Tragedija ženskog Hamleta

Ona je hladna i arogantna, ona ne mari ni za koga, osim za svoju zabavu, njoj je dosadno i zarad toga će prouzrokovati tragediju, ona uzbuđuje duhove sada kao i pre više od jednog veka, kada se prvi put pojavila. Ona je gospođa Heda Tesman. Ne, ona je gospođica Heda Gabler.

heddagablerPolemika titule koju nosi ispred svog imena i polemika različitih prezimena proističe upravo iz prave prirode ove junakinje. Zašto je Heda morala da ostane Gabler i zašto nikada nije mogla da bude gospođa? Henrik Ibzen, tvorac pomenutog dela uveo je njen lik u književnost sa namerom da stvori koncept ženske individue, autentične junakinje koja izrazito drži do sebe i svojih stavova. Umesto toga je nastala antijunakinja, tj. sve ono što se kosi sa predstavom žene XIX veka. Završila je kao i sve druge koje su za sebe htele nešto drugačije…

Napisana 1890, prvu premijeru je imala 1891. u Nemačkoj, dok je u Narodnom pozorištu u Beogradu postavljena na scenu 2011, tačno 120 godina od nemačke premijere, i skoro je doživela svoje jubilarno 50. izvođenje. Pre toga je izvedena svega tri puta u „Manježu“, drugoj zgradi Narodnog pozorišta 1922. godine. Činjenica da je svrstana u deset najboljih beogradskih predstava znači samo da je ova drama delo koje vredi odgledati.

Taj XIX vek u Nemačkoj nije bio nimalo blagonaklon prema jednom ovakvom delu. XXI vek u Srbiji… Pa, moglo bi se reći da je za nijansu bolje prihvatio Hedu, što samo ide u prilog njenoj svevremenosti.

Okrutna gospođica Gabler nesumnjivo je privlačila ogromnu pažnju muškaraca oko sebe, počevši od onoga za koga je bila udata, Jergena Tesmana, koga nikad nije volela, zatim porodičnog prijatelja sudije Braka, pa sve do famoznog Ejlerta Levborga. Ejlert je lik koji pored Hede privlači najviše pažnje u ovom komadu, uspešno – neuspešni pisac, umetnik, jedini prema kome je gospođica Gabler ikada gajila osećanja i koga je, zbog toga, verovali ili ne, pokušala da ubije. Na neki način je to i uspela.

hedda 2Heda je u brak ušla da bi ispunila životne norme i time pristala da bude „ukalupljena“ u iste, što nikako nije bilo dobro za ženu takvog karaktera. Ali ni ona sama nije znala šta želi od života, potencirala je „čin hrabrosti“, nešto što je za nju predstavljalo smisao, na čemu se temelji njen egzistencijalizam, njeno „oslobađanje“ od prosečnosti. Nasuprot Hedinom liku stoji lik Tee Elvsted, mlade devojke koja je takođe zaljubljena u Ejlerta, ali koja tu svoju zaljubljenost pokazuje tipično ženski. Tea želi da živi u skladu sa društvenim normama, da bude srećna, da se pokori svemu što se od nje očekuje i ona svoju ranjivost, za razliku od hladne Hede, iznosi javno.

Gospođica Julijana Tesman, tetka Hedinog muža, sredovečna žena „sredovečnih stavova“ poštuje i voli Hedu zarad svog nećaka, ali je negde u dubini duše i sama svesna činjenice da njen Jergen pored ovakve žene nikada neće biti srećan, ma koliko bio zaljubljen u nju. Hedu ne može usrećiti jedan pristojan i fin gospodin, državni stipendista kulturne istorije, Jergen. Heda, kao što je već rečeno, traži „čin hrabrosti“, a to je mnogo više od istraživanja istorije i pisanja o njoj.

gablerheddaTu je i lik sudije Braka, gorepomenutog porodičnog prijatelja Tesmanovih, koji svako Jergenovo odsustvo koristi da se približi Hedi. Brak Hedi nudi otklon iz svakodnevnice, ali ona to odlučno odbija jer, ma koliko joj bilo dosadno u braku, ova žena toliko drži do sebe i usađenih moralnih normi, da nikada neće prevariti svoga muža. Iz toga sledi jedan jedini zaključak da Heda ne može i neće nikada biti srećna. U čitavoj situaciji sreću pronalazi jedino onda kada se „igra“ svojim pištoljima, tokom svog performansa koji se uvek završava pucnjem, s tim što nikada nikoga ne ubija, osim sebe, na kraju drame. A ubija se jer je osujećena, jer Ejlert nije ispunio postavljeni „čin hrabrosti“, jer se Tea polako zbližava sa njenim mužem i niko više ne obraća pažnju na Hedu, osim sudije Braka koji je, sticajem okolnosti, sada drži u šaci. Nema više tog čina hrabrosti koji bi opravdao njeno postojanje, sve je postalo suprotno od onoga kako bi ona želela da bude… Ili je sve vreme ona sama bila ništa drugo do suprotnost, antijunakinja, „pobačaj Ibzenove imaginacije“ kako se jedan kritičar usudio da je nazove.

Mišljenja su podeljena, mnogi je smatraju psihopatom, čak njen slučaj svrstavaju u sferu patologije, retki će samo reći da je ona jedna neshvaćena i nesrećna žena koja sebe nije mogla da ostvari u vremenu u kome je živela i još uvek nije došlo to vreme u kome će ovakva jedna individua to i uspeti.

 heddagabler1

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *