Pisanje kao nekonvencijalni način lečenja od hemoroida

…aha Džime, video sam nešto u novinama, iskustvo nije neophodno.

a on je rekao: j***š ga, ne treba tebi posao, Henk,

a ja njemu: ma naravno, ali mi trebaju pare…

                                                                                     iz romana Žene  (1978)

Čarls Bukovski je bio pisac i fotograf, pisao je o onome što je video. On je pisao o ljudima koje je poznavao sa njihovim načinima i putevima kojima su se kretali kroz život i njihovim neurozama.

„U pitanju je jedino pisanje. Pisao bih bez obzira na sve, bez obzira šta radio, pisaću. Biti objavljen je samo bonus.“

Nemajući filozofiju da artikuliše svoja shvatanja, za sebe je govorio: „Ja sam kao potok bistar, ali ne i dubok.“ Prozni stil ogoljen, neposredan sa puno dijaloga i sa idejom koju je preuzeo od Džona Fantea o kratkim poglavljima, Hemingvejski, ali i duhovito. Pola dana je provodio u baru ili na nekom od bedno plaćenih poslova, a drugu polovinu slušajući klasičnu muziku i stvarajući . Tako je spajao najviše i najniže, ne izostavljajući ono po čemu ga najviše prepoznaju, a to je eksplicitan, vulgaran i sirov književni izraz. Koristio je jedan glas za sve, bez obzira bili to romani, pesme, novele, kratke priče, pisma ili razgovor kako navodi Linda B. u jednom intervjuu.

Skoro pa laž

Kako ne možemo odvojiti kult „matorog pokvarenjaka“ ovog literarnog reketaša od njegove ikonografije, ne možemo sa sigurnošću razgraničiti šta mu je donelo veću slavu. Jedno je sigurno njegovi načini su dobro prodavali njegove knjige.

Počevši od toga da se seks dobro prodaje, a to je bila jedna od centralnih tema njegovog stvaralaštva.

Pišući Fri Pres ono šta su od njega tražili, što je uglavnom bilo nešto o seksu i tako je zapravo stvorena njegova reputacija porno-pisca. Kada bi imao krize i pitao se zašto on to sve radi, Džon Martin bi ga podsećao da sve to radi zbog novca i da je sve sam smislio.

Najekstremnija priča je bila „Manijak“ gde je do detalja opisao silovanje devojčice od sedam godina. Uprkos tome što je bila veoma šokantna, isto tako je i bila uspešna.

Dok je u poeziji iz njega curelo ono iskreno, u predstavljanju sebe neretko je znao da se služi trikovima. Izmišljena kritika Henrija Milera za knjigu „Beleške matorog perverznjaka“, koji i nije bio uspešan koliko i izmišljotina koja mu je omogućila veliku popularnost, a to je navodna pohvala Sartra i Žan Ženea koju je objavio časopis Roling Stoun.

Buk kao panker

Ono čega se Bukovski čak nije ni sećao dan posle je gostovanje na nacionalnoj televiziji u tada popularnoj emisiji Apostrofi u gostovanju kod Bernara Pivoa koju je pratilo nekoliko miliona gledalaca. To mu je donelo toliku popularnost u Francuskoj da je cela zemlja pojurila u knjižare da kupi njegove knjige i za samo nekoliko sati su sve bile rasprodate. Kako je bio pijan i evidentno nesposoban za konverzaciju, napravio je ono što su mnogi okarakterisali kao skandal, a drugi kao osveženje klasičnog televizijskog programa. U cilju procene koliko je Bernarova gošča emisije dobar kao pisac tražio joj je da malo zadigne suknju kako bi joj video noge. Pričao je, podrigivao, vrteo se u stolici, a onda ustao i otišao.

Pogodio je pravi tajming, kada su pank muzika i stavovi bili popularni u Evropi, a njegov  televizijski nastup je bio prilično pankerski.

Jedan od ključnih alata za dostizanje popularnosti bilo je vrlo jednostavno, šokiranje radi šokiranja i ništa više od toga. Čitanja poezije koja nikada nije pristajao da radi besplatno, shvatao ih je za razliku od svojih kolega kao posao (paket piva 7.87 dolara, a krema za hemoroide 39.46.) Bio je plaćen od tričavih 25 dolara do kasnijih 1000 dolara da pije i vređa publiku, i što su ga više plaćali on je manje poštovao publiku.

Misleći o Čarlsu kao nekome ko se možda i nesvesno poprilično dobro služio self-brandingom, posmatrajući na taj način njegov lik ne bi smo mnogo pogrešili ako bi mu nadenuli i zvanje marketinškog eksperta. Međutim, ono šta je paradoks, a ima direktno veze sa načinom na koji funkcioniše prodaja i uzima se kao sveto pravilo u istoj jeste da mora postojati ciljna grupa kojoj se brend predstavlja u najboljem mogućem svetlu i kojoj se udovoljava što sa matorim pokvarenjakom očigledno nije slučaj.

Ništa drugo ne preostaje već da se složimo sa tim da je on ako ništa drugo jednostavno prokleto dobar pisac.

Tijana Ćosić

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *