Vladimir Stoiljković: „Učite iz neuspeha“

Vladimir Stoiljković je rođen 17.avgusta 1990. godine u Leskovcu gde završava osnovnu školu i gimnaziju. Posle završene gimnazije upisuje Fakultet organizacionih nauka. U toku studiranja radi u studentskoj organizaciji FONIS gde je jedan period bio i potpredsednik. Od 2009. godine radi u Crvenoj Zvezdi kao web developer i community menadžer. Nakon završenih osnovnih studija u Beogradu, upisuje master studije u Milanu. Govori engleski i italijanski jezik.

Kada se i kako kod tebe javila zainteresovanost prema programiranju?

Kao mali, oduvek sam voleo da se igram sa elektronskim uređajima, počevši  od radio aparata i kasetofona do televizora.  U osnovnoj školi sam dobio prvi računar i sećam se da su moji prvi koraci u njegovom rukovanju uglavnom obuhvatali rad u komandnoj liniji Windows 95 operativnog sistema, s obzirom na to da se u tom periodu forsirao takav stil upravljanja nad računarom.  U tom periodu, internet nije bio toliko popularan i jedini način povezivanja bio je moguć putem telefonske linije. Ubrzo zatim, shvatio sam da globalna mreža pruža velike mogućnosti, te sam počeo sa istraživanjem na koji način se čari interneta najbolje mogu iskoristiti . Kao rezultat, do završetka osnovne škole imao sam iza sebe nekoliko urađenih internet prezentacija. To je ujedno i bio moj prvi dodir sa tehnologijama  koje se bave razvojem veb-sajtova, odnosno sa programiranjem.

Koliko ti je rad u FONIS-u pomogao u dosadašnjem školovanju i radu?

Za FONIS me vežu najbolje uspomene mog školovanja u Srbiji.  Znanje koje sam stekao za vreme mog boravka u FONIS-u, ne može se porediti  sa formalnim znanjem, znanjem koje se uči iz knjiga na fakultetu. Pored samog iskustva i stečenog znanja iz oblasti informacionih tehnologija, menadžmenta i marketinga, moram da napomenem da sam kroz rad u organizaciji stekao neverovatna prijateljstva i brojne profesionalne kontakte. Organizovanjem brojnih konferencija, radionica  i seminara na fakultetu, u saradnji sa profesorima i asistentima, drugim studentskim organizacijama, kao i sa kompanijama, uspeo sam da otkrijem svoje organizacione sposobnosti i steknem ogromno iskustvo u timskom radu. Kao koordinator za odnose sa javnošću, a kasnije i potpredsednik organizacije, uspeo sam i da poboljšam svoje prezentacione veštine i steknem dobre koordinacione sposobnosti u radu sa članovima.

983383_10152280087874044_1561058012_n

Da li je uloga potpredsednika jedne studentske organizacije teška. Koliko vremena oduzima?

Zavisi iz kog ugla se posmatra, ali meni nije bila naročito teška, s obzirom na to da sam se pre toga kroz učestvovanje na brojnim projektima upoznao sa načinom na koji organizacija funkcioniše, njenim aktivnostima i članovima koji je čine. Takođe, moram da napomenem da sam u okviru Upravnog odbora organizacije pre funkcije potpredsednika obavljao dužnosti koordinatora za odnose sa javnošću, tako da sam na neki način već bio „uhodan“ u celokupan proces. Uloga potpredsednika obuhvatala je širok obim aktivnosti, od organizovanja sastanaka sa Upravnim odborom i sa mnogobrojnim kompanijama u vezi potencijalne saradnje na postojećim i planiram projektima, do koordinacije članova, organizovanja događaja na fakultetu i prezentacija FONIS-a na seminarima i konferencijama. Da bi se sve to valjano postiglo, potrebno je dobro planirati aktivnosti, odnosno pravilno organizovati svoje vreme. Ukoliko se taj korak ispuni, vremena ćete imati na pretek. Naravno, kao i na poslu, svaka uloga se mora obavljati sa zadovoljstvom. Ukoliko ne uživate u onome što radite, onda je potrebno razmisliti o poenti bavljenja nečim takvim.

Šta ti je doneo rad u Crvenoj zvezdi i koliko ti je pomogao?

Rad u Crvenoj zvezdi mi je pomogao da proširim svoje vidike i otkrijem polje digitalnog marketinga, tj. značaj društvenih medija u marketingu. U 2009. godini,  pre samog dolaska na fakultet, postao sam deo internet tima FK Crvena zvezda, gde sam između ostalog pokrenuo inicijativu o pokretanju zvaničnih profila na društvenim mrežama na kanalima koji su u tom periodu bili najaktuelniji –  na Facebook-u i Twitter-u. Posle skoro 5 godina, pokazalo se da je Crvena zvezda potvrdila brend i u praćenju savremenih trendova na internetu; postojeći profili  po broju fanova i pratilaca čine je liderom ne samo u Srbiji, već i u regionu.

Šta je sve potrebno za konkurisanje za master studije u Italiji? Da li je teško upisati ih?

Obzirom da sam upisao Politecnico di Milano, govoriću iz ugla studenta tog univerziteta, iako se sam proces konkurisanja u odnosu na ostale institucije drastično ne razlikuje. Moram da napomenem da se sa konkurisanjem za master studije mora početi godinu dana ranije, obzirom da sama procedura zahteva veliku upornost u prikupljanju dokumenata potrebnih za instituciju na koju aplicirate.

U većini slučajeva, dokumentacija koja je potrebna za apliciranje sastoji se od motivacionog pisma, CV-a, pisma preporuke, sertifikata o znanju engleskog jezika, diplome univerziteta, transkripta ocena i silabusa predmeta sa osnovnih studija.

10003061_10152280087919044_1015827703_nMotivaciono pismo je najbitniji deo aplikacije, jer se u njemu navode razlozi vašeg interesovanja za program fakulteta. Iz tog razloga, savetujem svim studentima da motivaciono pismo obavezno pišu sami, ali da se prilikom pisanja konsultuju sa prijateljima i ljudima koji su kroz ovaj proces već prošli.

Pismo preporuke je još jedna stvar na koju treba obratiti pažnju,  obzirom da ono može da izvuče aplikaciju u slučaju nešto lošijeg proseka sa osnovnih studija.  Pismo preporuke treba da bude što ličnije, preporučuje se da se preporuku treba tražiti kod profesora koji su vas na neki način zapamtili, bilo kroz participaciju na predavanjima ili kroz učešće na projektima. Takođe,  možete tražiti preporuku u slučaju volontiranja u studentskoj organizaciji ili sa prakse/posla, ukoliko ste imali priliku da radite paralelno sa studijama. Uglavnom, univerziteti traže dva pisma preporuke; u tom slučaju, preporučuje se da  jedno pismo preporuke bude od strane profesora, a drugo sa posla.

U vezi sa sertifikatom o znanju engleskog jezika,  uglavnom svi italijanski univerziteti zahtevaju poznavanje B2 nivoa engleskog jezika, što znači da će posedovanje TOEFL, FCE, CAE, IELTS ili TOEIC sertifikata biti sasvim dovoljno prilikom apliciranja. Ovu informaciju treba uzeti sa rezervom i proveriti na sajtu institucije na koju se aplicira.

Na kraju,  posebnu pažnju treba obratiti i na CV koji treba da pokaže vaša znanja i prethodno iskustvo, a sve u cilju kako biste se na najbolji način uklopili sa potrebama programa univerziteta na koji aplicirate. Prilikom pisanja CV-a preporučuje se korišćenje Europass modela, jer većina evropskih univerziteta zahteva baš taj model. Dužina CV-a  ne sme da prelazi dve strane, a sama struktura treba da sadrži formalnu i neformalnu edukaciju, prethodno radno iskustvo, učešće na seminarima, konferencijama i radionicama, kao i veštine koje posedujete, počev od računarskih, do organizacionih.

Zašto si odabrao baš Italiju?

Program koji sam upisao, Engineering of Computing Systems na univerzitetu Politecnico di Milano, u potpunosti se uklapao sa mojim željama i prethodnim studijama na Fakultetu organizacionih nauka. Pored toga,  na prezentaciji univerziteta koja je održana prošle godine u Beogradu, gde sam lično razgovarao sa predstavnicima, uverio sam se mogućnosti koje Politecnico di Milano pruža tokom studiranja i nakon završetka studija. Još jedan razlog ogleda se u činjenici da se  Politecnico di Milano nalazi u prvih 50 univerziteta na svetskoj rang listi u oblasti računarstva i informacionih tehnologija. Takođe, nije tajna da sam veliki zaljubljenik ove zemlje, njihovog jezika,  kao i da sam odavno maštao u životu u Italiji, što je dodatno uticalo na moju odluku za apliciranjem.

Koliko te je FON pripremio za studiranje u Milanu?

Delimično, postoje pozitivne, ali i negativne stvari. Na osnovu stečenih znanja na Fakultetu organizacionih nauka, uspeo sam da bez većih problema položim ispite iz pojedinih predmeta; sa druge strane, komisija sa univerziteta koja je imala uvid u moj akademski profil sa prethodnih studija, odredila mi je nekoliko obaveznih ispita kao uslov za diplomiranje, a sve na osnovu procene da mi iz tih oblasti nedostaje adekvatno znanje.

1544206_10152280087899044_513626893_n

Kako ti se dopada režim studiranja u Italiji?

Režim studiranja je sličan režimu u Srbiji, s tim što smatram da je kvalitet nastave na daleko boljem nivou, u smislu savremenosti i informisanosti profesora. Tokom dosadašnjeg  boravka uverio sam se da su profesori  izvanredni stručnjaci u oblasti u kojoj predaju ne samo u Italiji, već i širom sveta, ako uzmemo u obzir broj akademskih nagrada, broj objavljenih naučnih publikacija, kao i projekata koje imaju iza sebe. Međutim, internacionalna atmosfera u kojoj se nalazite je ono po čemu se studiranje u inostranstvu razlikuje od studiranja u svojoj državi. Novo iskustvo, proširivanje vidika, veštine i  prijatelje koje stičete tokom boravka u inostranstvu su samo delovi od neprocenjive vrednosti.

Koje su najveće razlike u obrazovnom sistemu Srbije i Italije?

Najveća razlika između italijanskog i srpskog obrazovnog sistema ogleda se u predmetima i gradivu. Dok sam na osnovnim studijama često bio primoran da učim veliku količinu gradiva koja je potpuno neupotrebljiva u praksi i možda suvišna za oblast za koju sam se opredelio, primetio sam da u Italiji to nije slučaj. Pored toga, pojedini program u Srbiji su zastareli, ne podstiče se praktično obrazovanje i kreativno razmišljanje, a studenti uče napamet i vode se logikom da na što lakši način polože ispit.  Kao posledica, nezaposlenost se povećava, dok svršeni studenti izlaze sa malo praktičnog znanja, često imajući problem da se suoče sa izazovima koje nosi savremeno tržište rada.

Da li mislis da su poslovi u IT sektoru trenutno najperspektivniji?

Da, živimo u digitalnoj revoluciji, gde sve više poslovanja zavisi od interneta i upotrebe savremenih informacionih tehnologija. Gotova svaka industrija koristi računare i zahteva ljude koji bi njima upravljali, Iz tog razloga, smatram da će potražnja za softverskim inženjerima, analitičarima računarskih sistema i veb programera konstantno biti u porastu.

Šta planiraš da radiš u budućnosti? Da li planiraš da se vratiš u Srbiju?

Nakon završetka master studija, voleo bih da ostanem u sferi interneta, u smislu razvoja aplikacija za veb, kao i u smislu iskorišćavanja potencijala digitalnih medija, sa primesama marketinga i menadžmenta.  U poslednje vreme, privlači me oblast upravljanja projektima u IT okruženju, pa ću se sigurno u narednom periodu fokusirati na poboljšanje svojih organizacionih veština, timskog rada i ostalih sposobnosti i tehnika koje su potrebne za uspešan razvoj projekata. Što se tiče povratka u Srbiju, naravno da bih voleo da se vratim – iskreno se nadam da će se u budućnosti naša privreda oporaviti i da će mladi stručnjaci imati priliku da svoja stečena znanja i veštine u inostranstvu prenesu u stvaranju novih vrednosti, a sve u cilju doprinosa razvoja društva u Srbiji.

Šta bi poručio našim čitaocima?

Budite proaktivni. Ne čekajte da se prilika pojavi sama od sebe, već pokušajte da svojim delovanjem utičete na njeno stvaranje.  Ne odustajte od svojih snova, ma koliko oni bili nestvarni, i uvek verujte u sebe i svoje kvalitete.  Ne obazirajte se na neuspehe, učite iz njih, jer je budućnost prošlost sa upaljeniim svetlima. Budite optimistični i istrajni u namerama da ostvarite svoje ciljeve.

Vladimira možete kontaktirati putem mejla vstoiljkovic@gmail.com.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *