Na vratima manastira

Prolećno jutro. Žurim, nošena mirisima cvetnih obala brze i šumeće reke Mlave, ka jednoj Svetinji. Nalazim se pred vratima Manastira Gornjak, zadužbinom kneza Lazara, koji je izgrađen u davnom XIV veku.

Nalazim se pred vratima sa nekim neobično pomešanim osećanjima na koje utiče stvarno i nestvarno. Pred građevinom, koju su gradili vredni neimari, utisak je stvaran, opipljiv,ali neobičan. Još više je neobično ono što je u njenoj unutrašnjosti. Ono neuhvatljivo, uzvišeno i veliko, zbog čega sam ovde i pošla.

Moje srce je kao ptica. Osećam treperenje njenih krila od uzbuđenja što budi maštu i snove o nepoznatom.

Vrata su samo za čedne, nevine i osmehom otvorene i to mi dozvoljava da tu kročim. Znam da su ona velika, široka i puna ljubavi i za druge koji će doći da se preko praga pomole za zdravlje, život, a i da se pokaju za svoje grehe.

Znam da u toj građevini, Svetinji, stanuje ljubav, ona uzvišena, velika za svakog čoveka, za svako biće. Ta ljubav umije i očisti svako biće koje iskreno dođe tu.

O svemu što razmišljam i sve što znam i osećam, saznala sam svojom znatiželjom od onih koji o tome mnogo znaju.

Ja znam samo to da stojim pred uzvišenom Svetinjom u kojoj su hrabri i istrajni posvetili ceo svoj život u iskušenju i molitvama i da uvek i uvek sa ljubavlju dočekuju one koji dođu kod njih.

Osećam da će mi, blagodarna lica monahinja, reći sa osmehom svoju neizgovorenu dobrodošlicu.

Sva divna i plemenita osećanja preplavila su moju dušu što sam se našla u ovo proleće, kad život počinje da buja, pred manastirskim vratima, koja su samo jedna mala prepreka prema životu koji se živi u manastiru, prema otkriću, za mene, novog života iza tih vrata.

Pred tim vratima ne nalazim se prvi put. I verujte, iza njih je pravo mesto, puno ljudi sa strane, koji dolaze po mir za svoje duše i tela.

 [ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *