Ajfelov toranj posle 125 godina

Gustav Ajfel nije bio romantičar, ali je zato dizajnirao najromantičniju strukturu u Parizu. Kada čitamo biografije Aleksandra Gustava Ajfela i njegovog poznatog tornja, koji je u aprilu napunio 125 godina, ne možemo da ne zapadnemo u paradoks: Kako je nešto tako smelo i prelepo mogao sagraditi društveno odbačen i hladan čovek? Sam Ajfel je dao deo odgovora: Izgradnju njegove kule diktirao je vetar.

U ovom čoveku nije bilo ni trunčice romantike. Bezbroj mladenaca svoja sećanja vezuju za vrh ovog 300 metara visokog tornja i Grad svetlosti. On, lično, nije imao sreće u ljubavi. Nakon šest propalih veza, obratio se majci da mu nađe odgovarajuću mladu. Pod time je podrazumevao dobru domaćicu koja ga neće varati i koja će mu podariti zdravu decu. Biznismen i inženjer do srži, Ajfel je već bio poznat kao graditelj mostova, železnica i železničkih stanica kada su 1889. organizatori ,,Pariske univerzalne izložbe” bili u potrazi za dizajnerom spomenika koji će dominirati Champ de Mars-om. Ajfelov asistent je tada napravio grubu skicu tornja budući da je Gustav bio loš u crtanju. Skica je pokazivala toranj koji izgleda kao dalekovod. Nakon toga, vetar je uzeo stvar u svoje ruke. Cilj, naveden u Ajfelovom ugovoru, bio je da se sagradi najviša struktura ikada, 300 matara visoka. Izazov je bio da se spreči da je vetar ne sruši. Ajfelovo rešenje bilo je dvostruko. Prvo, čipkasta struktura. Ajfelov toranj je lakši od vazduha: kovano gvožđe koje ga sačinjava teži manje nego vazbuh koji ga okružuje. Drugo, kula se sužava što omogućava da se kanališe opterećenje vetrom i samu težinu kule prenosi na tlo.

Drugim rečima, lepota kule proizašla je iz proračuna inženjera. Postala je nova vrsta lepote u svetu, preteča modernističke izreke da ,,forma sledi funkciju”. Ipak, 1889. stanovnike Pariza je nervirala ova fascinantna kula. Guy de Maupassant, poznati pisac kratkih priča, je rekao da je bio prinuđen da napusti Francusku jer ga je toranj užasno iritirao.

U svojim prvim decenijama, toranj je jedva izbegao rušenje. Danas, on je simbol Pariza.

[print_gllr id=17616]

[ratings]

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *