La Haine

Svako od nas je barem jednom u detinjstvu maštao o tome šta želi da postane kad odraste i čime želi da se bavi u životu. Nažalost, više nismo deca. Vreme neumitno prolazi i mi polako starimo. Većina nas studira, neki od nas rade, neki već imaju porodicu.

Međutim, koliko nas zaista studira ono što voli i koliko nas danas posao kojim se bavi čini srećnim? Koliko nas uživa u životu, a koliko je nesrećno? Zašto se uopšte time danas bavimo? U većini slučajeva odgovor je novac. Zašto je to tako? Zašto svi danas jurimo za novcem? Čime bismo se bavili da novac nije bitan­? Verujem da bi većina nas radila ono što ih čini srećnim.  Ali šta je sreća? Čime se uopšte meri uspeh?

Za mnoge ljude, nažalost, to je ogromna količina novca.

Ne bih se složio sa tom konstatacijom. Verujem da se naš lični uspeh i sreća mere onim što ostavljamo za sobom i onim što smo učinili za druge. Pod tim ne mislim na neku kuću od pet spratova. Zašto bi neko uopšte gradio toliku kuću, kada može sasvim pristojno da živi u znatno manjoj? Da bismo pokazali drugima koliko smo bogati?

Ne, sreća je nešto drugo i svako od nas treba da se bavi onim što ga čini srećnim, bez obzira koliko je taj posao plaćen. Jer ukoliko zaista volimo to što radimo, mi ćemo se truditi da postanemo bolji u tome i vremenom ćemo doći do stadijuma kada smo toliko dobri u tome što radimo, da možemo da naplatimo našu sreću.

Ali, ne razmišljaju svi ljudi na isti način. Većina njih tokom svog života juri za novcem i radi  dosta besmislenih stvari koje ih čine nesrećnim. Ovaj način razmišljanja je jako zarazan i prilično lako se širi na druge ljude. To je razumljivo, jer prvi put zahteva i veliku upornost. Nisu svi ljudi spremni na to.

Dobar primer upornog čoveka koji je ostvario svoj san je čovek po imenu Sanders. On je voleo da kuva, ali nije imao novca da osnuje sopstvenu firmu, pa je odlučio da proda recept restoranu za određeni procenat od prodaje. Naredne dve godine života proveo je putujući po Americi pokušavajući da nađe restoran koji bi kupio njegov recept. Odbijen je 1009 puta, pre nego što je našao kupca. Danas je njegov lik zaštitni znak KFC-a.

Slični put prošao je i Volt Dizni. On je odbijen 302 puta pre nego što je dobio finansijsku podršku za ostvarenje svog sna.

Niko od nas ne zna koliko dugo će živeti. Šta god radili, naš dan će uvek trajati 24 časa.

Ono što smo tokom tog dana uradili govori više o nama nego vera ili boja kože.

Ali, ono što radimo zavisi od jednog pitanja: Šta ja zapravo hoću od života?

 

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *