Dragan Mićanović – Od Loznice do Glob teatra

Dragana Mićanovića trenutno gledamo u filmu „Mamula“, dok on radi na novom filmu za stranu produkciju koji se snima u našoj zemlji. Čini se da nikad nije radio više, iako je na sceni već dvadeset i pet godina. Pamtimo ga kao Jovana u „Ubistvu s predumišljajem“, profesora u filmu „Šišanje“, ali najviše kao Filozofa u „Lajanju na zvezde“.

Zapažene su i njegove pozorišne uloge u kojima je pokazao magiju transformacije. Dragan Mićanović je jedan od retkih glumaca na našim prostorima koji radi i u svetu.

Iz trećeg razreda srednje škole upisao je Fakultet dramskih umetnosti i rodnu Loznicu zamenio Beogradom.

Trenutno je u bioskopima horor film Mamula,u kom igrate jednu od glavnih uloga. Kakvo je iskustvo ovo bilo za Vas?

Ovo je prvi film tog žanra koji sam radio, pokušaćemo da ga plasiramo na аmeričko tržište.To je nešto novo kod nas.Ti mladi ljudi su me zvali, pokazali svoje ideje. Osetio sam odgovornost da im pomognem da pokušaju nešto novo. Ne delim filmove po žanrovima, nego po priči i kvalitetu. Ovo mi se čini zabavnim, igram u akcionom trileru u svojim četrdesetim godinama. Glumačka ekipa je divna, bilo je lepo upoznati ih i sarađivati sa njima. Bio sam u nekim kadrovima fasciniran Frankom Nerom. On je jedan veliki profesionalac i pravi gospodin.

Vaša internacionalna karijera je počela odlaskom u London posle bombardovanja 1999. godine, gde ste posle samo šest meseci dobili prvu ulogu u Šekspirovom „Hamletu“. Kako se to desilo?

Mislim da sam bio jedan od prvih stranaca koji je dobio ulogu u Glob teatru.To je bila moja prva audicija u životu. Nisam bio na sceni mesecima, a do odlaska u London sam skoro svako veče bio na sceni. Ta praznina je učinila da moja glad i energija na toj audiciji budu na nezamislivom nivou. Nisu mogli da me odbiju.

Zašto ste se ipak vratili u Srbiju?

Postojala je moja velika glad za pozorištem i nekim ulogama koje sam želeo da odigram u svojoj karijeri, a bio sam svestan da ću na stranom jeziku teško moći da očekujem tako nešto.

Tu su i drugi razlozi privatne prirode, nostalgija, želje za prijateljima i porodicom. Mada ne treba zaboraviti ni teroristički napad na kule bliznakinje u Njujorku. Moja karijera je zaista krenula uzlaznom putanjom, snimio sam film u Pragu A produkcije. Onda je sve stalo. Amerikanci nisu leteli ka Evropi, Evropljani nisu leteli u Ameriku. Nije bilo audicija, nije bilo ničega. Razmišljao sam dokle će više ratovi da me prate i utiču na moju karijeru. Film „Bad company“  koji sam tada snimio govorio je o terorističkom napadu, trebalo je da ima premijeru u decembru ali je premijera pomerena za godinu dana kasnije.

To su bile neke okolnosti koje su bile uznemirijuće jer ako nisam znao šta me čeka u Srbiji, sad ne znam šta me čeka u Engleskoj. Bolje da se vratim u Srbiju, tamo bar mogu lakše da se snađem.

Jedna od Vaših najzapaženijih uloga je ona u Mletačkom trgovcu gde igrate ženu. Kako ste se spremali za takvu ulogu?

Porcija je jedna od mojih najdražih uloga. Najriskantnija koju sam igrao, najdalja od mene, jer je u pitanju žena, jer je u pitanju stihija, jer je u pitanju Šekspir. Ali kada prihvatite takvu ulogu, dokle god radite, postoji sumnja da li ćete to što ste zamislili moći ostvariti na sceni. Borba sa maštom, da preskočite rampu i da publiku zaista ubedite da ste vi ta Porcija iako ona zna da niste. Takve uloge su mi uzele otprilike tri meseca priprema, ali zadovoljstvo je ogromno kad ih savladate.

Koliko košta glumca to stalno preispitivanje sebe?

Svestan sam da to dosta košta, koliko ne znam. Tuđe živote ne mogu da vodim, vodim samo svoj. Mnogo me је koštala uloga koju više ne mogu da igram, a to je Kreont u Antigoni. Toliko me je trošila da je iz mene isijavala negativna energija, sve ono što u suštini ja nisam, ili potiskujem i ne želim da budem. On je stalno izbacivao iz mene to. Svaki glumac koji se uhvati u koštac sa samim sobom prvenstveno treba da u sebi traži velike i značajne uloge.To su uloge velike po tome kakve misli izgovaraju i čemu teže ti likovi, šta je pisac hteo da poruči. Sve je to splet okolnosti kojih glumac mora da bude svestan kada se upusti u takvu avanturu. Treba da razume svaku rečenicu koju taj lik izgovara, da ima svoj stav da bi odbranio taj lik, te misli. Svaka rečenica i misao prođe kroz vas i ne može da prođe da ne ostavi neki mali trag, a ponekad i ožiljak.

Pоznato je da ste dosta uloga odbili. Zašto?

Dosta uloga jesam odbio, upravo iz tog razloga što sam osetio da nemam snage i energije u tom trenutku da iznesem ulogu onako kako ja mislim da treba da izgleda. Dešavalo se i to da sebe nisam mogao da vidim u datoj podeli sa datim rediteljem. Zaista se ne kajem što neku od tih uloga nisam prihvatio.

10003270_223207854539999_1794324694_n

Imali ste spisak željenih uloga, koje su uloge još ostale neostvarene?

Dve uloge, јedna je Sirano De Beržerak a druga Kralj Lir. Ako Lira budem igrao to će biti malo kasnije, a Sirano je moja mladalačka, životna želja. U ovom trenutku to je neizvodljivo. Za to su mi potrebne posebne pripreme. Ako ne odigram tu ulogu u naredne dve godine onda to neću ni igrati. Povredio sam nogu.Teško da mogu da odigram tako zahtevnu ulogu onako kako sam ja to zamislio. Sirano je ostaо želja koju bi trebalo da ostvarim, nadam se.

Sarađivali ste sa mnogim stranim glumcima, koji je na Vas ostavio najbolji utisak?

Ralf Fajns je na mene ostavio najbolji utisak, sarađivao sam s njim na filmu „Koriolan“. Iznenadio me je svojom profesionalnošću, engleskom preciznošću ali pre svega posvećenošću poslu kojim se bavi. Voleo bih s njim ponovo da sarađujem.

Ima li razlike raditi kod nas ili u inostranstvu?

Ima u organizaciji posla, priprema pre produkcije i posle produkcije. Glumački je sve isto, nema tu razlike, da li ste u kadru sa Ralf Fajnsom i  Entoni Hopkinsom ili ste u kadru sa našim divnim glumcima. Problemi su isti, a to je kako rešiti scenu na najbolji mogući način. Produkcija je kod nas uvek škripala.

Izvor fotografija: novosti.rs, fest.rs

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *