Ana Ilić: „Salsa me pokreće kao nijedan drugi ritam“

Ana Ilić je studentkinja četvrte godine na Fakultetu organizacionih nauka. Ova vedra i nasmejana devojka se, takođe, bavi i plesanjem salse. Anu Kubanci porede sa Latinoamerikankama, što zbog energije i osmeha, što zbog odličnog plesa.

Studiraš informacione tehnologije i igraš salsu, što je pomalo čudan spoj. Kako si se odlučila za salsu?

Ceo život sam želela da plešem, ali nisam imala priliku da se oprobam u plesu jer sam pre studija živela u Kostolcu. Igrala sam folklor, ali to nije bilo to. Nisam sebe pronašla. Međutim, kada sam počela da studiram, sasvim slučajno sam otišla u klub ,,Havana”. Videla sam kako su svi veseli, kako igraju sa mnogo energije i taj ritam me je odmah poneo, oduševila sam se. Kasnije sam saznala da se tamo održavaju i časovi. I tako je sve počelo.

Kažeš da si na salsu naletela sasvim slučajno. Šta se desilo?

U Beogradu sam na početku studija znala za samo jedan klub, u kom sam bila na rok svirci tokom  posete drugarici. Kasnije sam svoje društvo povela u taj isti klub na pop-rok svirku, ali je mesto postalo salsa klub. Eto, sasvim slučajno sam naletela na veče salse. Kubanci su me odmah hvatali da igram sa njima iako nisam znala, ali sam se brzo snašla. Verovatno su mislili da sam njihova “Latina” jer sam prilično tamnoputa.

Salsa je specifičan ples, drugačiji od ostalih. Šta to ona ima što drugi plesovi nemaju?

Prvo nisam ni znala šta to salsa ima, kakav je to ples. Ali mi se odmah svidelo koliko je dinamična i shvatila sam da me taj ritam pokreće kao nijedan drugi. Salsa je sklop raznih plesova i to mi se baš sviđa. Mami osmeh i srce mi igra čim čujem taj ritam. Dinamična je i u potpunosti me oslikava. Salsa je zavodljiv ples, jer žena treba da zavede muškarca.

Svake godine se u novembru održava festival „Havana en Belgrado“ gde plesači i muzičari sa Kube dolaze i drže radionice. Videla si kako salsu plešu Kubanci. Po čemu su slične naša i njihova energija?

Kubanci kažu da ne postoji narod koji je toliko sličan njima. Plenimo nekom energijom koju oni prepoznaju i rado dolaze kod nas. Baš smo bliski sa njima. Često nas hvale da imamo dobar osećaj za ritam i da smo veoma harizmatični. ,,Havana en Belgrado” je afrokubanski festival i svake godine je sve posećeniji. Dolaze prvoklasni muzičari i plesači sa Kube.

Tvoju grupu čine samo žene, a to je retkost zato što se salsa igra u muško-ženskim parovima. Zašto ste se odlučile da nastupite same, bez muškaraca?

To je bio eksperiment naše instruktorke. Kasnije se ispostavilo kao dobitna kombinacija. Imale smo koreografije i sa muškarcima, naravno, ali je stvaranje i uvežbavanje iste uvek predugo trajalo. Nisu shvatali zadatak ozbiljno i nikad se nisu u potpunosti posvećivali. Htele smo da uozbiljimo priču i time dokažemo da možemo bez muškaraca, napravile smo žensku koreografiju. Žene su ipak imale veću želju i bile odgovornije. Podela u koreografiji je takva da neke žene igraju ženske korake, a neke su, zapravo, muškarci – igraju muške korake.

1010408_459868690776445_1525615361_n

U maju 2013. osvojile ste prvo mesto na festivalu salse „Cubanero“ u Novom Sadu. Pre vas, godinama je pobeđivala novosadska grupa. Kako ste preokrenule tradiciju?

Možda je na žiri uticalo to što nas je bilo osam žena, ali verujem da ipak nije samo zbog toga. Nismo verovale da ćemo da pobedimo baš zbog toga jer godinama unazad pobeđuje ista škola. Kubanci koji na festivalu drže časove, došli su kod njih u goste, praktično su bili na njihovoj strani. Ali, ipak, mnogo smo bolje igrale, plenile energijom i osmehom i osvojile prvo mesto.

U istom tom sastavu ste u julu otišle u Štutgart, na evropski salsa festival i pobedile. Šta vas je izdovjilo od inostranih grupa?

Ozbiljno smo se spremale za to takmičenje. Bile smo precizne i tačne, sve je bilo uvežbano do detalja (pogled tu, osmeh tada ovakav, onakav..). Jako je teško da te jedna ista pesma ponese kao da je slušaš po prvi put, a zapravo si tu melodiju čuo ne zna se koliko puta. Čak smo počele i da je sanjamo! Dovoljno je da jednoj devojci padne energija ili da spusti na trenutak pogled ka podu, time povlači ostale i gubi se čar. To se sve na sceni neverovatni vidi. Međutim, tada smo bolje nego ikada odigrale. Svaki pokret je bio na pravom mestu, zračile smo i plenile na sceni. Bile smo zavodljive, besne i slatke kada je to trebalo u pojedinim delovima pesme. Svaki pokret je i publika osećala na pravi način, bio je to predivan osećaj!

562969_459873694109278_1192727427_n

Sa strane izgleda veoma lagano izvesti takvu koreografiju. Kako su tekle pripreme i kakvo je tvoje iskustvo iz Nemačke?

Trenirale smo svakodnevno, a otežavale su nam situaciju i velike vrućine u julu. Imale smo i nekoliko javnih nastupa da bismo razbile tremu. Loše je bilo i to što smo imale malo novca za kostime. Koštali su bukvalno „tri dinara“. Kada smo otišle tamo, shvatile smo da su šanse za pobedu vrlo male jer je svaki Kubanac u žiriju bio na strani neke od nemačkih ekipa. Uprkos tome, višečasovni treninzi do kasno u noć su pokazali rezultat.

Nedavno si sa svojim kolegom igrajući salsu učestovala na FON-ovoj večeri talenata „FON Talent Show “. Kako si zadovoljna reakcijama svojih kolega?

To veče je bilo divno. Kolega je završio FON pre nekoliko godina, ali je pristao da igra. On je i instruktor salse u drugoj školi i želela sam da sa njim predstavim salsu na najbolji mogući način. Međutim, ta salsa je bila prilagođena fakultetu, a ne onakva kakva se igra u klubu. Svi su bili oduševljeni, iako sam ja imala veliku tremu zbog kolega i profesora.

Kakvi su tvoji planovi u vezi sa plesom?

Moja ekipa je odlučila da ove godine ode u Amsterdam na još jedno takmičenje koje je se upravo održava sada, krajem aprila. Počela sam da se spremam sa njima, ali sam u februaru shvatila da je to nemoguće jer želim da studije privedem kraju. Probe oduzimaju dosta vremena i nisam htela da jedna od te dve strane trpi, te sam odustala od takmičenja. Želim devojkama da i ove godine osvajaju prva mesta!

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *