Internet ne zaboravlja

Svima koji koriste internet nekada je palo na pamet da ,,guglaju” svoje ime, i pogledaju šta će o sebi pronaći na najvećoj komunikacionoj mreži sveta. I mnogi su se neprijatno iznendadili. Šta god uradili, napisali ili  postavili u tom čarobnom virtuelnom svetu – zauvek će ostati tamo. Šta god drugi o nama pisali takođe uvek je dostupno čitanju, bilo kome, bilo kad. I zbog toga su mnogi ljudi iskreno zabrinuti.

Evropska unija nedavno u korpus ljudskih prava uvela još jedno pravo, koje se čini vesnikom onoga što će u budućnosti sigurno pokretati brojne rasprave , neslaganja, probleme. U pitanju je ,,pravo da budeš zaboravljen”. Ovo pravo daje mogućnost pojednicu da zatraži od ,,Gugla” da informacije iz njegove prošlosti budu zauvek uklonjene sa tog pretraživača. Naravno, stručno telo mora proceniti da informacije više nisu relevantne za javnost i da će njihovim uklanjanjem zaista biti zadovoljena želja za privatnošću osobe koja želi da ih skloni. Tu se već otvara bezbroj pitanja: koje će osobe, sa kakvom prošlošću,  zatražiti nešto ovako? Kako će teći ta procedura?  Kako možemo proceniti da informacije koje će biti zauvek otklonjene neće više nikada biti relevantne?

Zbog svega ovoga, razumnjivo je što mnogi već protestvuju jer ovo vide kao cenzuru interneta, način da se kontroliše mreža. Međutim, to nije tako jednostavno kada je internet u pitanju. ,,Pravo da bude zaboravljen” već je iskoristio jedan Španac, koji je uspeo da nadvlada ,,Gugl” i izdejstvuje da podaci od njegovoj kući, koja je nekada bila na aukciji, budu izbrisani sa interneta. On je smatrao da taj podatak ugrožava njegovu privatnost, koja je, prema Evropskoj uniji, sada još jedno od osnovnih ljudskih prava. Ironija je – ime ovog gospodina, Marija Gonzalesa, i priča o njegovoj kući sada je svuda po internetu – samo u kontekstu priče o ovom pravu. Svako ko se potrudi da ukuca nekoliko reči, može saznati njegovo ime. Upravo to je taj ,,povratni efekat” koji internet ima – što se više trudili da nešto cenzurišemo, ono će privući samo još veću pažnju – kao ,,ono što su probali da cenzurišu”. Internet je ogromno prostranstvo gde reči, slike, snimci putuju brzinom svetlosti i poput zaraze se šire među ,,online” zajednicom.

Zbog toga je privatnost u ozbiljnoj krizi, sve više bledi, granice joj se sve više brišu. Ljudi je sada u velikoj meri i dobrovoljno dele, ne razmišljajući o mogućim posledicama.  Neki su rado spremni da je se odreknu. Njena vrednost munjevito opada. I mnogi je spoznaju tek kad je izgube. Mogu li nas ovakvi zakoni zaštiti? Ili su potrebne drugačije mere? Dokle smemo da idemo sa kontrolom a da ipak sačuvamo ono najvrednije što nam internet donosi – veliko prostranstvo informacija i slobode.  Vremena ispred nas će nam pokazati. Pre nego što ponovo ,,okačite” nešto na svoj Fejsbuk ili neki drugi profil, setite se- činjenica je da će brojni poslodavci sutra pre nego što odluče da vas zaposle ipak za svaki slučaj ,,izguglati” vaše ime.

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *