Monika Pavlović – Od neobaveznog škljocanja do profesionalizma koji ispunjava

Monika Pavlović je vedra i nasmejana devojka, ne odustaje od onoga što joj pričinjava zadovoljstvo. Sigurnim koracima, sa optimizmom i upornošću, kreće se ka ostvarenju svojih želja. Svet gleda kroz objektiv fotoaparata. Trudi se da fotografija koju napravi nosi i neku priču, jer kako sama kaže, to je suština. Apsolvent je Fakulteta organizacionih nauka i mlada umetnica čije fotografije „govore“ i izazivaju oduševljenje. Upoznajte Moniku Pavlović.

image (1)Kako se razvila ljubav prema fotografiji, kako je sve počelo?

Hm, to je teško pitanje, jer ne postoji tačno određeni trenutak, dan, događaj kada sam shvatila da to mene interesuje. Fotografija je nekako uvek bila prisutna, u različitim oblicima. Najpre škljocanje porodičnim aparatom po kući, gledanje fotografija po raznim časopisima. To mi se sviđalo sve i nisam ni pomišljala da ću se time baviti i da ću još pre završetka fakulteta poći u tom nekom drugom smeru.

Kad je sve to prešlo na ozbiljan i profesionalan nivo?

Za vreme studiranja sasvim slučajno sam se družila sa ljudima koji se bave fotografijom. To su uglavnom bili drugari koji su imali svoje profesionalne aparate i koji se bave različitim vrstama fotografije. Koristeći prvo tuđe aparate i videvši kako to sve funkcioniše, poželela sam da to „igranje“ i eksperimentisanje preraste u nešto više. Vremenom je fotografija postala moja realnost, nešto što će meni u životu biti primarno. Odlučila sam da od sakupljenih stipendija tokom treće godine fakulteta kupim svoj aparat. To sam i uradila, tako da nisam više morala da se snalazim, pozajmljujem aparate, već da fotografišem kad ja hoću, gde ja hoću i da ne moram da zavisim od nekog.

Šta je presudno za dobru fotografiju?

Zagovornik sam toga da se dobra fotografija može napraviti i mobilnim telefonom. Uhvatiti neki trenutak koji će nešto ispričati, kad se fotografija pogleda da se u glavi stvori priča šta se tu dešava i kako je došlo do tog trenutka.Tehnike i poznavanje nekih pravila doprinose da fotografija bude još bolja. Tehnika je tu da poboljša, ali suština je u tome da se ta neka priča na fotografiji održi. Za dobru fotografiju je sve bitno, trenutak, inspiracija, moć zapažanja… Čak i kada je u pitanju klasično poziranje treba ilustrovati neku priču.

image (16)

Šta najviše voliš da fotografišeš?

Ljudi su mi najveća inspiracija, ali volim da fotografišem sve i svašta. Još uvek nisam u fazi da se usmerim samo u jednom pravcu i da se bavim samo pejzažnom, samo portretnom ili nekom drugom fotografijom, već volim da istražujem i da fotografišem svašta nešto, pa da onda vidim šta će od toga da ispadne, šta će da mi se svidi, šta mogu drugačije da uradim. Ali definitivno mislim da su ljudi nešto što inspiriše svakog fotografa, ma kojom fotografijom da se bavi.

image (23)

Hobi ili posao?

Uskoro treba da završim fakultet i koliko god da sam se i pre prijemnog ispita pronalazila na FON-u i u menadžmentu i želela da se bavim time, to je nekako na trećoj godini izbledelo i fotografija je uzela primat. Zaista bih najviše volela da se bavim fotografijom u profesionalom smislu. Želela bih da odem na neko usavršavanje, pa i da krenem od početka što se fotografije tiče. Kako vreme prolazi i što više fotografišem, sve više shvatam da će FON biti u nekom trenutku od koristi, ali bih ipak volela da fotografija bude moj primaran posao i to pokušavam da ostvarim.

Misliš li da od toga, što bi se reklo, može da se živi?

Ne mogu sebi da dozvolim da razmišljam u pravcu – aham to me zanima, ali zato što živim u Srbiji, ja to sad neću da radim. Ne. Probaću, a ako ne bude išlo, imam druge opcije, radiću nešto drugo i nadograđivati se u tom smeru.

image (24)

Kažu da društvene mreže imaju dosta uticaja na razvoj nečije ideje, da li je to tebi pomoglo?

Definitivno da. Dok nisam počela više da uređujem blog, pa kasnije i stranicu, ljudi jednostavno ne znaju. Facebook, Twitter, Pinterest, Instagram, doprinose da ljudi čuju za vas, vide šta vi to radite. Funkcionisanje van društvenih mreža nije dovoljno, jer svi su bar na nekoj od njih. To je način na koji sam i ja dolazila do nekih fotografa i umetnika koji su me na neki način inspirisali. Ljudi koji se bave fotografijom ima mnogo, kako u Srbiji tako i u svetu, stoga oni treba da se aktiviraju na društvenim mrežama kako bi se za njih čulo i njihove ideje dalje širile.

image (27)

Da li više učiš od drugih fotografa ili iskustvom?

Živa reč može dosta da pomogne, jer neke stvari nemam gde da pročitam i ne mogu tako lako da ih nađem. a opet ono čega se u određenom trenutku ne bih setila da pitam fotografe, pronalazim na internetu, po različitim forumima i blogovima. Kritike koje dolaze sa svih strana i od drugih fotografa i od modela, kao i svako novo „škljocanje“ pomažu da se nauči nešto novo, jer ima toliko mnogo faktora koji utiču na fotografiju.

image (25)Je l’ moguće da ti kao fotograf izdvojiš svoju najbolju fotografiju?

Fotografija na kojoj je moja koleginica Aleksandra mi je posebno draga zato što je to trenutak kada sam počela da objavljujem fotografije na sajtu Vogue Italia. Previše je dragih fotografija, pa čak i među onima koje su napravljene pre nego što sam kupila profesionalni aparat. Ali ova je nekako označavala prekretnicu, trenutak kada je veći auditorijum ljudi mogao da vidi šta ja radim, tako da ona se posebno izdvojila.

Kakvi su komentari ljudi na tvoj rad?

Jedina zamerka bila je ta da bih mogla da smanjim broj fotografija u okviru blog posta. Generalno, nije bilo negativnih komentara, uglavnom su svi zadovoljni. Naravno dobijam kritike od neke bliže okoline, od drugara koji se bave fotografijom i koji su tu da me posavetuju da ne žurim, stanem, porazmislim o kadru, itd.

Odakle crpiš inspiraciju?

Iz svega. Bukvalno. Sad iz ovog razgovora izvući ću inspiraciju za fotografisanje koje imam u subotu. Sve što vidim, čujem, sve me inspiriše.

Da li na godine studiranja na FON-u možda gledaš kao na izgubljeno vreme i misliš li da bi bolje bilo da si se usavršavala na fotografiji?

Zaista nemam ništa da kažem protiv FON-a. To je sjajan fakultet, za one koje to zanima, naravno. Iako neki smatraju da se mi igramo na fakultetu, to nije tako. Svaki fakultet promeni čoveka, ali FON to radi na specifičan način. Verujem da će mi taj fakultet u nekom trenutku mnogo doprineti u tome da se izborim u fotografiji, nađem svoje mesto. Stoga verujem da će se FON i fotografija nekako ukombinovati. Opet, uvek postoji način da se usavršavam, da tražim škole koje se bave fotografijom, bilo ovde, bilo u inostranstvu.

Šta bi poručila mladim ljudima?

Poručila bih im da neguju svoj talenat, šta god on bio. Bez obzira za kakvo se profesionalno zanimanje opredele ne treba nikad da zapostave svoj talenat, već da ga neguju, kao hobi ili posao, ali da on uvek ostane prisutan, jer će im to mnogo značiti i mnogim drugim životnim prilikama.

Ovo su samo neke od njenih fotografija:

Nju i njen rad možete pratiti na blogu, Facebook-u, ali i na Instagram-u i Twitter-u.

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *