Goran Radoičić: “Najveći resurs je vaše znanje”

Bivši student FON-a Goran Radoičić danas je uspešan preduzetnik. Za sebe kaže da je zaluđenik za startup ideje i razvoj biznisa. Njegovi sajtovi su www.autobuskiprevoz.com i www.gdeizaci.com.

Radili ste kao saradnik u nastavi na FON-u. Šta mislite šta je dobro, a šta fali u nastavi na ovom fakultetu?

Ono što mi se posebno dopalo na FON-u je što se studenti aktivno uključuju u nastavu i kroz sistem koji bih mogao nazvati „studenti studentima“, učenje dobija jedan potpuno novi smisao. Mogu reći da sam dosta znanja „pokupio“ od svojih starijih kolega, koji su kao i ja radili kao saradnici u nastavi. To su osobe koje se dosta usavršavaju van nastave i koje su pune energije da svoje znanje i novine podele sa kolegama kojima drže vežbe.

Glavna zamerka studenata sa smera za informacione tehnologije jeste da bi nastavni plan mogao da bude uže specijalizovan, sa većim akcentom na stručne predmete, ali je to dosta diskutabilno. Studenti FON-a po završetku studija postaju kompletni stručnjaci, koji imaju širok spektar znanja iz različitih oblasti. Upravo zato su i toliko cenjeni na tržištu rada.

Radite preko web-a, koje su prednosti a koje mane ovakvog poslovanja?

Web vam omogućava da vam ceo svet bude tržište. Više ne držite piljarnicu u kraju, već možete držati piljarnicu iz koje će pazariti ljudi sa drugog kontinenta. I to sve iz fotelje. Najvrednija stvar u svakom poslu su informacije o kupcima. Ukoliko dobro poznajete svoje kupce, znate i šta tačno da im ponudite, odnosno koje su njihove potrebe. A web vam upravo omogućava da pratite šta vaši klijenti žele, koje su njihove navike i kako najbolje da zadovoljite njihove potrebe.

Utisak je ipak da lični kontakt mnogo znači ljudima i da nikada neće i ne sme nestati. Korisnička podrška preko telefona, lični kontakt u poslovnici i slične stvari koje ljudima ulivaju sigurnost. Bilo da prodajete belu tehniku preko interneta, turističke aranžmane, usluge hostinga… klijenti žele da vas čuju sa druge strane žice, da dođu u prodavnicu i uživo pogledaju frižider, dođu u poslovnicu i raspitaju se oko hotela u kome će odsesti.

Pokrenuli ste više startup-ova, kako ste se odvažili na taj korak?

Oduvek sam znao da želim da razvijam sopstveni biznis. Igrajući igrice strategije na računaru kao klinac bilo mi je jako zanimljivo da od resursa koje posedujem razvijam soptveno carstvo i da vremenom gledam kako napreduje zahvaljujući mojim potezima. Isto to se radi i u stvarnom biznisu. Posmatram ga kao igru. Krećete sa određenim resursima, manjim ili većim, i planirate kako najbolje da ih  iskoristite i naravno vremenom uvećate. Što veće resurse imate lakše vam je da stvarate nove resurse. Kada kažem resursi, u početku najmanje mislim na novac, vaš najveći resurs u startu treba da bude vaše znanje.

Bavljenje sopstvenim poslom ima i svojih prednosti ali i mana. Možete sebi dati slobodan dan kada želite, ako vam dobro ide zarađivaćete i više od drugih, ali glavna mana je što ležete i budite se sa poslom u glavi. U početku ćete biti puni entuzijazma i neće vam predstavljati problem, ali vremenom ćete se umoriti. Ako uspete da imate biznis koji donosi profit, a uz to uspete i u tome da se vaš život ne pretvori samo u posao, znaćete da ste uspeli. Najteže je napraviti balans između te dve stvari i to je ono u čemu se razlikuju uspešni od neuspešnih.

Kako ste izabrali kojim segmentom će se baviti vaš sajt?

Većina uspešnih start-up-ova nastaje slučajno. Jednostavno se ideja slučajno rodi, ali je put od ideje do realizacije dug i naporan. Svi mi imamo desetine ideja za koje smatramo da su savršene i da su samo nama pale na pamet. Tu već u startu grešimo. Najbolje ideje nisu ugledale svetlo dana i najgore ideje su postali milionski start-up-ovi.

Kao student sam povremeno izlazio i nigde na internetu nisam mogao da pronađem šta se večeras dešava u Beogradu, šta od klubova radi i ko gde nastupa. Rešio sam da napravim sajt za izlaske gde bih ljudima nudio uvek ažurne informacije o programima klubova u Beogradu i mogućnost da rezervišu svoje mesto u nekom od njih. Tako je i nastao prvi uspešan start-up www.gdeizaci.com. Kasnije sam ponudu proširio i na kafane, barove, restorane, uveo foto sekciju i aktuelne vesti iz noćnog života Beograda.

Šta je sve potrebno da bi jedan start-up bio uspešan?

Ukoliko želite da imate uspešan start-up skoncentrišite se na rešavanje nečijeg problema. Neko će platiti vaš proizvod ako mu rešava određeni problem. Moj prvi start-up je rešavao problem ljudi koji su želeli da izađu, a nisu znali gde se i šta dešava u gradu.

Jako je bitno i da dobro poznajete oblast kojom se bavite. Time ćete već u startu biti u prednosti i neće vam biti teško to što radite. To je jedan od bitnih elemenata. Odaberite usko specijalizovanu nišu kojom ćete se baviti, imaćete konkretnu ciljnu grupu kojoj ćete moći da servirate svoj proizvod. GdeIzaci.com je nastao iz Beogradskog adresara (moj prvi pokušaj start-up-a), portala koji se bavio svim i svačim, dok nisam shvatio da mi je za razvoj takvog portala potrebno mnogo više resursa od mene samog. Tako sam odlučio da ću se baviti samo jednom užom oblašću, noćnim životom Beograda.

Da li je u Srbiji dovoljno zastupljen ovaj vid preduzetništva?

Činjenica je da informatički dosta zaostajemo za zapadnom Evropom i Amerikom. Ono što je sada aktuelno kod njih, kod nas će verovatno biti za 5 godina. Druga stvar je da je ovo jako malo i siromašno tržište. Od dobrog start-up-a u Srbiji možete lepo živeti i zaraditi, ali je malo onih koji će postati milioneri. Prostora za razvoj je dosta, tržište je još uvek u povoju i tek će krenuti masovnije korišćenje kartica i online plaćanja. Svaki domaći projekat može biti odlična odskočna daska za izlazak na inostrano tržište.

Šta biste preporučili mladima, kakav start-up Srbiji fali?

Bitno je pokušavati. Od 10 start-up-ova uspeće bar jedan, možda onaj od koga ste najmanje očekivali. Bitno je da se uči na greškama. Budite prvi u nečemu, budite lider, a ne kopija. Neka drugi kopiraju vas. Dok god je tako nemate se čega plašiti. Jako je bitno da sebi postavite cilj, kako biste mogli da pratite kako napredujete ka ostvarenju tog cilja. Povremeno ćete se osvrnuti iza sebe i videti kao napredujete, da li idete u željenom smeru ili je potrebno nešto da menjate. Postavite sebi najviše ciljeve. Ako učite za 10-ku na fakultetu jedino je tako sigurno da ćete dobiti 9-ku.Napravite pravu ekipu, uvek je lakše da lansirate proizvod ako se udruži nekoliko pravih ljudi. Podelite odgovornosti i neka svako radi ono u čemu je najbolji. Ne čekajte da proizvod bude idealan da biste ga lansirali, krenite slobodno sa prvom verzijom, unapredićete je vremenom. Dajte proizvodu šansu da živi, da se razvija.

Ne očekujte uspeh preko noći, iza svakog uspešnog projekta stoji dug i mukotrpan rad.

Ovo nije tržište koje prednjači u inovacijama. Većina start-up-ova u Srbiji je već kopija nekog već postojećeg rešenja. Pratite trendove i pokušajte da predvidite šta je to što će sledeće da bude aktuelno i krenite da radite na tome već sada kako biste bili u prednosti ako se vaša predviđanja ostvare.

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *