Megalomanski građevinski projekti koji nikada nisu ostvareni – Top 10

Od najranijih dana civilizacije ljudi su težili izgradnji fantastičnih građevina – od Mardukovog zigurata do Burdž Kalife. Mnogi planovi su ipak ostali samo u stadijumu ideje, koliko zbog praktične neizvodljivosti, toliko i zbog nedostatka sredstava. Međutim, neki planovi su ostali neostvareni zato što su, jednostavno, sumanuti.

Megalomanski građevinski projekti koji nikada nisu ostvareni

Kupola nad Menhetnom

Ričard Bakminster Fuler (Richard Buckminster Fuller), američki pronalazač i arhitekta, razvio je tokom četrdesetih godina koncept kupole koja zahvaljujući strukturi nosi sopstvenu težinu bez ikakvih podupirača. Fuler je takođe smatrao da je samo pitanje vremena kada će obnovljivi izvori energije preuzeti primat nad fosilnim gorivima. Njegova istraživanja je u velikoj meri podržavala vlada SAD-a, uviđajući ogroman potencijal ove ideje, i zbog toga joj je 1960. predložio da izgradi kupolu iznad Menhetna, koja će štititi unutrašnjost od vremenskih prilika i zagađenja, uz to pružajući podršku ukidanju upotrebe motornih vozila (radi izbegavanja koncentrisanja ugljen-dioksida u kupoli) i smanjenju troškova za grejanje. Bila bi napravljena od aluminijumskih cevi kao nosača i neprobojnog stakla prekrivenog tankim slojem aluminijuma, tako da odbija višak sunčeve svetlosti ali da oblaci i zvezde ostanu vidljivi iznutra. Prečnik bi bio 3, a visina oko 1,6 kilometara.

Glavni problem: Cena. Bilo bi potrebno 200 miliona dolara samo za helikoptere koji bi radili na konstrukciji, tako da je projekat glatko odbijen, iako je Fuler tvrdio da bi se kupola otplatila za samo 10 godina.

Tatlinova Kula

Zamišljena kao spomenik Trećoj Internacionali na obali Neve u Sankt Petersburgu, Kula predstavlja trajan spomenik ruskom futurizmu iako nikada nije sagrađena. Rečima Majakovskog, to bi bio prvi ruski spomenik bez brade, odnosno spomenik koji bi prekinuo tradiciju i otvorio put modernom i progresivnom. Po Lenjinovoj narudžbini, arhitekta Vladimir Tatlin je u periodu od 1919. do 1921. projektovao ovaj spomenik kao strukturu visine 400 metara, nagnutu pod uglom od 60 stepeni, u čijoj osnovi su kocka, piramida i valjak okruženi čeličnim lukovima, a kao da to nije dovoljno komplikovano, konstrukcija je trebalo i da se rotira i projektuje propagandne filmove. Unutar Kule je trebalo da se nalaze sale za konferencije i kancelarije.

slika 2

Glavni problem: Posle Revolucije, glavni problem je bila sveopšta glad u zemlji, tako da su se rotirajuća geometrijska čuda našla na margini boljševičke dnevne rutine.

Svetionik Sveta

Kada je 1937. Pariz ponovo dobio čast da organizuje Svetsku izložbu, Francuzi su se našli u problemu. Kada su prethodnog puta bili domaćini Izložbe, zasenili su svet Ajfelovom kulom; sada su se pitali kako da ponove taj uspeh. Jedno rešenje je ponudio arhitekta Ežen Fresine (Eugène Freyssinet) : izgraditi, normalno, još jednu kulu! Ali ovoga puta, kulu-svetionik visoku 701 metar, čija svetlost bi se videla čak u Engleskoj (iako je Pariz udaljen od obale više od 160 kilometara), sa restoranom, hotelom i garažom za 500 automobila – do vrha bi se, naime, dolazilo automobilom duž spiralnog puta dužine oko 5,5 kilometara obavijenom oko kule.

slika 3

Glavni problem: Projekat je odbijen iz finansijskih, ali i kulturnih razloga: Ajfelova kula je do tada već stekla status simbola Pariza i čitave Francuske.

Šta je, umesto Svetionika, napravljeno za Izložbu? Spomenici nacističkoj Nemačkoj i Sovjetskom Savezu. Bolja ideja od još jedne kule, zar ne?

Planina u Holandiji

Šta je jedina stvar koja nedostaje Holandiji? Naravno, planina. Novinar Tajs Zonefeld je jula 2011. napisao članak o tome koji nije težio da bude naročito ozbiljan (neuspehe Holandije na međunarodnim takmičenjima u skijanju i planinskom biciklizmu pripisao je manjku planina u Holandiji i zapitao se da li može nešto da se preduzme povodom toga), međutim, mnogi su ga zapravo shvatili ozbiljno, i inicijativa za izgradnju planine je stvorena. Čak je urađena i matematička studija o izvodljivosti. Planina bi bila visoka oko 2 kilometra i bila bi šuplja, tako da bi unutar nje bio rezervoar vode za piće, a na njoj solarni kolektori, staze za planinski biciklizam i skijanje, šoping-centri, bazeni i bioskopi.

slika 4

Glavni problem: Osim manjka radne snage, problem je što bi masa planine izazvala potonuće tla od oko 100 metara (dok je trenutni nivo tla pokrajine gde bi se gradila planina tek 8 metara iznad nivoa mora), a takođe bi uticala na smer vetrova. Ipak, ovaj projekat nije baš sasvim odbačen, jer skijaši u Holandiji još uvek nemaju prostor za treniranje.

Šimicu mega piramida

Rešenje za nedostatak stambenog prostora u Tokiju koje je predložila Korporacija Šimicu jeste izgradnja piramide od osam spratova ukupne visine 2 kilometra (što je 14 puta više od Keopsove piramide u Egiptu), koja bi se sastojala od 55 manjih piramida, svaka veličine Keopsove piramide u Las Vegasu. I sve to na vodi, u sred Tokijskog zaliva. Energiju bi joj obezbeđivale solarne ploče i sistem prerade biomase iz okeana (otpada i algi). Ako bi je sagradili, mogla bi da bude dom jednom milionu ljudi, i bila bi najviša struktura koju je ljudska ruka ikada napravila.

slika 5

Glavni problem: Piramida bi se urušila pod sopstvenom težinom. Drugi problem jesu zemljotresi, cunamiji i vetrovi. Ipak, plan nije odbačen, i verovatno će i biti ostvaren kad se usavrši tehnologija ugljeničnih nano-cevčica koje bi bile dovoljno čvrst i lak materijal.

Hotel Attraction

Na mestu gde se nalazio Svetski trgovinski centar u Njujorku trebalo je da se nalazi jedinstveni hotel koji je projektovao Antonio Gaudi u periodu od 1908. do 1911. Bio bi najviša zgrada u ono vreme, sačinjena od nekoliko kula oblika parabole sa fasadom od mermera i pločica u svim bojama. U centru bi se nalazila gigantska recepcija okružena velelepnim salonima kao satelitima i sa 5 ogromnih sala za ručavanje posvećenih različitim kontinentima. Na vrhu bi se nalazio prostor nalik na katedralu ukrašen mozaicima, freskama i vitražima, koji bi veličao američke predsednike, a na krovu bi bila terasa za panoramsko razgledanje Njujorka.

slika 6

Glavni problem: Ne zna se tačno zašto nije započeto sa gradnjom hotela, a u međuvremenu je izbio Građanski rat u Španiji i Gaudijevi projekti su mahom uništeni. Ipak, opstalo je nekoliko crteža i kompletan opis hotela, pa se pretpostavlja da bi ipak mogao da se izgradi na osnovu toga.

Metropolis – Žiletova utopija

Na samom kraju 19. veka, King Kamp Žilet (Camp Gillette), isti čovek koji je patentirao žilete i stvorio imperiju, odlučio je da se pozabavi problemom idealnog ljudskog naselja koje je nazvao Metropolis. Žilet je zaključio da se gotovo celokupna populacija SAD može naseliti u jednom jedinom naselju, pod uslovom da se ono racionalno vodi. Čak je napisao knjigu o tome kako bi naselje trebalo da izgleda sa preciznim uputstvima o veličini i praktičnim rešenjima i još jednu knjigu koja opisuje kompaniju koja bi trebalo da sagradi i održava grad. Grad bi trebalo da se nalazi direktno iznad Nijagarinih vodopada koji bi osim vode obezbeđivali i energiju.

slika 7

Glavni problem: Nedostatak interesovanja. Žilet je ponudio Ruzveltu svoje knjige za samo milion dolara, međutim, on nije našao za shodno da ih otkupi. Ovaj Žiletov gest je, možda, bio pomalo licemeran, s obzirom da je Metropolis trebalo da bude samo početna stanica za kreiranje idealnog ljudskog društva u kome dolari nemaju nikakvu vrednost.

Projekat Bagdad Frenka Lojda Rajta

Kralj Iraka, Faisal II, najzad je 1952. dobio konstantan priliv novca od nafte, i odlučio je da promoviše svoje novo bogatstvo tako što je pozvao mnoge zapadnjačke arhitekte, između ostalih i Rajta (Frank Lloyd Wright), čiji je zadatak bio da od Bagdada naprave velelepnu metropolu. Rajt je za svoj projekat odabrao ostrvo na Tigru koje je nazvao Rajsko Ostrvo (jer je smatrao da se Eden zaista nalazio u Mesopotamiji). Na ovom ostrvu je trebalo da bude smeštena fantastična opera, dva muzeja i planetarijum koji bi stilski potsećali na stare arapske i mesopotamske građevine, veliki voćnjak citrusa koji bi simbolizovao zabranjeno voće, i konačno, grandiozan spomenik Harunu-al-Rašidu. Sve bi zgrade bile okrenute prema Meki i oslikane prizorima iz „Hiljadu i jedne noći“, a ulice bi bile izuzetno moderne i dostupne automobilima.

slika 8

Glavni problem: Atentat. Kralj je 1958. pogubljen, a novi režim je smatrao planove rojalističkim i neumerenim. Rajt umire sledeće godine. Za plan znamo zahvaljujući jednom Rajtovom učeniku poreklom iz Irana koji je uspeo da spase nekoliko crteža od revolucionara.

Kompletno preuređenje Londona

Artur Kovston, manje poznati arhitekta iz Škotske, objavio je 1893. detaljne planove za preuređenje Londona. Smatrao je da London treba da liči na Pariz i ostale kontinentalne gradove – da ima široke bulevare i trgove organizovane kao rešetka, pod pravim uglom, a takođe je mislio i da umetnost i dekoracija u Londonu zaostaje za evropskom – kao primer je naveo ulične svetiljke Londona koje je smatrao isuviše jednostavnim. Takođe je imao cilj da se unapredi higijena u gradu.

slika 9

Glavni problem: Osim nedostatka sredstava, niko nije bio voljan da poruši ceo grad i onda ga ponovo gradi iz temelja, jer plan je zahtevao upravo to – nema drugog načina za proširenje ulica. Ipak, ova ideja je uvažena i vrednovana kao veoma dobra i korisna. I danas može da se nabavi primerak Kovstonove knjige sa mapama i ilustracijama njegove vizije Londona.

Glavni grad sveta Germanija

Kada je došao na vlast tridesetih godina, Hitler se sa svojim omiljenim arhitektom Albertom Šperom (Albert Speer) bacio na projekat uređenja Berlina kao glavnog grada svetske imperije. Zamislio je da Berlin seku dva bulevara pod pravim uglom, po uzoru na rimske gradove; na jednom kraju grada bi se nalazila hala za kongrese koja bi bila toliko masivna da bi imala sopstvenu mikroklimu i padavine, a u njenu unutrašnjost bi se komotno mogla smestiti Bazilika Svetog Petra. Na drugom kraju bi bila Trijumfalna kapija toliko velika da bi se Trijumfalna kapija iz Pariza mogla smestiti u luk nemačke kapije.

Modell der "Nord-Süd-Achse" im Zentrum Berlins von Albert Speer.

Glavni problem: Odakle početi? Recimo da je Šper pokušao da odvrati Hitlera od gradnje ukazavši mu na močvarno zemljište Berlina koje ne bi moglo da nosi toliku masu. Šper predlaže eksperiment nazvan Šverbelastungskerper (Schwerbelastungskörper, u prevodu, teško telo); ako telo potone manje od 6 centimetara, gradnja može biti započeta. Međutim, telo je tonulo 6 centimetara godišnje a i Saveznici su imali ideju da bi trebalo da osvoje Berlin. Tako je propao Hitlerov grandiozni plan, ali telo stoji i danas (jer ako bi bilo srušeno i tle rasterećeno, sve okolne zgrade bi popadale) i zaštićeno je kao istorijski spomenik.

slika 11

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *