Virtuelno kulturno nasleđe

U današnje vreme sve veće prisutnosti informaciono-komunikacionih tehnologija, potreba da se ceo svet digitalizuje je neminovna. Slika govori hiljadu reči, ta izreka svakako ne mimoilazi ni digitalni svet.

Još davno je Kardašev, ruski astrofizičar, definisao faze razvitka civilizacije, u kojoj je neophodno da čovečanstvo, zarad napretka i sopstvene dobrobiti, pređe na globalnu komunikaciju i globalnu digitalizaciju kako bi upravljalo svojim okruženjem, očuvalo ga, a sa njim i društvo. Razmena znanja i podataka između različitih društvenih pojava (organizacija, institucija, pa i samih ljudi) je neophodna kako bi se izvršila integracija znanja, a za to je danas najzaslužniji internet. Stoga se u skorije vreme i javlja potreba za digitalizacijom istorijskog nasleđa i arheologije, kako bi se razumeo razvoj čovečanstva i ljudske misli, civilizacije i kulture – gde smo bili nekada davno, a gde smo sada. Filozofija je predugo bila majka svih nauka, glavne teorije su se bazirale na misli i rasuđivanju, pretpostavkama, pozivajući se na ranije teorije i oskudnu obradu podataka. Primena informacionih tehnologija u društvenim naukama je tek na početku. Kao i u svim „važnijim“ naukama, i u društvenim su potrebni jaki informacioni sistemi koji će da pomažu naučnom zaključivanju (da se ne izrazimo odlučivanju).

PompeiiRuinsU svetu se već duže vreme radi na tome, govori se o virtuelnom kulturnom nasleđu i virtuelnoj arheologiji, koja podrazumeva mnogo stavki, od arheoloških baza podataka, preko arheologije interneta do 3D modelovanja u arheologiji, koje je veoma popularno i nalazi veliku primenu u popularizaciji kulturnog nasleđa, jer je, mogli bismo se izraziti „najzanimljivije“. Takvu vrstu programiranja najčešće viđate u video igricama, svakako, ali se primenjuje i u mnogim drugim oblastima. Možemo ga opisati kao kreiranje predstava objekata (njihove površine) u digitalizovanom formatu, korišćenjem matematičkih metoda i softvera za tu namenu. Skup tačaka se u trodimenzionom prostoru povezuje u onakvu smišljenu celinu kakva je potrebna za konačan model. Pri tome se koriste razni algoritmi, a 3D modeli se takođe mogu kreirati prostim skeniranjem realnih objekata. U arheologiji se najčešće koristi ovo drugo, gde se skeniranjem i potom obradom fotografija kreiraju virtuelne reprezentacije lokaliteta u 3D. Radi realnije predstave o takvoj metodi, možete posetiiti sajt projekta „Virtual World“ i prošetati se najvažnijim lokalitetima starog Istoka, između ostalog i čuvenom Petrom, gradom u kamenu (pronađite je u odeljku „All Sites“). Slično je i sa razgledanjem Antičke Pompeje, koju možete istražiti putem „Google Maps“, i koristeći „street view“. Jedino što treba je da na sajtu maps.google.com otkucate „Ancient Pompeii“. To su samo neki od internet resursa za koje malo ljudi zna, koji otkrivaju mnogo, a ujedno su i poučni.

Iako je kod nas digitalizacija tek počela, postoje već neke urađene rekonstrukcije i virtuelizovano nasleđe. Kao primer može se navesti Muzej afričke umetnosti, koji na svom sajtu ima opciju virtuelne posete muzeju, gde možete razgledati celokupnu postavku na svom monitoru, kod kuće. Zatim, primer rekonstrukcije Vršačkog zamka, koji možete pogledati na portalu Archantis. Takođe, na YouTube-u možete odgledati rekonstrukciju neolitske kuće Vinče i emisiju o Beogradu iz 15. veka u 3D.

Vrsackizamak2

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *