Desanka Maksimović – lik i delo

Umetnica. Najveća srpska pesnikinja. Patriotkinja. Žena-zmaj. Predstavljamo vam Desanku Maksimović.

Desanka je rođena pred kraj 19. veka (1898.) u selu Rabrovica u valjevskom kraju. Ubrzo nakon njenog rođenja porodica se preselila u Brankovinu, a vreme detinjstva i zavičajnost bile su pesnikinjino izvorište i mera poetskih svetova.

 „Moja deca su moje pesme

Bila je jedno od osmoro dece i često je morala da vodi računa o mlađima u porodici. Ove trenutke posebno je isticala onda kada bi je pitali o ulozi majke u kojoj se nikad nije ostvarila. Desanka je tada obično govorila da ne žali jer su pesme njeni porodi i da je ogromna energija koju utroši da bi stvorila pesmu.

 Pesnikenadesankacollage

Desanka je bila veoma obrazovana. Nakon završene valjevske gimnazije, u kojoj joj je predavao Sima Pandurović, upisala je studije komparativne književnosti, istorije i istorije umetnosti u Beogradu i postala učenica Bogdana Popovića koji joj je obezbedio stručno usavršavanje u Parizu. U književnim krugovima o njoj se počelo govoriti nakon što su joj pesme objavljene u časopisu „Misao“. Na samom početku etiketirana je kao pesnik-žena i ta oznaka dugo ju je pratila jer su intelektualke u to vreme bile retke. Bez obzira na ovo obeležje ona se kao stvaralac susrela sa ravnopravnim odnosom kritike prema svojoj poeziji i afirmisala se kao trajna pesnička vrednost.

 Penzija zbog patriotskog angažovanja

Nakon diplomiranja radila je u Učiteljskoj školi u Beogradu i u Dubrovniku. Za vreme okupacije, zbog patriotizma i angažovanosti prevremeno je penzionisana, te je da bi preživela radila razne poslove: pravila lutke, uzgajala baštu, razmenjivala rukotvorine, … Nakon rata, vraćena je u školu, a ljubav prema jugoslovenstvu nikada nije krila. Upravo u vreme posle rata Desanka je stekla ogromnu popularnost koja ju je pratila decenijama kasnije.

 Temelji srpske književnostirazgovor u granju

Već nakon prve svoje zbirke Pesme (1924.) Desanka je shvaćena kao naš najizrazitiji predstavnik tzv. „ženske lirike“, duhovno srodne ženskoj narodnoj poeziji. Neke njene osobine koje su se ispoljile već u prvim pesmama ostale su osnovno obeležje njene poezije do poslednjih zbirki: jednostavnost, lakoća, bistrina, raznovrsnost tema i preliva. U kasnije zbirke unosila je socijalne teme, rodoljubiva osećanja, razmišljanja o životu i čoveku, ali je to uvek kazivala na jednostavan, prirodan, nekomplikovan način, kao da joj reči same dolaze. Osnovu njene poezije čini lirika raspoloženja.

 Čitavu poeziju Desanke Maksimović ispunjava doživljaj prirode. Bilo o čemu da peva, o ljubavi, zavičaju, naciji, o socijalnim temama, ona je uvek u prirodi i s prirodom. Ali iako u njoj preovlađuju svetli tonovi, poezija Desanke Maksimović zna i za mračna, rušilačka dejstva prirode. Motiv ubijanja u prirodi susrećemo u više njenih pesama, a svima je zajedničko saosećanje s nevinim žrtvama nasilja. Te pesme motivski i svojom bajkovitom strukturom prethode njenoj najpoznatijoj ratnoj pesmi, Krvava bajka, u kojoj su nevine žrtve nasilja kragujevačka deca. Rodoljubive pesme Desanke Maksimović nastale su najviše u vezi s ratom. Dakle, mogli bismo reći da u njenoj poeziji uočavamo više pesničkih krugova: intimističke pesme, o detinjstvu, o zavičajnosti, o prirodi, rodoljubive sa socijalnim motivima, o životu i pesme o čovekoljublju.

 Nagrade i priznanja16076s

Dobitnica je brojnih nagrada, a neke od njih su: Nagrada Saveta za prosvetu, Nagrada Mlado pokolenje, Orden zasluga za narod 1. reda, Nagradа AVNOJ-a za celokupno umetničko delo, Vukova nagrada, Orden Republike sa lentom, Njegoševa nagrada, Nagrada za životno delo Udruženja književnika Srbije.

 Sve Desankine strasti

Pored pisanja pesama, ona je i vajala i slikala, a često i prevodila sa drugih slovenskih jezika i sa francuskog. Njena strast bili su i muški šeširi po kojima je bila prepoznatljiva. Kada su je jednom upitali o tome, odgovorila je – Nekima je to možda smešno, ali ja volim da ih nosim jer smatram da mi dobro stoje.

 Desanka Maksimović – Strepnja

[ratings]

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *