Her – kritika filma

U čudesnom svetu sedme umetnosti ime Spajk Džonz (Spike Jonze) veoma je poznato. Nakon neverovatnog uspeha filmova „Being John Malkovich“ i „Adaptation“, Spajk se na bioskopska platna vraća sa jednim potpuno neobičnim i smelim ostvarenjem, u čijem središtu se nalazi čovek ogrnut velom otuđenosti modernog doba.

Teodor Tvombli je usamljeni pisac čiji se brak upravo završio. Neispunjen i nesrećan zbog razvoda sa svojom prvom ljubavlju, utehu pronalazi u operativnom sistemu koji naziva Samanta, koji je do te mere razvijen da poseduje sopstvenu svest i razum. Njih dvoje grade nesvakidašnji odnos u svetu gde su operativni sistemi postali deo svakidašnjice.

 her-movie10Spajk Džonz ovim filmom pokreće lavinu pitanja, počevši od onih vanvremenskih koja se tiču odnosa između intelektualne i fizičke privlačnosti, pa sve do pitanja o „bolestima modernog društva“ i uticaju tehnologije na čovekov život – sukobu pravog i virtuelnog života. Činjenica je da nam internet omogućava da budemo neko drugi, da ukoliko smo usamljeni u stvarnom životu, u virtuelnoj stvarnosti mi možemo stvoriti potpuno drugačiju sliku. Oslanjajući se na tu savršenost iluzije, ljudi bivaju zavedeni i (ne)svesno se udaljavaju od fizičkog kontakta. To je ono što Teodor i čini – isključuje svoju stvarnost i upušta se u vezu koja je apsurdna, ukoliko se posmatra iz sadašnje perspektive. Međutim, ako tehnologija nastavi da se razvija u ovom smeru, apsurd će se izgubiti u njoj, sasvim sigurno. Neobičnost njihove veze ogleda se baš u tome što njih dvoje na sasvim jednostavan način grade vezu, kroz duge razgovore, pažnju, smeh, neprospavane noći. Naizgled nespojive stvari, oni spajaju u savršenu harmoniju. Sve to temelji se na veoma bitnom aspektu koji prožima ceo film – svest. Teo se zaljubljuje u veštačku inteligenciju. Svest koju ona poseduje je toliko složena da u jednom trenutku prevazilazi našu, prevazilazi sva naša poimanja o njoj. Oslanjajući se na to, Spajk nas uvodi u svet nama nepoznat i neobičan, a u isto vreme jako privlačan, što za rezultat daje da se saosećamo sa Samantom kada se trudi da razume njegovu „ograničenu“ svest, da do samog kraja mi želimo da njihova ljubav pobedi svaku razliku. S obzirom na to da je radnja filma smeštena u blisku budućnost, mnogo stvari jeste prenaglašeno, ali sve to sa ciljem dostizanja konciznosti i jasnosti poruke koju Spajk želi da nam prenese. Sa druge strane, film prožimaju i večita pitanja o ljubavi: koliko je zaista važna ta povezanost tela i uma, i da li je uopšte važna. „Da li možeš istinski da voliš nekoga ko zapravo nije tu?“

Kada je reč o samim likovima, Džonz još jednom potvrđuje da se kao režiser ne može smestiti ni u jedan okvir. Razrađuje svoje likove do najsitnijih detalja, prikazuje nam svaku kompleksnu sitnicu kako bismo ih što bolje razumeli, kako bismo uspeli da projektujemo sebe na njih. Fokusira se na Tea, koga ne pretvara u još jedan loš dežavi, već mu daje dovoljnu dozu usamljenosti i potištenosti bez stvaranja klišea. Kreira stvarnog čoveka koji živi u svetu gde tehnologija već odnosi pobedu u komuniciranju među ljudima. Kvalitet glume zaista je na zavidnom nivou. Hoakin Finiks (Joaquin Phoenix) je bio neverovatan kao usamljeni pisac, iskren i ubedljiv tokom svih 126 minuta. Takođe, Runi Mara (Rooney Mara) i Ejmi Adams (Amy Adams) su pokazale svoju profesionalnost i talenat, dajući filmu svoj pečat. Skarlet Johanson (Scarlett Johansson), koja pozajmljuje glas Samanti, uspela je da dočara svaku emociju i da se spontano uvuče gledaocima pod kožu, ostavljajući utisak da je operativni sistem napravljen od krvi i mesa. Interesantno je da je Samanta Morton (Samantha Morton) bila originalni glas Samante – otuda i naziv operativnog sistema. Ona je sa Hoakinom snimila ceo film, međutim Spajk nije bio zadovoljan rezultatom, tako da je u dogovoru sa Samantom, ponovo napravljen kasting na kom je izabrana Skarlet.

Kao šlag na torti, dolazi Ona – muzika koja u filmu igra jednu od najvećih uloga. Maestralan spoj strasti i nežnosti koji kroz svaki takt tera da iznova proživiš sva osećanja koja ne prestaju da se mešaju na bioskopskom platnu. Na umeren i nenametljiv način odvlači gledaoca u svoj začarani svet i tek tada se zatvara krug – doživljaj je potpun.

„Her“ je kompleksan film koji se bavi izuzetno ozbiljnom temom na neposredan način. Odlično ostvarenje koje će promeniti vaša razmišljanja i probuditi vas surovim šamarom realnosti. Izdvojite dva sata vašeg vremena i pogledajte ovo remek-delo. Toplo preporučujemo.

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *