Da li smo danas srećni ljudi koji žive bolji život?

Bolji život, Srećni ljudi, Porodično blago – domaće serije zbog kojih se kaže da skraćenica RTS, u stvari znači „Repriziramo Tri Serije“. Mislim da ni samo uredništvo RTS-a ne zna koliko ih je puta repriziralo. Nagledali smo ih se, i te kako jesmo, ali da li ćete biti iskreni ako kažete da ih niste i voleli?

Gde su danas takve serije za sve uzraste, serije koje ćete nedeljom uveče gledati bilo s porodicom, bilo s prijateljima, glumci čije ćete replike dugo pamtiti, prepričavati i smejati se? Fali li nam sve to? Šta je to što ove serije izdvaja od današnjih?

Rekla bih da su ove tri serije, čija su scenarija pisali Siniša i Ljiljana Pavić, bile bliske ljudima. One su oslikavale život običnih ljudi, svakodnevne situacije, radosti i nedaće. Stoga su se isto tako obični ljudi pored malih ekrana mogli pronaći u epizodama i poistovetiti se sa likovima. Ovakve serije bile su gledane i pamtiće se još dugo (ne samo zbog mnogobrojnih repriza), jer su odgovarale mentalitetu naših ljudi.

bolji zivotKoje su to sve scene i glumci koje pamtimo? Scena u kojoj Giga (Marko Nikolić) na carini pod šubarom i maramom pokušava da sakrije zlato koje su mu „uvalile“ radnice iz preduzeća. Zatim kako Saša (Boris Komnenić) saopštava roditeljima da su dobili unuka: „…dobili ste unuka…muškog, zdravog, pravog, 4 kg i 250 g, 52 cm“. Svi se sećamo ovih detalja, jer kako bi neki praznik protekao bez prikazivanja filma „Bolji život“ (ovaj put ne govorimo samo o RTS-u).

Lik Ristane Riske Golubović pamtimo po kletvama, bogoradanjima, kao i onom „kuku“ i rečenici: „…i spremačica, i čistačica, i domaćica, i klozetarka, šta će još da mi dodele“. Za uloge Riske i Aranđela, Radmila Savićević i Velimir Bata Živojinović dobili su nagradu za glumački par godine, 1994, na Filmskom festivalu u Nišu.

srecni ljudiMeđu likovima koje pamtimo svakako su i Šćepan Šćekić (Danilo Lazović), Milun Lune Šćekić (Dragan Jovanović) i naravno gospodin Popara (Zoran Rankić). Šćepana su mučile Natalija i Zagorka, Luneta ispiti i Đina, a Poparu „gospođica gospođa“.

Kude ste bre familijo?“, rečenica je koja nas asocira na leskovački dvojac, Đošu i Tiku Špica (Bogoljub Mitić i Predrag Smiljković).

Voleli smo otkačenu Bisu (Vesna Trivalić), kao i izgubljenog Kokana (Aleksandar Dunić).

Koliko god smo se smejali forama Bode Tajsona (Nenad Jezdić), zdušno smo navijali za Čupku i Branda. Za ove uloge Mina Lazarević i Vojin Ćetković proglašeni su dva puta za najbolji glumački par godine, 1999. i 2002.

Ovakvih serija danas nema. Takvih serija koje će odgovoriti na zahteve i potrebe publike u određenom trenutku. Ne mogu, a da ne spomenem da su se prikazivale devedesetih godina. Napravi se i danas poneka dobra serija, ali takva da pruži neko kratkotrajno, sladunjavo zadovoljstvo. Nisu te jedne od onih što se dugo, dugo pamte, prepričavaju i repriziraju. Bilo kako bilo, ni sam užitak gledanja kakvih god serija, više nije isti. Dok se nekad nestrpljivo čekala ta nedelja da bi se pogledala nova epizoda, danas se cela serija odgleda na internetu u jednom danu.

Podsetimo se i muzičkih numera iz ovih serija:

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *