Uzbunjivači javnosti u Americi kroz istoriju – TOP 10

Čitav svet nedavno su potresle dve velike priče koje su planeti predočila dva neobična čoveka – Džulijan Asanž (Julian Assange) i Edvard Snouden (Edward Snowden). Spisi koje je objavio Vikiliks napravili su pravu pometnju, a mnogi podaci o američkoj intervenciji u Iraku su nam pružili drugačije gledište na ovaj događaj i potvrdili mnoge sumnje. Do svih ovih podataka Asanž je došao zahvaljujući saradnji sa jednim čovekom – Bredlijem Meningom (Bradley Manning). Njega je sledio Edvard Snouden i zadao još jedan udarac američkoj vladi, otkrivajući njene najmračnije tajne. I Mening i Snouden rizikovali su svoje karijere, svoj život zarad objavljivanja istine narodu za koji oni smatraju da je zaslužuje i postali poznati kao najveći uzbunjivači javnosti našeg doba.

Uzbunjivači javnosti su siva zona zakona, to su ljudi koji krše lojalnost svojih kompanija ili vlada iznoseći u javnost podatke koji nisu za objavljivanje, ali za koje oni smatraju da je neophodno da budu objavljeni. Zato je velika dilema – da li su oni junaci ili izdajnici? U čijem interesu rade? Vreme i slučajevi su pokazali da ovi hrabri ljudi neretko ipak imaju plemenite ciljeve i da je njihov motiv pre svega – otkrivanje istine. Ovo su neki od najvećih uzbunjivača javnosti u istoriji Amerike.

Šeril Ekerd1

 Farmaceutska industrija je jedna od najvažnijih i najdelikatnijih industrija koje postoje. Milioni života zavise od njihovog dobrog ili lošeg funkcionisanja. Tržište lekova jedno je od najosetljivijih i tu se često susrećemo sa brojnim dilemama. No, ono što je ključno je da mi, kada kupujemo lek, znamo da je on proveren i valjano ispitan, stoga siguran za upotrebu. Ali, možemo li ikada biti potpuno uvereni u ispravnost leka? Slučaj kompanije „GlaksoSmitKlajn“ pokazuje suprotno – da nije bilo jedne žene oni bi na tržište poslali lekove koji sadrže bakterije, koji su pogrešno obeleženi, ili čak prejaki. Šeril Ekerd, koja je radila u ovoj farmaceutskoj kompaniji, 2002. godine je poslata na jednu od njihovih plantaža u Portoriku da ispita tok proizvodnje i zatekla je niz užasnih nepravilnosti koje su je zaprepastile. S obzirom da je u pitanju ovako delikatan proizvod  kao što je lek, ubrzo je upozorila nadležne. Oni su odgovrili – otkazom. Ali, Šeril se tu nije zaustavila i obavestila je javnost, tako da je protiv kompanije pokrenuta istraga i Ekard je na kraju dobila i svoju odštetu u vidu novca. Ali pre svega, uspela je da spreči zdravstvene komplikacije hiljada korisnika lekova ove kompanije.

Mark Holder22mark22

 2Olimpijske igre su jedan od najznačajnijih sportskih događaja, i naravno uvek privuku veliku pažnju svih medija. Međutim, ta pažnja često nije usmerena samo na sportske uspehe, već na mnoge druge okolnosti u kojima se Igre odvijaju. Primer su Olimpijske igre u Sočiju, na kojima se više pričalo o Putinovoj politici, navodno užasnim uslovima smeštaja itd. Takav slučaj je bio i sa Olimpijadom 2002. u Solt Lejk Sitiju, kada je jedan od članova odbora, Mark Holder, izašao u javnost sa optužbama svojih kolega za korupciju. Solt Lejk je pre toga četiri puta bezuspešno pokušavao da dobije organizaciju Olimpijskih igara i tek je te godine uspeo, i to prema Holderu, potkupljivanjem članova glasačkog tela.

Mark Vitaker3

 Slučaj Marka Vitakera jedan je od najuzbudljivijih u istoriji uzbunjivača javnosti. Vitaker je devedesetih godina bio jedan od vodećih ljudi u korporaciji „ADM“ koja se bavila proizvodnjom hrane. Uskoro je bio uvučen u međunarodnu zaveru. Plan ove korporacije je bio da namesti cenu za određene aditive za hranu i tako sebi obezbedi ogromne profite i monopol. To je uključivalo mnoge nelegalne aktivnosti sa kojima Vitaker nije bio saglasan, stoga je tajno otišao u FBI i prijavio svoju korporaciju. Međutim, tu njegova aktivnost nije prestala – u FBI-u su mu ponudili da tajno, kao dupli agent, radi u korporaciji i snima njihove aktivnosti – što je vodilo najzad do razotrivanja jednog od najvećih korporativnih zločina u istoriji. Prema ovoj priči, Stiven Soderberg snimio je film “The Informant” sa Met Dejmonom u ulozi Vitakera.

Kulin Rauli4

 Napad na Svetski trgovinski centar 11. septembra 2001. ostaće upamćan kao jedan od najvećih terorističkih napada i tragedija u novijoj istoriji. Ovaj događaj uzrokovao je niz još većih tragedija i poteza Amerike u islamskom svetu. Kako je do njega došlo i dalje je nejasno i kako razvijene informacione službe Amerike nisu uspele to da spreče ili predvide. To je bio povod za brojne teorije zavere, ali samo jedna je istinita – postojao je način. To je predočila Kulin Rauli, žena koja je rekla da je FBI imao informaciju o Zakarisu Musauiju, koji je učestvovao u organizaciji napada. Rauli je htela da ga ispita, ali nije dobila dozvolu šefova. Zbog svog istupanja u javnost sa ovom informacijom, magazin „Time“ ju je proglasio ženom godine.

 Piter Bakston5

 Piter Bakston je hrabar čovek koji je razotkrio stahovito jezive aktivnosti američke vlade nad pretežno crnom populacijom u okviru zdravstvenog eksperimenta. Između 1932. i 1972. godine, američka vlada je nad ovim ljudima, tretirajući ih kao laboratorijske pacove, sprovodila eksperiment koji je kasnije postao poznat kao „Taskidži eksperiment“. Naime, oni su želeli da ispitaju dejstvo lekova protiv sifilisa, koji je u to vreme uzeo maha i isprobavali su ih nad ovim ljudima, koji su mislili da zapravo dobijaju besplatnu zdravstvenu negu. Zahvaljujući Bakstonu, koji je informacije odneo u novine, javnost je saznala i osudila ove aktivnosti, a takođe su pokrenuta i mnoga etička pitanja kada je reč o naučnim studijama.

 

 Frenk Serpiko6

 Još jedna „zvezda“ među uzbunjivačima javnosti. Za Serpika je mnogo ljudi čulo i to zahvaljujući odličnom filmu, koji je snimljen prema njegovom životu, a u kome ga igra legendarni Al Paćino. Serpiko, čovek sa ulice, šezdesetih godina postaje policajac u Njujorku i polako napreduje u službi, ali takođe shvata i koliko je duboko korumpirana policijska uprava i odlučuje da to obelodani – što je prouzrokovalo masovne reforme unutar policije, ali i zbog čega zamalo nije izgubio život. Tokom jednog zadatka, on je dobio metak u lice, a nijedan kolega nije hteo da mu pomogne. Ipak, Serpiko je preživeo, penzionisao se, otišao u Švajcarsku i postao legenda zbog svoje hrabrosti i svog poštenja.

 Keren Silkvud7

 Slučaj Keren Silkvud je dosta zastrašujuć. Ona je bila jedan od radnika na nuklearnom postojenju Ker-MekGi u Oklahomi i zbog svakodnevne izloženosti raznim toksičnim materijama, postala je zabrinuta za svoje zdravlje. Stoga je htela da proveri kako su radnici na tom postrojenju zapravo zaštićeni i otkrila brojne propuste. To je i prijavila nadležnoj komisiji, što je dovelo do užasavajućih posledica. Uskoro je otkrila da je bila veoma izložena plutonijumu i to ne samo na poslu, već i u sopstvenoj kući – gde su se nalazile stvari koje su bile izvor radijacije. Iako je optužena da ih je sama stavila tamo, ona je tvrdila suprotno i htela je čitavu priču da ispriča novinarima. Međutim, nikada nije uspela da obavi intervju – na putu do tamo iznenada je doživela udes. Zbog ovakve smrti, slučaj Keren Silkvud je i dalje nerazjašnjen i pretnja koja pokazuje šta se sve može desiti ukoliko krenete protiv sistema.

 Bredli Mening8

 Već pomenut na početku teksta, ovo je čovek koji je zauvek promenio poziciju uzbunjivača javnosti i koji je razotkrio mnoge tajne američke spoljne politike. On je radio kao analitičar za vojsku i godinama je skupljao različita dokumenta koja su kazivala o užasima intervencija u Iraku i Avganistanu. Frustriran zbog samog rata i lošeg ophođenja vojske prema njemu, prosledio je ova dokumenta veštom novinaru Džulijanu Asanžu – zajedno su pokrenuli jedan od najvećih skandala modernog doba. Vikiliks je, pomoću interneta, postao pristupačan svakom građaninu sveta, koji je jasno mogao da pročita najprljavije tajne jedne od najvećih geopolitičkih sila danas.

Danijel Elsberg9

 Elsbergovo ime danas malo ko zna, ali on je čovek koji je u mnogome promenio modernu istoriju Amerike, ili bar osvestio i podstakao mnogo građana da preispituju svoju vladu. On je delom zaslužan za otkrivanje jedne od najvećih afera ikada – Votergejt afere, koja je postala simbol istraživačkog novinarstva i traganja za istinom koju javnost zaslužuje. Elsberg je radio u Pentagonu, podržavao je i učestvovao je u Vijetnamskom ratu, dok nije otkrio kakve užase on nosi, i još gore, kako je vlada svesno i namerno lagala o svemu tome. Kada je otkriveno da ga je vlada i prisluškivala, javnost je esplodirala, a tadašnji predsednik, Ričard Nikson, posle niza skandala morao je da ode sa vlasti.

V. Mark Felt10

 Iako je Elsberg dosta pomogao, Felt, tada poznat samo kao anonimni doušnik „Deep Throat“, zapravo je bio taj koji je srušio Niksona. Novinari Vudvord i Bernštajn objаvili su u „Vašington postu“ niz članaka koji će kasnije biti poznati kao Afera Votergejt – najveći politički skandal XX veka. Novinari su sve informacije dobili od zagonetnog izvora – kasnije se otkrilo da je to Felt, tada jedan od vodećih ljudi FBI-a. Razlozi zbog kojih je on otkrio tako velike tajne države kojoj je bio lojalan ni danas nisu poznati, ali ovaj čovek je srušio jednog predsednika, jedno čitavo vreme i svaku iluziju da je vlada apsolutno odgovorna i bez tajni pred svojim građanima. Samim tim, inspirisao je i mnoge druge uzbunjivače javnosti širom zemlje, kao i hiljade mladih novinara da neumorno tragaju za istinom, a istraživačko novinarstvo postalo je najvrednija i najcenjenija oblast ove profesije. Više o samoj aferi možete saznati u odličnom filmu „Svi predsednikovi ljudi“ (All president’s man). Simpatičan omaž samom Feltu nalazimo i u kultnoj seriji „Dosije X“ gde je tako nazvana epizoda u kojoj misteriozni čovek Molderu otkriva zataškavanja unutar FBI-a.

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *