Dragan Vojvodić – Sve se može kada se hoće

Dragan Vojvodić je trener netradicionalne prodaje i motivacioni govornik. Duboko veruje da čovek u svakoj situaciji može biti „slobodan“ i da je to dar isključivo svojstven čoveku. Aktivan je i u radu sa studentima koji sve više ispoljavaju nedostatak samopouzdanja s obzirom na trenutno stanje u zemlji, i šire. Sarađuje sa velikim brojem kompanija u Srbiji i inostranstvu u oblastima auto-industrije, finansija, osiguranja, bankarstva, građevine, farmacije. Često putuje, školuje se i usavršava u Americi. Vodi jedan ozbiljan program za lično i profesionalno usavršavnje pod nazivom „Predsednički Klub“, za ozbiljne kompanije koje žele dugoročne rezultate.

Završili ste jedan od prvih privatnih fakulteta u zemlji, BK. Šta je to što Vas je motivisalo, davalo vetar u leđa da pre roka diplomirate? Da li ste imali podršku okruženja?

Podršku okruženja nisam imao koliko sam imao podršku pre svega samog sebe, i zahvaljujem se svom nekom stavu i samopouzdanju. Tu bih dodao i svoju suprugu koja mi je nesebično pomogla. Dok sam studirao, dobio sam i porodicu, tako da sam sa jedne strane morao da budem jedan revnostan i vredan otac, a sa druge strane morao sam da što pre diplomiram i da nađem dobro plaćen posao kako bi zapravo opravdao svoju funkciju nosioca porodice.

Kako ste došli na ideju da se bavite trenutnim poslom pošto nije uobičajni i čest kod nas? Koji trenutak, situacija su bili ključni?

To je dobro pitanje! Šta mi je zapravo bio motiv? Jednostavno, kada sam ostao bez novca, dekan mi je ponudio simpatičnu kompenzaciju. Dobio sam automobil, išao sam po celoj Srbiji i radio sam upisnu kampanju za fakultet. Inače, moram da naglasim, pre svega zbog studenata koji će ovo čitati, da sam pre toga imao jedan veliki strah od javnog nastupa, imao sam aksioznosti kada stanem pred publiku ali ono što sam pričao vezano i za logoterapiju i za naš smisao u životu jeste i da je život pred mene postavio jedan vrlo konkretan zadatak, da odgovorim na taj izazov zato što je to moja budućnost. Kada sam obilazio sve te fakultete, odnosno srednje škole i gimnazije shvatio sam da to meni veoma lepo ide. U jednom trenutku me je jedna direktorka škole pitala, da li imate nešto za nas starije kada je u pitanju učenje? Shvatio sam da i odrasli isto uče. Došao sam na fakultet, rekao dekanu da bih voleo da osnujem jednu sekciju na fakultetu koja bi se bavila edukacijom zaposlenih odraslih. Dekan mi je rekao da to ipak nije ono što čini naš fakultet u to vreme, da smo ipak jedna obrazovna institucija koja zapravo radi sa studentima. Tog trenutka sam znao da ću biti trener.

Većina ljudi ne prašta uspeh, uslovno rečeno, a naročito ne u Srbiji. Da li ste nailazili na zavist i ljubomoru s obzirom na uspehe koje ste postigli?

Mislim da je iskrenost jedna velika vrlina, ali može biti i mana. Kada sam otvorio svoju firmu i počeo da zarađujem novac sopstvenim radom, ljudi od kojih sam očekivao podršku i motivaciju, prvi su hteli da me vrate na početak, odakle sam krenuo, tačnije da se vratim u korporaciju. Vremenom sam shvatio da je to način razmišljanja ljudi oko mene, pre svega mojih prijatelja, pa i kumova. Oni takođe imaju svoje ciljeve u životu, izazovne, ali ne žele da prihvate odgovornost za njih. Rekao sam sebi da ću, ako ih pustim da me pobede dokazati da me je život bacio na kolena i da su oni u pravu, a ja nisam takav kao ličnost.

Vi učite buduće karijeriste da se uz veći uspeh stiče i veća odgovornost da se bude bolji čovek. Na koji način dovodite te dve stvari u sklad?

Svaki čovek je odgovoran da pored materijalnog uspeha koji dostigne, postane bolji čovek i bolja osoba. To je odlika mnogih velikih ljudi koji su zadužili ljudsku civilizaciju i smatram da je naš neki civilizacijski odgovor i neka odgovornost da nastavimo to i pomažemo ljudima, ne samo da naprave novac nego i da postanu kvalitetniji ljudi koji će uticati na druge osobe oko sebe da se promene.

Odgovornost se nekako u Vašem učenju izdvaja kao posebno važan koncept – koliko je ona bila važna za Vaš lični uspeh, a koliko fortuna i način na koji su vam se neke kockice u životu poklopile?

Odgovornost je za mene suštinska kategorija vođenja sopstvenog života. Odgovornost je ta koja nas odvaja od ostalih živih bića, a pogotovo od ljudi oko nas. Biti odgovoran znači shvatiti da si odgovoran za sopstveni život, sopstvene odluke i sopstvene postupke. Smatram da biti odgovoran znači biti zrela osoba. Kako ćemo u životu znati da smo postali zreli ljudi, odnosno punoletni – samo kada budemo počeli da prihvatamo odgovornost,a pritom neisključujući jednu moralnu kategoriju koja se zove „savest“. Ne možemo biti odgovorni ukoliko ugrožavamo zdravlje ili neko određeno stanje nekog oko nas. To je neodgovornost.

Pre 2 godine ste bili gost na predavanju Nika Vujičića i zajedno sa njim držali predavanje o motivaciji. Koliko je i kako saradnja sa Nikom značila za Vas na ličnom, a koliko na profesionalnom planu?

Nik Vujičić je, kako volim da kažem, moj duhovni brat. Pomogao mi je u nekim stvarima. Imao sam nekoliko iskušenja i nekoliko kriza dok sam se bavio ovim poslom, kada sam pokrenuo biznis. Krize su jednostavno stvari koje su dobre u životu jer uzdrmaju trenutni sistem uverenja i nateraju te da napraviš novi sistem koji će biti bolji nego prethodni. To mi se desilo i sa Nikom koji me je ozbiljno bacio na duhovna kolena. Тada sam sebi postavio neka pitanjа: „Zašto sam ja trener? Da li sam sposoban i kadar da budem trener? Ko je mene ovlastio da budem trener i nekome učitelj? Kakve moralne vrednosti sipam ljudima u glavu ako me neko sluša? Pored toga što dajem neko znanje, koja je moja etička odgovornost da sačuvam ljude od sebe samog i svog ega?“ Kada sam upoznao Nika, rekao mi je: „Nemoj da se brineš ništa, tvoj životni put je ovo čime se baviš, ne možeš ići glavom unazad, prihvati to i nemoj sumnjati u sebe. I kreni.“ Nik mi je pomogao da vidim istu šoljicu kafe na drugačiji način; da šoljica ima i onu ručku koju do sada nisam video.

Imate ekskluzivnu informaciju od mene, u oktobru ako bude sve kako treba, Nik Vujičić, Novak Đoković i moja malenkost imaćemo konferenciju u Areni na temu uspeha i to će biti vanplanetarni događaj koji Srbija u životu nije nikada videla. Pričaćemo zašto ljudi ujutru ustaju iz kreveta. Mislim da pored Nika i Novaka trenutno ne postoje bolje osobe koje mogu ljudima da daju, možda pomognu da pronađu smisao. Zašto tako zamišljam? Zato što imate Novaka Đokovića koji je postigao planetarni uspeh, imate Nika Vujičića koji bez ruku i nogu postiže uspeh, imate možda nekog Dragana Vojvodića, čoveka iz vaše ulice, koji živi u vašoj zgradi, vi ga ne poznajete, a postigao je neki uspeh.

Dragan Vojvodić - sve se može kad se hoće
Dragan Vojvodić – sve se može kad se hoće

Fokus na treninzima koje držite uz pojam odgovornosti jeste i pojam motivacije – Koji je motiv bio za pisanje knjige? Šta ljudi koji nisu bili na Vašim predavanjima mogu očekivati od nje?

Moja prva knjiga koja treba da izađe u septembru pred sajam knjiga više je okrenuta nekoj profesionalnoj strani nego motivaciji, mada je uključena i motivacija. Zove se “Hraniti ego ili porodicu, kakav je vaš izbor?“. Vezana je za uspeh, motivaciju, za lični razvoj I, pre svega, kako napraviti uspeh kroz svoju karijeru.

A ukoliko Vama ponestane sopstvene, unutrašnje motivacije, gde je onda pronalazite?

U sebi! Biti trener i biti učitelj je jako odgovorna stvar, a to pre svega znači konstantno samopreispitivanje. Svakodnevna inspiracija odnosno motivacija koju imam je u sledećem: Ovo što radim u životu je jednostavno ono za šta me je neko izabrao da radim. To je moje sidro. Šta god da mi se dešava to je samo izazov na putu koji moram da pređem. Svaki izazov koji pređem čini me boljom osobom, boljim trenerom.

Na osnovu Vašeg iskustva šta mladima možete poručiti ako im okolnosti nisu naklonjene?

Kada pogledate istoriju ljudske civilizacije nikada niste imali idealan period. Moja poruka je sledeća: to što nam se dešava ne možemo promeniti, ali možemo promeniti naš stav prema tome. Оnda, verujte mi, dešavaju se fantastične promene oko nas.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *