Vuk Kostić – U pozorištu osetiš ljude koji zadrže dah

Glumac sve radi iz sebe i što je bogatiji privatno, što ima više iskustva i veću paletu ljudi koje poznaje, to su veće šanse da napravi zanimljiv lik.

Glumački talenat nasledio je u porodici, od dede Nestora i oca Mihajla Pljake Kostića. Sa šest godina prvi put se pojavio na sceni u drami „Sveti Georgije ubiva aždahu“ Dušana Kovačevića. Vuk Kostić proslavio se ulogom Saše Gordića u svom prvom filmu „Apsolutnih sto“ iz 2001. godine kao student Fakulteta dramskih umetnosti. Iste godine je postao jedan od najmlađih dobitnika Sterijine nagrade za najboljeg glumca u Velikoj drami. Nakon toga nizale su se nove uloge i nagrade.

Kako se poistovećujete sa različitim likovima koje tumačite?

Prvo pročitaš tekst i dobro razmisliš koliko ti je to blisko i da li ima nekih dodirnih tačaka sa tobom. Ako nema, onda mora da se izmišlja, ali uglavnom glumac sve radi iz sebe i što je bogatiji privatno, što ima više iskustva i veću paletu ljudi koje poznaje, to su veće šanse da napravi zanimljiv lik. Ja volim da pričam sa svima koji su zanimljivi. Sa ribarima na moru, sa lovcima na planini, sa sportistima. Tako čačkaš i od njih kraduckaš neke momente.

Da li je to način da glumac napreduje u karijeri?

Da, to je nešto kao mudrost. Nešto što se skuplja vremenom. Nema mladog mudraca, on uvek mora da bude star jer su za životno iskustvo potrebne godine. Godine jednako iskustvo, ali naravno to ne bude uvek tako, neki slepac je slepac ceo život bez obzira što je star jer mu se nije primila ta mudrost.

Trenutno igrate u komediji Boing-boing i ozbiljnoj drami Srpska trilogija. Koje teme Vam više odgovaraju?kul-deca

Boing-boing je komedija, a žanr vodvilj, to je francuska vrsta humora i komedije. Ja volim i Srpsku trilogiju, ali i da malo odahnem u nekoj komedijici situacije ili tako nešto. Volim komediju zato što se brzo igra i dolazi kao olakšanje.

Koje su prednosti pozorišta, a koje filma?

U pozorištu možeš da osetiš ljude koji zadrže dah kada se tvoj junak nađe u problemu. U filmu njih ne možeš da osetiš. Pozorište je realnije jer je uživo, a u filmu možeš da varaš, da se montira, da ne znaš tekst pa da ti neko dobaci. U pozorištu nema toga, sve je „naživo“. Pozorište je i teže i uzbudljivije.

Da li najbolji glumci moraju „proći“ kroz pozorište?

Ja mislim da je laž da može da se napreduje bez pozorišta. Pozorište je trening. Volim film jer ostaje zauvek, ali u pozorištu imaš čast da otkriješ sebe i vidiš koliko možeš.

Uglavnom igrate u filmovima i predstavama. Zašto Vas retko viđamo u serijama?

Igrao sam u Gorkim plodovima Siniše Kovačevića jer sam njegov đak, kod njega sam dobio prvu ulogu u pozorištu i igram u njegovoj Velikoj drami. Dok sam snimao Gorke plodove bio sam u vojsci pa je to bilo taman da ne budem u kasarni i zaradim neke parice. Srećan i ja, srećan i Siniša. Inače ne volim da radim serije jer mislim da se lice izrabljuje i onda gledaoci pomisle „evo ga opet ovaj“. Kada neko stalno grebe i iskače i iz jogurta dolazi do zasićenja kod ljudi. Makar ja to tako doživljavam.

Osim Siniše Kovačevića sa kojim još rediteljima volite da sarađujete?

Sa Srđanom Golubovićem, mi smo zajedno uradili sve filmove, i prvi moj i prvi njegov. Volim da radim i sa Zekom jer me on pušta da radim sve ono što su mi branili ceo život, dozvoljava mi neku vrstu komedije.

Koliko je teško snimiti film u Srbiji?

Teško je. Nema para, nikog nije briga. Mislim i da je ovaj ministar divan, ali ne znam koliko ume da se bori sa kriminalcima. Mi ne dobijamo nikakve pare za reprizu, što je negde u svetu nemoguće. Svaki put kada je repriza u Americi, Španiji ili Turskoj ljudi dobijaju pare za to što im se vrti film ili serija. Bata Živojinović ne dobija žute banke, a u svakom trenutku mu se na televizijama bivše Jugoslavije vrti neki film. Zato su se pevači i pisci njihovih tekstova bolje organizovali i mislim da treba da učimo od njih.

Kakav je kvalitet naše kinematografije?

Ne znam uopšte sa kim bih mogao da nas uporedim. Stanje je tužno, a bilo bi bolje da je veća konkurencija. Što je veća konkurencija i proizvod je bolji, ali pošto se kod nas snime dva filma godišnje onda je to „daj šta daš“.

Za koji film koji ste skoro gledali možete reći da je odličan?

Pogledao sam italijanski film La Grande Bellezza. On je dobio Oskara ove godine i zaista je odličan.

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *