Daren Aronofski – Film kao način izražavanja

Za mene, gledanje filma je kao odlazak u zabavni park. Moj najveći strah je pravljenje filma koji bi publici bio kao loša vožnja.

Čovek čije ime se redovno nalazi na raznim top listama najboljih režisera, umetnički nastrojen još od malih nogu, bivši student Univerziteta na Harvardu, i još mnogo toga, jedan od najbitnijih reditelja današnjiceDaren Aronofski (Darren Aronofsky).

Put do filma

Aronofski je rođen u Bruklinu, 1969. godine, u jevrejskoj porodici, i tamo je završio srednju školu. Roditelji su ga često vodili da gleda predstave na Brodveju, što je kod njega izazvalo interesovanje za industriju zabave. Takođe, bio je zaljubljenik u prirodu. Preko jedne institucije za terenska i biološka istraživanja išao je u Keniju i Aljasku, i kako je rekao, to iskustvo mu je promenilo poglede na svet. Zainteresovan za „spoljašnji svet“, u periodu između srednje škole i fakulteta obilazio je Evropu i Srednji Istok. 1987. upisao se na Harvard, gde je studirao socijalnu antropologiju i film, a diplomirao je 1991. godine.

Tokom studija postao je ozbiljno zainteresovan za sedmu umetnost.

Do sada je snimio šest dugometražnih filmova.

1 - Pi

Pi (π)

Prvi Darenov dugometražni film, Pi, iz 1998. nam prikazuje priču o opsesiji i odlučnosti, kako ispred, tako i iza kamere. Glavni lik je Maks, opsesivno-kompulzivni,

paranoični matematičar koji pokušava da dokuči ultimativni kod, broj, šablon koji bi trebalo da bude ključ u razumevanju prirode, univerzuma, pa čak i berze. Kako radnja odmiče, on se ponaša sve bizarnije.

Izuzetno dočaravajuća muzika, neobične, ali izvanredne tehnike kamere i montaže uz sjajnu glumu Šona Guleta (Sean Gullette) doprinose dezorijentisanosti gledaoca. Unikatno iskustvo je zagarantovano.

Budžet je iznosio mizernih 60 000 dolara, od kojih je režiser većinu sakupio od porodice i prijatelja. Kada je film doživeo uspeh, svima je vratio više novca od uloženog. Takođe, zanimljiva je činjenica da ni za jednu scenu koja se snimala napolju nije bila obezbeđena dozvola. Tako, ekipa je uvek imala čoveka koji je „čuvao stražu“, kako bi usled pojavljivanja policije snimanje bilo prekinuto.

 

2 - requiem for a dreamRequiem for a Dream (Rekvijem za snove)

Trenutno 76. mesto na IMDb-evoj listi Top 250 filmova svih vremena. Brutalan, uznemirujući, težak, izopačen, depresivan, razarajući, ali iskren, delikatan, veličanstven, moćan, nezaboravan, emotivan i briljantan prikaz sveta droge, ali i zavisnosti uopšte.

Film prikazuje različite forme zavisnosti koje „junake“ zarobljavaju u svet obmane i mračne realnosti narkomanije. Ovaj film uopšte nije lak za gledanje, već je mučan, stresan i želi da vas isuši emotivno i psihološki. Ali je remek-delo. Takozvana hip-hop montaža ukomponovana sa odgovarajućim zvučnim efektima, fantastična gluma, izvanredna režija i očaravajuća muzika vođena svima dobro poznatom Lux Aeterna-om.

Jedno od najvećih dostignuća u svetu pokretnih slika je i obavezna lektira svima onima koji žele da uđu u svet droge.


The Fountain (Fontana)

3 - the fountain

Fontana je dubok filozofski film koji ispituje značenje života i smrti, vremena, ljubavi, straha, želje, tuge

Radnja se odvija kroz tri priče koje su prikazane nelinearno. Jedna je u prošlosti, druga u sadašnjosti, a treća u budućnosti. Priča prati doktora Toma (Hugh Jackman) i njegovu ženu (Rachel Weisz) koja umire od raka. Ona ga moli da vreme koje im je preostalo provedu zajedno, ali on je fokusiran na pronalasku leka koji bi je izlečio.

Kompleksan scenario koji se bavi večnim temama i predivni vizualni efekti su glavni aduti ovog jedinstvenog doprinosa ljubavnoj fantaziji i naučnoj fantastici.

Otvoren za interpretaciju, ambiciozan i inteligentan, ovaj film nudi 96 minuta dirljivog i intimnog gledanja.

4 - the wrestlerThe Wrestler (Rvač)

Ova sportska drama o Rendiju Robinsonu (Randy Robinson) predstavlja pre svega studiju karaktera.

Prikazujući portret bivšeg popularnog rvača, koji se i dalje bori u ringu, ali i van njega (sa životnim problemima) ovo ostvarenje iz 2008. nam donosi jednu dirljivu i snažnu priču.

Miki Rurk (Mickey Rourke) igra ulogu svog života, a tome značajno doprinosi velika sličnost sa likom kojeg glumi. Emotivan osvrt na završetak jedne karijere, posledice koje nosi takav život, čovekove želje, nade i mogućnosti su teme kojima se bavi ovaj film. Rendi pokušava da „oživi“ loš odnos koji ima sa svojom ćerkom i nada se da će razviti ljubavnu vezu sa striptizetom, ali to predstavlja dosta težak zadatak.

Jaka i iskrena priča o usamljenosti, umetnost realizma i ubedljivost glume zajedno odlično funkcionišu u ovoj izvanrednoj priči o ljudskom duhu.

5 - black swanBlack Swan (Crni Labud)

Psihološki triler iz 2010. za koji je Natali Portman (Natalie Portman) osvojila Oskara za najbolju glavnu žensku ulogu. Pored toga, film je imao još četiri nominacije u značajnim kategorijama, za najbolji film, režiju, montažu i fotografiju.

Povezavši balet sa psihološkim hororom, Aronofski nam servira jednu zastrašujuću, erotsku priču o opsesiji i paranoji. Portmanova zaslepljujućom, čudnovatom glumom legendarno prikazuje emotivno krhku i ranjivu Ninu Sajers (Nina Sayers), koja je potpuno posvećena igri. Sva njena fizička i psihička stanja su savršeno dočarana kompleksnim radom kamere i odlično ukalupljenim muzičkim kompozicijama.

Mila Kunis igra Lili, balerinu koja je sušta suprotnost. Njih dve se bore za glavnu ulogu u „Labudovom jezeru“, ali ta borba zahvata znatno veće razmere.

Film je doživeo ogroman uspeh, iako nije imao visok budžet.

6 - noahNoah (Noje)

Noje je bio jedan od najiščekivanijih filmova godine, kako zbog reditelja i sjajne glumačke postave, tako i zbog 125 miliona dolara koji su uloženi u njega.

Poredeći ga samo sa holivudskim blokbasterima, film nije loš, ali imajući u vidu ceo opus njegovog kreatora, film je daleko ispod nivoa na kom bi se očekivalo da bude.

Prepun klišea i usiljene neizvesnosti, melodramatičan i krajnje holivudizovan, film je blago rečeno, razočarao. A sam Noje više podseća na badass superheroja, nego na važnu religijsku ličnost.

Ali, nije sve tako crno. Što se tiče tehničkog dela, film je perfektan. Sjajni vizualni i zvučni efekti, više nego dobar rad kamere i solidna gluma. Ali to manje-više poseduju i ostali noviji holivudski filmovi slične tematike. Nažalost, to sigurno nije dovoljno publici koja je navikla na prethodna dela ovog filmskog genija.

Nadamo se da će ovaj kiks ostati i jedini.

I pored jednog lošijeg filma, Daren Aronofski ostaje jedan od najboljih svetskih režisera u poslednjih nekoliko decenija.

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *