što je mogla da pruži… lepo je videti da je nekako, negde, u nekom obliku, umetnost nastavila da traje, da napreduje i da je cenjena, pa neka je možda i previše.

                                                                                                                             

 

(Spisak svih kategorija i nominacija, kao i pobednika, možete videti ovde – http://oscar.go.com/nominees)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *