Budućnost ekologije u Srbiji – Ksenija Bunjak i Strawberry energy

Srbija, zemlja puna talenata koji su retko poznati, a ostavljaju velike tragove u našem društvu. Popricali smo sa mladim zelenim nadama Srbije čiji rad obećava svetlu budućnost u pogledu podizanja ekološke svesti i razvoja Srbije kao društveno odgovorne zemlje.

Ksenija Bunjak je pokretač grupe EAT – Eco Art & Theory. Na osnovu njenih istraživanja u oblasti održivosti, nemački ekspertski žiri izdvojio ju je kao jednu od 25 najboljih svetskih mladih naučnika za 2013. godinu – Green Talents 2013. Za sebe kaže da je arhitekta posvećen ekološkom i klimatski odgovornom projektovanju, naučno-istraživačkom radu i edukaciji.

Šta je to što vas je privuklo da se bavite ovim poslom?

Arhitektura me je privlačila od najranijih dana. Znala sam čime želim da se bavim i stremila sam ka tom cilju. Arhitektura zahteva od vas da budete kreativni, stalno u toku sa inovacijama, uz odlično balansiranje prethodnih saznanja, da se neprestano usavršavate i da, pre svega, volite taj poziv. Upravo u dinamičnosti i transformabilnosti koju arhitektura nosi u sebi, ja vidim nove mogućnosti i pronalazim inspiraciju. Ideja o usmeravanju ka ekološkoj i klimatski odgovornoj arhitekturi javila se pred završetak studija, tokom rada u španskom arhitektonskom birou Pich-Aguilera Arquitectos iz Barselone. Arhitektura je u osnovi ljudska tvorevina – najčešće od čoveka za čoveka, te je njeno približavanje prirodi veliki izazov.

Vaša radna biografija je zaista impresivna. Posedujete licence za odgovornog arhitektonskog projektanta, radili ste i kao demonstrator na Arhitektonskom fakultetu,  a uz sve to ste sarađivali sa emanentnim arhitektama kao što su akademik Milan Lojanica i Ksenija Bulatović. U čemu je tajna Vašeg poslovnog uspeha?

Ajnštajn je govorio: „Teži ne ka uspehu, već ka vrednosti“. Uspeh je subjektivna kategorija, tako da se trudim da sebi stalno postavljam nove vrednosti ka kojima ću stremiti. Na taj način pomeram granice svog ličnog doživljaja uspešnosti. Na tom putu važan je jedan TRIK – Trud, Rad, Istrajnost i Kreativnost. Motivaciju i energiju uvek pronalazim u drugačijim izazovima i ljubavi prema ovom poslu.

Kakva su Vaša iskustva u radu u španskom birou Pich-Aguilera u Barseloni?

Tokom 2007. godine radila sam kao arhitekta pripravnik u poznatom arhitektonskom birou Pich-Aguilera Arquitectos iz Barselone. O toj firmi imam, zaista, samo reči hvale. Način na koji sam primljena, posao koji sam obavljala, kolegijalnost, kao i činjenica da saradnja na različitim projektima i arhitektonskim konkursima traje i danas (gotovo punih sedam godina), govore mnogo o njihovoj profesionalnosti, kao i o karakteru firme i ljudi zaposlenih u njoj. Tokom rada u birou susrela sam se sa najrazličitijim projektima i zahtevnim realizacijama i radila u velikim internacionalnim timovima. Mogu slobodno reći da me je rad u birou Pich-Aguilera Arquitectos odredio kao stručnjaka i usmerio u daljem stvaranju. Naime, tada sam se prvi put susrela sa pojmom bioklimatske arhitekture i njenog korišćenja u savremenoj arhitektonskoj praksi.

Klimatski odgovorno arhitektonsko projektovanje jeste osnovna vrsta projektovanja koje oni kao firma nude i na osnovu čega su i postali jedan od vodećih biroa u Španiji. Upravo je rad u tom birou i uticao da se posvetim ozbiljnijem naučnom istraživanju ove oblasti. Moj istraživački rad predstavlja stalni balans između nauke i prakse. Svoj naučno-istraživački rad kolege iz Barselone i ja ne prestajemo da preispitujemo i proveravamo u praksi.

naucnuica

Izvor fotografije: pravda.rs

Pokretač ste grupe Eco Art & Theory (EAT). Kako ste došli na ideju i šta je to čime se EAT bavi?

Reč je o relativno mladoj organizaciji koja je u inicijalnoj fazi. Formirana je s ciljem podizanja svesti građana o ekološkim i klimatskim problemima i mogućim doprinosima njihovom rešavanju putem umetnosti, prevashodno arhitekture. U planu je nastavak organizovanja predavanja, radionica, izložbi, kao i pokretanje časopisa.

U maju 2013. EAT je posetila zapadnu Srbiju. Kakvi su Vaši utisci?

Reč je o posetama selima u okviru projekta „Atlas srpskih sela“ koji smo nedavno pokrenuli. Pored toga, trudimo se da tokom razgovora sa meštanima ponudimo jednostavna, klimatski odgovorna arhitektonska rešenja.

Tradicionalna seoska arhitektura je u svoje vreme građena u skladu sa prirodnim i društvenim okruženjem i može se okarakterisati kao ekološka. Ipak, postavlja se pitanje kakva je pozicija ovog graditeljskog nasleđa danas, tokom evidentnih klimatskih, kulturoloških i kontekstualnih promena. Novija seoska arhitektura je, nažalost, zadržala samo arhetipsku formu tradicionalne arhitekture, dok se sve više gubi pozitivan odnos prema okruženju. Mnoga naselja u blizini gradova ili turističkih destinacija, a koja se zvanično još uvek vode kao seoska, karakteriše brza, neekološka gradnja, negiranje konceptualnih i estetskih vrednosti koje karakterišu tradicionalnu arhitekturu.

Mnogobrojni su problemi sa kojima se selo susreće danas – od loše infrastrukturne opremljenosti pa do depopulacije i smanjenja ekonomske aktivnosti. Iаko se rurаlna područjа znаtno razlikuju po socijаlnim, demogrаfskim i ekonomskim kаrаkteristikаmа, sva imаju slične probleme uslovljene migrаcijom stаnovništvа u urbаnа područjа, visokom stopom nezаposlenosti, nedostаtkom rаznovrsnosti ekonomskih аktivnosti, i dr.

Proglašeni ste od strane Ministarstva za obrazovanje i istraživanje Nemačke za jednu od 25 najboljih mladih naučnica. Kako je biti prva naučnica iz Srbije koja je dobila ovo priznanje?

Ministarstvo za obrazovanje i istraživanje Savezne Republike Nemačke i agencija FONA od 2009. godine dodeljuju nagradu Green Talents (Zeleni talenti). Tom prilikom, na konkursu stručni žiri bira između 20 i 25 najboljih svetskih mladih istraživača u oblasti održivog razvoja (reč je o svim naučnim oblastima povezanim sa održivim razvojem). Ove godine četvoročlani stručni žiri prepoznao je značaj mog dosadašnjeg rada u ovoj oblasti i nagradio ga. Svakako da ovakvo priznanje veoma laska i da pruža dodatnu energiju i motvaciju. Međutim, ono sa sobom nosi i veliku odgovornost. Pružena mi je prilika za dalje usavršavanje i otvorene su nove mogućnosti. Budućim istraživačkim i praktičnim radom i novim idejama trudiću se da opravdam ukazano poverenje. Volela bih da u budućnosti još istraživača iz Srbije ponese ovo priznanje.

Koji su Vam planovi za dalji razvoj karijere?

Tokom 2014. godine nameravam da završim i odbranim doktorsku disertaciju na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Sa kolegama ću uređivati sesiju na konferenciji u Švedskoj, a u planu je i konferencija u Francuskoj. Grupa EAT priprema nekoliko izložbi i radionica. U drugoj polovini godine planiram i tromesečni istraživački rad u Nemačkoj, u okviru nagrade Green Talents. Rad u struci, na arhitektonskim projektima i konkursima, sastavni su deo svakodnevice. Dugoročni planovi podrazumevaju postdoktorsko usavršavanje, kao i unapređenje rada u praksi.

Koji je Vama lično najdraži projekat?

Izdvojila bih projekat za novi hotel „Igalo“ u Crnoj Gori, predstavljen na međunarodnom konkursu 2010. godine i nagrađen specijalnom pohvalom žirija. Ovaj projekat mi je posebno drag kako zbog besprekorne, kreativne i veoma uspešne saradnje sa biroom Pich-Aguilera Arquitectos iz Barselone (reč je o koautorskom projektu), tako i zbog sprovedenih ideja o ekološkom i klimatski odgovornom arhitektonskom projektovanju.

Centar projekta čine održivost i poštovanje životne sredine. Stoga smo predložili arhitekturu koja koristi prirodne uslove poput orijentacije, dominantnih vetrova i inkorporacije zelenila u objekte. Projekat je predvideo i primenu novih tehnologija i sistema koji omogućavaju uštedu energije i prirodnih resursa poput solarne i geotermalne energije, sakupljanja i ponovne upotrebe vode, a sve s ciljem ostvarivanja maksimalnog komfora.

Objekat hotela zamišljen je kao ekstenzija terena i prirode, s ciljem stvaranja vertikalne baste – porozne i drugačije fasade, koja uspostavlja vezu između postojećeg i novog pejzaža. Na taj način, svaka soba postaje paviljon za sebe sa specifičnim vizurama i prirodnom vegetacijom.

Da li imate neki recept za uspeh za naše studente?

Univerzalni recept za uspeh ne postoji. Reč je samo o pronalaženju dovoljno dobre motivacije, o stalnom postavljanju novih ciljeva i o želji da istrajete u poslu koji volite.

Između dva veoma značajna tehnička fakulteta, Elektrotehničkog i Mašinskog, nalazi se jako mlada kompanija, Strawberry energy, koja se bavi obnovljivim izvorima energije i razvojem čistih “zelenih tehnologija” kao što su javni solarni punjači za mobilne uređaje.

Kako je nastao Strawberry energy?

DSC_1952Put do Strawberry-ja nije bio lak. Bilo je potrebno da se dosta koraka načini. Pre svega, osnovao sam učeničko preduzeće i na osnovu njega i drugih poslova logičan nastavak je bio nastanak Strawberry energy-a. Moram priznati da je nastanak firme bio veoma spontan. Ako nešto želite, nemojte da čekate priliku, već zaista krenite u realizaciju. Pre svega, treba da vidite šta želite da radite u životu i da li sebe vidite kao nekog ko ima radno vreme, na primer, od devet do pet popodne, ili nekog ko je spreman da radi bez radnog vremena. Ja iskreno verujem da je drugi izbor najbolji način da doprinesete nešto više ovom svetu, ali to naravno nije jedini.

Šta Vas je podstaklo da razmišljate, a onda i realizujete svoje projekte koji su eco-friendly?

Želeo sam da utičem na svet. Po obrazovanju sam elektroinženjer, ali su me oduvek interesovali obnovljivi izvori energije. Kada govorimo o današnjim sistemima energije, možemo svakako reći da su veoma neracionalni zbog toga što su: veoma skupi, prljavi i naravno nepošteno podeljeni, pa predstavljaju jedan od uzroka ratova. Dok su obnovljivi izvori energije dostupniji većem broju ljudi, besplatni su i ne zagađuju okolinu. U početku smo držali prezentacije, predavanja još kao srednjoškolci, ali naravno na ta predavanja su dolazili samo oni koji su bili zainteresovani. Postavili smo pitanje, kako da zainteresujemo i ostale obične ljude, i naravno, najbolje je da ih zainteresuješ ako rešiš neki njihov problem jer tada zaradite njihovu pažnju.

Vaš do sada najuspešniji projekat jeste prvi na svetu javni solarni punjač za mobilne uređaje Strawberry Drvo, koje se sada koristi u Srbiji i Bosni i Hercegovini. Kako je nastala ideja za ovaj projekat?

Za svaki nastanak ideje je potreban jedan vremenski period, pa tako i za ovu. Pre svega smo želeli da pokažemo da je primena tehnologije, kao sredstvo za korišćenje obnovljivih izvora energije, vrlo moguća. To zaista nije neka naučna fantastika. Naime, kako je mobilna telefonija duboko zašla u naše prostore tokom 21. veka, a od pre par godina i smart telefoni, uočili smo da je njihov veliki nedostatak vek trajanja baterije tj. svega jedan dan. Često sam dolazio u situaciju da u sred dana ostanem bez baterije, što je za mene predstavljalo veliki problem. Verujem da to nije bio samo moj slučaj. Stoga smo došli na ideju da razvijemo neke bazne stanice preko kojih će ljudi puniti svoje baterije. Međutim, onda smo rekli : „Pa čekaj, zašto ih ne bismo stavili tako da ne izgledaju kao puste bandere, već da izgledaju i privlačno?“ Naravno, posledica toga je da će ljudi biti svesniji obnovljivih izvora energije i da će videti solarne panele.

Vrlo je važno da mlađima od nas bude sasvim normalno da koriste ovakve aparate i, ako to uspemo da postignemo, onda smo postigli mnogo.

Inače, prvi smo postavili 2010. godine. Nakon toga, sledeće godine još dva, pa onda 2012. još pet, prošle godine četiri, od čega su dva postavljena u inostranstvu, a ove godine očekujemo da “posadimo” Strawberry Drveće na još dva kontinenta, ako sve bude išlo po planu.

Dobitnici ste brojnih priznanja. Da li postoji neko koje Vam je posebno drago, i koje?

Nagrade su samo potvrda za dobar put. Priznanje za tvoj rad i trud. Ono što bih izdvojio kao interesantno je da smo od strane Evropske komisije u 2011. godini dobili priznanje za najbolji projekat u oblasti održivog razvoja. Dakle, veoma značajno za nas jer smo uspeli da sa malo resursa, puno entuzijazma i želje postignemo veliki uspeh.

DSC_1961

Kakvi su vaši planovi?

U principu, mogu reći da generalno postoje dva pravca razvoja našeg daljeg rada. Prvi predstavlja razvoj ka Smart cities (Pametni gradovi) koji su vrlo značajni za budućnost, dok se drugi pravac više odnosi na nerazvijene delove sveta. Naime, postoje velike površine u Africi, Indiji, gde žive ljudi, ali prosto nemaju struju. Mislim, pravi paradoks je to što mnogi mogu da telefoniraju, ali za to nemaju struju. Razvili smo tri prototipa koja smo lansirali na probu u Južni Sudan, Južnoafričku republiku i Bocvanu. Dakle, fokus su i ruralna područja gde bi ljudi, kao prvu pomoć imali solarne generatore koji bi im punili telefone, i na koje bi mogli da priključe male potrošače kao što su: frižider, televizor i tako dalje, a da se na taj način poboljša njihov život na tim prostorima. Evo na primer, u jednoj akciji smo donirali Strawberry Mini Rural uređaj jednoj porodici u zaseoku u Istočnoj Srbiji, koje nema struju. Ono što je interesantno je da na tom uređaju postoji SOS dugme, koje služi za hitne pozive kada im je potrebna neka pomoć. Ovaj uređaj takođe ima LED osvetljenje, a mogu se na njega prikačiti i mali potrošači poput tranzistora i malog televizora.

DSC_1987Kakva je po Vašem mišljenju svest ljudi u Srbiji uopšte o zagađenosti okruženja?

Strawberry energy: Kada smo ušli u ovu priču, moram priznati da je svest ljudi o zagađenosti životne sredine bila na veoma niskom nivou, međutim, danas je situacija nešto bolja. Ne znam kakav je naš doprinos u svemu tome, ali se nadam da smo i mi ipak pomogli.

Da li vidite neko poboljšanje u ekološkoj odgovornosti?

Strawberry energy: Da, svakako. Uočavamo da postoji trend poboljšanja. Mi sami dosta ulažemo u promociju, držimo predavanja, podižemo svest putem društvenih mreža i tekstova na sajtu, a počeli smo i da angažujemo mlade ekologe sa Hemijskog i Geografskog fakulteta sa smera zaštita životne sredine, da nam pomognu da što više edukujemo mlade ljude kroz njihove stručne tekstove koje bismo postavljali na našem sajtu. Ovom prilikom pozivam sve mlade ljude koji žele da doprinesu da nas kontaktiraju kako bismo zajednički podigli ekološku odgovornost svih na viši nivo.

Šta je za Vas priroda?

Ksenija: Prirodu ne ograničavajmo samo na prirodnu sredinu. Priroda podrazumeva socijalne i druge odnose, kao i sve procese i pojave koji se u njoj odvijaju ili koje je ona prouzrokovala. Iz prirode učimo, u njoj pronalazimo inspiraciju i sve naše intervencije moraju biti u harmoniji sa njom.

Kakva je po Vašem mišljenju svest ljudi u Srbiji uopšte o zagađenosti okruženja?

Ksenija: Povezanost sa prirodom i okruženjem i svest o očuvanju sredine održali su se u zabačenijim, ruralnim krajevima Srbije. Raskid veze između čoveka i prirode sve je češći u gradovima i industrijskim sredinama. Generalno posmatrano, svest građana o negativnim uticajima na prirodno okruženje još uvek nije dovoljno razvijena. Ipak, u poslednje vreme primetan je pomak na ovom polju, kao i interesovanje za ovu temu.

Da li vidite neko poboljšanje u ekološkoj i društvenoj odgovornosti?

Ksenija: Primećujem da se u Srbiji danas sve više govori o ovoj temi, što je svakako pozitivno. Donose se novi zakoni, vrši se obuka stručnjaka, organizuju se predavanja, izložbe, seminari… Primetna je i izrazita kreativnost i zalaganje mladih stručnjaka. Ipak, još uvek se ne vidi neki veći napredak po pitanju opšte ekološke i društvene odgovornosti. Načinjen je tek prvi korak i očekuje nas još dosta rada na integraciji ove ideje. Takođe, postoji opasnost da se ode u drugu krajnost i pomodarstvo, da se poklekne globalizacijskim trendovima propagiranja održivosti i ekologije, bez zalaženja u suštinu značenja i vrednosti ovih pojmova.

DSC_1941

 

Katarina Oreščanin

Milena Marjanović

Foto: Monika Pavlović

[ratings]

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *