Nataša Ninković – Gluma mi je dala slobodu. To sam ja i nikad se ne bih pokajala

Do broja telefona Nataše Ninković bilo je vrlo lako doći. Javila se „iz prve“, srdačno i zainteresovano za saradnju. Ugovaranje sastanka išlo je teško zbog njenog natrpanog rasporeda. Sedam dana posle prvog kontakta, pozvala me je i rekla: „Beše i ti si na Lionu? Hajde dođi kod mene sad, adresa je…“ Meni pomalo nepoznat deo Liona, velike kuće i uske ulice. Neočekivana tišina, tako neverovatna za Zvezdaru. Nataša me je dočekala na vratima, u trenerci i papučama, bez trunke šminke. Već se osećam kao da sam došla kod drugarice na kafu. Uvodi me u veliki dnevni boravak. Savršena, umerena kombinacija stilskog i modernog, belih sofa i fotelja i površina od tamnog drveta. Usred prostorije skulptura od drveta i zlata koja traži da gledate u nju. Kad-kad pažnju odvuku velike slike na zidovima. Žaluzine su spuštene, polumrak doprinosi intimnoj atmosferi. Čim smo sele i zapalile po cigaretu, papir sa pitanjima zaboravljen je u torbi, a svi koncepti izbrisani su iz glave.

Natasa Ninkovic

Na daskama koje život znače

„Na sceni „Raša Plaović“ daju se Naši sinovi od Maramboa, koji je donekle zapostavljen kod nas, a tako dobro je opisao naš palanački mentalitet. Gospođa Lena, koju tu tumačim, mnogo mi je prijala, posle svih tih heroina i antiheroina, prijao mi je jedan ovakav komičan lik. Predstavnik je nove buržoazije. Ulaznica za visoko društvo bio je novac, a ona ga ima, to je situacija koja se lako primeni na današnje vreme. Sa druge strane, „Gospođica“ u Jugoslovenskom dramskom, e, ona je baš antiheroj. Kada sam pročitala dramatizaciju, htela sam da publika navija za nju, da je razume. A kada nekoga razumeš, samim tim osećaš empatiju prema njemu. Radeći na njoj, osetila sam empatiju na neki način. Daleko od toga da bih želela njenu sudbinu jer bilo koja opsesija vodi u radikalizam koji uništava samog čoveka. Međutim, njen otac je nju kastrirao u seksualnom i svakom drugom smislu, i samim tim ja nju doživljavam kao tragičan lik.“ Pitamo, da li je moguće osuđivati ili ne razumeti lik koji tumači: „Imala sam problem sa Hedom Gabler. Iz nje je izlazila razmaženost i dosada, pa sam se ja na trenutke nervirala zašto je to tako. Tek kad sam pročitala scenario do kraja, mogla sam da je shvatim. Heda je kći generala, izrazito ženstvena, ali muški vaspitavana, i možda je baš zbog svog vaspitanja ona uvek tražila velike stvari, postavljala velike ciljeve, ali baš zbog te potrage, propuštala je sitnice koje život čine – životom.“

Možda je komične likove teže izneti, posebno u pozorištu, kada glumac na licu mesta vidi reakciju publike? „Danas je teško nasmejati ljude. Da li je to zbog stanja u društvu, ili je ipak u pitanju činjenica da smo publiku navikli na dobar humor, pa od nas mnogo traže, ne znam. Međutim, nema tu borbe sa publikom. Dok još radim na liku, ako je u pitanju komika, uvek dobro razmislim: „A šta bi to mene nasmejalo?“ I uspeva mi. Na primer, baš za gospođu Lenu, smejali su se tri puta više nego što sam mislila. Eto, pozorište je zaista posebno, zbog publike.“

Natasa Ninkovic 3

Strah od suda publike

Pali još jednu cigaretu. Do sada je sedela na dvosedu, a sada seda na pod i nastavlja: „Publika mi mnogo znači. Znači mi kakva je reakcija. Zato na premijerama imam ogromnu tremu, i dalje. Mislim da svoje uloge najgore odigram na premijerama. Uvek se pitam da li je to moglo bolje. I deset dana pred premijeru imam tremu, legnem, pa ne mogu da spavam, pa ustajem, zapisujem na svoje papire šta ću dodati, a šta oduzeti. Ipak, na samoj predstavi, za to mesta nema.“ Pitamo zatim, da li glumcu može da se desi da zbog velike treme zaboravi tekst, da li se to njoj nekad dogodilo. „Ne razmišljam o tekstu. Tekst je samo sredstvo da iznesem emociju, isto kao gest, isto kao mimika. Kad se jednom tekst nauči, o njemu se više ne razmišlja. To ide samo od sebe. Primetila sam da danas postoji taj trend, da se izađe na scenu, reprodukuje tekst i to je to. Ne znam, meni se to ne sviđa. Pred samu predstavu se ne preslišavam. Stanem iza zavese, okrenuta leđima publici, zatvorim oči i slušam. Desetak minuta tako slušam, ko ulazi, kako ulazi, po žamoru publike znam šta oni očekuju. A na premijerama očekuju najviše, zato premijere i jesu teške. Nije stvar u tome što tu sede kritičari, ne znam ko sve ne. Ne bojim se kritike, ni pozitivne, ni negativne. Tu sede meni dragi ljudi, prijatelji, kolege, mene uvek zanima šta će oni reći. I kad mi kažu da je nešto moglo bolje, trudim se da to popravim, jer im verujem. A negativni komentari zluradih ljudi me ne pogađaju, ne razmišljam o tome“.

Tragična junakinja filma i televizije

Iako joj komični likovi dobro leže, komičnim likovima je i otpočela karijeru, publika je ipak više vidi kao tragičnu junakinju: „Jeste, razumem, posebno na televiziji i na filmu. Spasitelj i Klopka nekako posebno imaju to… Ne znam, ja o tim filmovima ne razmišljam isto kao publika. Meni je Spasitelj poseban jer mi je to prva velika uloga, kad ga se setim, ne setim se lika samog, setim se atmosfere na snimanju, i svega onoga što je posle usledilo, premijere, gostovanja, nagrade… A Klopka mi je posebna na drugačiji način, tu sam prvi put bila koproducent. Ne znam, sve svoje uloge na filmu volim, ne mogu nijednu da izdvojim kao nešto baš posebno. Sve svoje filmove sam gledala samo jednom, ne mogu da gledam sebe više puta. Odgledam jednom, kažem: „Dobro je“, i to je to. A jesu me uvek birali za te drame, ne znam zašto, da li zbog fizionomije, zbog čega, i leži mi to, iako sam ja, u suštini, kad sam počela da glumim, počela sa komedijom. Komediju je malo lakše izneti, lakše je ući u te likove, kod drame likovi imaju više slojeva, treba ući u to, treba ih dobro razumeti, a to te emotivno iscrpi, baš te uzme.“ Na televiziji, kažem kako mene kod Riki Salom (Cvat lipe na Balkanu) najviše boli štap, a Nataša se na neki način slaže: „Pa da, taj štap i treba najviše da boli. Taj štap je oznaka svega onoga što je Riki nekada bila, a više nije. Ona je tim nogama zarađivala, ona svoje najmoćnije oružje više nema, tu je njena tragedija još veća. Meni je taj štap bio sredstvo da iznesem ulogu.“ Sredstvo koje pomaže da se uloga iznese ne mora biti fizički rekvizit. U Folku Nataša igra majku glavne junakinje, nesretnu seljanku koju život nije štedeo. Dijalekat je bio sredstvo: „Obožavam dijalekat. Ima tu mnogo da se radi, prvo moraš da slušaš i moraš da znaš mnogo o dijalektu uopšte. Sednem i označavam reči. Onako školski, svaku reč akcentujem. Mislim da sam u Folku obavila dobar posao. Bilo je onih koji su to potvrdili, ali i onih koji su mislili da je to moglo bolje, pa me zvali da mi kažu da se neka reč kaže ovako, a ne onako kako sam ja izgovorila i tako dalje. Mada, sve u svemu, ipak mislim da sam to uradila kako treba.

Uloge biraju nju

„Finansijski niko ne zavisi od mene. Zato mogu da biram uloge malo drugačije nego moje kolege. Postoje predstave koje mi nazivamo tezgama, koje se, eto, odrade, dobiješ novac za to i to je sve. Naravno da su one lakše, ali ja ne volim kad je nešto lako, kad mi ne predstavlja izazov. Da me čekaju gladna usta kod kuće, verovatno bih pristala na to, ali ovako ne, pažljivo biram. Mora da mi se svidi scenario, da bude kvalitetan. Najviše volim kad mene pozovu i kažu: „E, imam savršenu ulogu za tebe“. Puštam da uloge mene biraju. I sa druge strane, nećete mene videti za dvadeset godina kako se vučem po novinama i molim za nacionalnu penziju, kako bilo, meni je to nekako… Bez veze, ne znam. I nećete me videti da aktivno glumim sa svojih šezdeset godina. Pojaviću se negde-negde, kad osetim da treba. Meni je lepo da vidim nekog svog starijeg kolegu kako i dalje glumi, ali to nisam ja. Nije to za mene. Hoću tada da imam svoj mir. Da se posvetim porodici. Gluma mi je pre svega dala slobodu, to mi ne bi dao neki posao od devet do pet, iako se gluma nipodaštava, iako ima vrlo malo dobrih filmova, iako nema novca, da, teško je stanje tu. Ali to sam ja i nikad se ne bih pokajala.“

Kaže da ne voli da govori o sebi. Ipak, kaže da je ona prvo majka dva deteta, pa tek onda glumica. O njoj govore njene kolege, odabrani krug prijatelja, u suštini, krug ljudi kojem ona to dozvoli. A najviše o njoj govore njene uloge.

Tijana Hegić

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *