KAFA – crna kao đavo, vrela kao pakao, slatka kao ljubav

kafa 1 zrna kafe

Ona je vaša najbolja prijateljica tokom ispitnog roka. Nikada vas neće izneveriti. Uz vas je u svako doba dana. Deo jutarnjeg rituala, popodnevnih trač partija sa društvom i kofeinska doza koja vas noću drži budnim. Turska, iliti srpska, espreso, kapućino, moka, sa ili bez mleka, topla i hladna. Uz ratluk, medenjak, malo sladoleda ili šlaga. Na terasi, u kafiću, parku, kancelariji.

Nju su sveštenici tokom srednjeg veka proglašavali za satanističko piće. Kraljevi su zabranjivali njenu upotrebu jer su mislili da ih ljudi ogovaraju dok se okupljaju ispijajući je, te su brinuli da će tako njihova vlast da se poljulja. I danas ljudi najviše vole da tračare i komentarišu baš dok u pauzi na poslu ispijaju kafu.

kafa 2

ISTORIJA

Biljka kafa je poreklom iz Afrike, tačnije iz Etiopije. Prema legendi, jedan pastir je u IX veku primetio da koze koje čuva postaju hiperaktivne kada pojedu neku bobičastu biljku. Probao ih je i on, a zatim je primetio da ta biljka na njega slično deluje, postao je aktivniji i življi. Poznat efekat, zar ne?

Kafu su zatim otkrili stanovnici Arapskog poluostrva. Prvi svetski „monopolista“ u izvozu kafe bila je država Jemen u XV veku. Trgovalo se samo zrnom, ali ne i celom biljkom, bilo je zabranjeno izvoziti je. No, širenjem Otomanske imperije i islama, kafa je polako postala i sastavni deo svakodnevice Evropljana XVII veka. Prva kafana na svetu otvorena je 1475. godine u Carigradu (Istanbul), a u Evropi 1652. i to, verovali ili ne, u Engleskoj, zemlji koja je tradicionalno konzumirala čaj. Tada kafana, u kojoj se služila samo kafa, postaje mesto dogovora, političkih prevrata, mesto zabave i vođenja abrova (tračeva). Turci kafanu nazivaju „škola za mudre“. Saglasna sam sa njima!

VRSTE KAFA

kafa 3 vrste kafeNa svetu postoji preko 50 vrsta kafe! Ova biljka, koja se ubraja u voće, latinskog naziva Rubiacceae, izgleda poput trešnje, crvenkaste je boje, a braon bobice dobijaju se tek nakon razdvajanja iz voćne pulpe. Dve najpoznatije vrste kafe su robusta i arabika.

Robusta se uzgaja u Aziji i Africi, a zauzima oko petinu svetske proizvodnje kafe. Zrno je sitnije, a ukus robuste je opor i gorak, pa se zbog toga koristi za mešavine. Ima duplo viši procenat kofeina u odnosu na arabiku.

Arabika je kvalitetnija vrsta kafe, te se u svetu prerađuje oko 80 odsto, a i njena cena je viša. U odnosu na robustu, koja je gorka, arabika ima slađi ukus, jačeg je ukusa, a neki kažu da ima i određenu notu ukusa čokolade. Najpoznatije arabike su minas i santos (nazive dobile po okruzima Brazila u kojima se uzgajaju), sigri, moka harar, čiji ukus podseća na čokoladu, „AA džambo“ za koju kažu da je najkvalitetnija afrička arabika.

Kafa koju svakodnevno pijemo najčešće je mešavina arabike i robuste. Skuplja ima više arabike, a jeftinija više robuste.

OBRADA

Vrši se u nekoliko faza, što zavisi od vrste kafe. U prvoj fazi se vrši termička obrada, koja traje 50 odsto vremena obrade kafe. Čak i sušenje kafe može biti suvo (sporo je i vrši se ručno, bobice se okreću dok ne budu suve) i mokro (u nekoliko faza se kroz vodene kanale odvaja zdrav od nezdravog dela i dalje obrađuje). U drugoj fazi se vrši prženje, a ova faza je zapravo najčuvanija tajna, koja kafi daje određeni ukus. Menja se boja kafe, hemijski sastav, smanjuje se vlažnost. U trećoj fazi se vrši hlađenje, vodom ili vazduhom. Smatra se da je najbolja kafa koja se naglo ohladi vodom.

ZDRAVLJE

Zbog visokog sadržaja kofeina, kafa je jedan od najjačih stimulansa. Ipak, ni sa unosom kafe ne treba preterivati jer stručnjaci kažu da bi 100 šoljica bilo smrtonosno. Međutim, pisac Onore de Balzak sasvim sigurno nije znao za ovaj podatak jer je u svojim stvaralačkim momentima pio i do 50 kafa dnevno! Ne baš pametno! Stručnjaci su veoma obrazrivi kada je konzumiranje kafe kod adolescenata u pitanju. Poseban je rizik kod momaka jer se kod njih, kažu lekari, pri konzumiranju češće javlja tahikardija i ubrzanje pulsa. Posebno je rizično piti kafu i pušiti cigarete jer se tako povećava rizik od kancera.

Međutim, kao što postoje loši ekstremni slučajevi, tako postoje i dobre strane konzumiranja kafe. Istraživači sa Hauarda otkrili su da ljudi koji piju jednu do tri kafe dnevno imaju za dvanaest odsto smanjen rizik da obole od dijabetesa. Kofein iz kafe ubrzava analizu informacija za deset odsto.

kafa 4 soljica

ZANIMLJIVOSTI

Možda ste pomislili da je Koka Kola napitak koji se najviše pije posle vode, ali je to zapravo kafa. Kafa se najviše konzumira u SAD, gde se popije čak 450 miliona šoljica kafe dnevno, a u svetu se godišnje popije čak 250 milijardi šoljica kafe!

Najskuplja kafa na svetu je kopi luwak i košta od 550-700 dolara po kilogramu. Ono što je problematično kod ove kafe, jeste način „uzgajanja“: sumatranse mačke se hrane kafom, nakon čeka je probave, a ljudi je skupljaju i prodaju. Cena plus kvalitet!

Espresso, zapravo, nije posebna vrsta kafe. To je samo način na koji se kafa priprema. Uvreženo je mišljenje da je Espresso nastao u Italiji, međutim, prvi aparat je napravljen u Francuskoj u XIX veku.

U nekim delovima Afrike kafa se potapaju u vodu, mešaju sa začinima i služe kao bombone. Afrička plemena su je koristila kao „energetske loptice“– uvaljana u loj životinja, kafa se jela čime se vršila svojevrsna priprema pred odlazak u borbe sa suparničkim plemenima.

„Franck“, prva pržionica kafe na Balkanu, otvorena je u Zagrebu 1892. godine, gde se i dan-danas nalazi. To je i prva multinacionalna korporacija u ovom delu Evrope.

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *