Kosmičke igre ili neverovatne slučajnosti?

Kako nazvati trenutak kada neočekivano sretnete na ulici osobu o kojoj ste mislili danima? Ili kada neposredno pred ispit obnovite određenu lekciju, pa izvučete baš to pitanje? Slučajnost, ili nešto drugo?

slika 1

Sve se dešava sa razlogom, koji će nam se pre ili kasnije otkriti. Slučajnosti ne postoje“. – neki će reći. Da, ne postoje. Ali kako onda objasniti čudnovatost momenta kada vam u mislima odjekne pitanje bez odgovora – „Kolike su šanse da se to desi?!“ Možda je to samo još jedna od onih misterija koje sežu daleko van granica naše svesti, večito nas terajući da tragamo za rešenjem.

Mada, ukoliko malo bolje pogledamo, svuda možemo pronaći neverovatne slučajnosti. Kosmičke igre – zvezde se sklope ponekad baš kako treba…

Nekada se granice slučajnog pomere, otkrivajući stranu priče koja vas natera da se naježite i postanete malo paranoični. Okej, malo više. Sasvim je sigurno da ćete slučajnosti od sada posmatrati na drugačiji način…

Neobično tačno predviđanje Edgara Alana Poa

Slika 2

Edgar Alan Po, preteča detektivskog romana, 1838. godine objavljuje knjigu „Avanture Artura Gordona Pima“. U želji za pustolovinama, Artur Gordon Pim beži od kuće i ukrcava se kao slepi putnik na brod „Grampus“.

Po je radi postizanja jačeg efekta naglasio da je roman rađen po istinitim događajima. Ispostavilo se da je bio u pravu… Delimično u pravu i to iz jednog razloga: Taj događaj u stvarnom životu se još uvek nije desio.

Naime, bura je uništila brod na kome ostaju Artur i još tri člana posade. Izmoreni glađu i očajni, izvlače slamčicu ne bi li odlučili ko od njih će se žrtvovati i biti pojeden. Najkraću slamku izvukao je mladi mornar Ričard Parker.

Četrdeset šest godina nakon prvog izdanja knjige, engleski brod „Minjonet“ doživeo je brodolom. Dva meseca kasnije, parobrod je naišao na čamac sa preostala tri člana posade. Oni su, po sopstvenom priznanju, preživeli samo zahvaljujući hanibalizmu. A ime njihovog nesrećnog druga čijim su se ostacima hranili 35 dana je, pogađate već, Ričard Parker.

Bizarnu priču je decenijama kasnije otkrio Najdžel Parker, daleki Ričardov rođak.

Ovaj događaj bi bio proglašen za najuvrnutije nenamerno predviđanje budućih događaja u jednom delu fikcije, da se nije desilo da…

Morgan Robertson piše o Titaniku… četrnaest godina ranije

Tačno sto godina pre nego što je Džejms Kameron snimio čuveni film „Titanik“, Morgan Robertson napisao je roman „Olupina Titana“, gde govori o prekookeanskom brodu koji ne može da potone. No, priča o Titaniku ispričana je mnogo puta pre Kameronovog filma (postoji 13 filmova u vezi sa potapanjem ovog broda), ali je, bez sumnje, Robertsonova knjiga bila prva.

Ipak, Morgan je toliko želeo da bude prvi koji će govoriti o nesreći, te nije mogao sačekati da se to stvarno i desi – „Olupina Titana“ objavljena je 1898, četrnaest godina pre nego što je RMS Titanik (Royal Mail Ship „Titanic“) uopšte i dovršen.

slika 3

Titan je opisivan kao najveći brod koji je ikada zaplovio, da je nepotopiv. Oba broda bila su u britanskom vlasništvu, 269 metara dugi i potonuli su nakon udarca u ledeni breg, u aprilu, „oko ponoći“.

Međutim, Robertson nije pogodio u potpunosti sve stvari. Na primer, Titanik nije udario u ledeni breg na 400 milja od Njufaundlenda pri brzini od 25 čvorova. Udario je u breg na 400 milja od Njufaundlenda pri brzini od 22,5 čvorova. Da li vam je već prošla jeza niz kičmu?

Ohajo – kolevka astronauta

Brzo pitanje: Šta je posebno u vezi sa Ohajom? Ništa? Ne recite to dvaput…

slika4

Braća Rajt, prvi avijatičari na svetu, koji su uspešno izveli prvi let avionom 1903. godine bili su iz Ohaja. Iako je let trajao celih 12 sekundi, bar su iz Ohaja otišli do peščanih plaža Severne Karoline. Onog trenutka kada je avion sleteo na zemlju, avijacija je rođena.

Okej, Ohajo je pomogao čovečanstvu da se „vine u visine“. Šta je sledeće?

Pedeset devet godina kasnije, još jedna osoba iz Ohaja čula je da Vlada šalje ljude u kosmos. Prijavio se, ali nažalost nije bio dovoljno kvalifikovan za taj posao. NASA je odlučila da ga ipak pošalje na put, jer iz Ohaja je, zar ne? 20. februara 1962. godine postao je prvi Amerikanac koji je otišao u svemir – Džon Glen.

Prvi u letenju, prvi u svemirskoj orbiti, Ohajo pogađa 2/2.

Dakle, braća Rajt i Džon Glen dolaze iz iste države. A šta ako vam kažem da je i Nil Armstrong, prvi čovek na mesecu, baš iz Ohaja?

Ohajo je iznedrio još 22 neverovatna astronauta. Poslednji za kog ste najverovatnije čuli jeste

Džim Lovelvođa ekspedicije Apolo 13.

Previše slučajnosti, hm?

Kletva 4. jula

U Americi ovaj datum zauzima posebno mesto. To je dan kada je 1776. godine potpisana Deklaracija o nezavisnosti i kada su praktično nastale Sjedinjene Američke Države.

Ovo je jedna od onih više ironičnih nego čudnih slučajnosti kada jedan od Osnivača i drugi predsednik Amerike, Džon Adams, premine tačno 4. jula 1826: 50 godina od potpisivanja Deklaracije.

slika 5

Adamsove poslednje reči bile su: „Tomas Džeferson će preživeti“, s obzirom na to da su njih dvojica bili prilično bliski prijatelji u tom periodu. Međutim, Tomas je umro istog dana, nekoliko sati pre Adamsa.

Pomalo jeste neobično da se jedan od „očeva osnivača“ upokoji baš 4. jula, pored 18.261 drugih dana nakon Deklaracije, ali dvojica njih istog dana… Naravno da može još čudnije od toga.

Dva od prva tri američka predsednika preminula su istog dana. Tako da bi, normalno, trebalo da prođe još hiljadu godina pa da se ponovo desi ovakva slučajnost. Ili možda dve godine. Peti predsednik Amerike, Džejms Monro, pogađate, umire 4. jula 1831. godine. Dakle, 3 od prvih 5 predsednika završava svoj život na Dan nezavisnosti.

Verujete li još uvek u slučajnosti…?

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *