Mislim da sam video čoveka?

Video sam čoveka. Nekako je drugačiji od nas ljudi. Imao je prilično bistar pogled i gledao je u daljinu. Kao da gleda iznad mene. Pokušavam da mu se obratim, ali ne znam šta da mu kažem. Nisam siguran hoće li me razumeti. Hoće li shvatiti šta imam da kažem. Razume li moje reči, vidi li moj pokret? Da li čuje glas promene koji stvara razliku između mene i njega? Kuda me je odvela ta promena? Menjao sam se tražeći bolje, tražeći još. Gubio sam oblik iz dana u dan, gubio sam misao. Izgubio sam ime, dobio sam broj. Jedan u sedam milijardi. Možda sam među prvima, možda sam poslednji. Možda moj broj ništa ne znači. Svakako sam samo jedinka u masi sličnih, gotovo istih. Isto smo se menjali, jureći ka svetu, ka sutra, ka više. Nismo postali brži, istrošili smo se. Pogled mi se istupio, vid mi je oslabio.

Mislim da sam video coveka 2Ovaj čovek ispred mene više mi nije blizak. Možda bih nekada, kada sam poznavao onaj stari moral, onu izvornu vrednost, mogao da ga razumem. Ali danas je to teško. Čujem samo vapaj sveta za novim poretkom, za starom vrednošću. Toliko smo napredovali da više ni ne znamo gde je napred. Nazad se svakako ne može. A drugačije? To bi bilo korisno, mada ne i sasvim moguće. Šta još imamo da iskoristimo? Zarad tehnike i novca, založili smo zdravlje, um i poštenje, telo smo prodali zarad ljubavi, sposobnost smo žrtvovali zarad uspeha. Sve to je sada polovno. Ne znam ko bi to prihvatio. Možda čovek?

On se ne seća naših jada, ovih današnjih. Nije osetio nepravde i promene. Nekako je uspeo da sačuva sebe među nama. Uspeo je da se izvuče iz oluje tehnike i tehnologije. Zato sada ima jedinstveni mehanizam, onaj koji nam je sada skoro stran. Ima otvoren pogled i shvatanje onoga što mi ne poznajemo u pravom obliku. Zna da proživi i preživi, da pogleda i vidi, da shvati i prihvati, ne nužno da menja i kvari. Ako mu izložim naš problem i upoznam ga sa svetom, možda će moći da mi pomogne. Kakva pomoć meni treba? Treba mi ono što je retko, da nadogradi ovo istrošeno i iskorišćeno. Kao pravo osveženje propalom duhu. Ni ovaj vazduh mi ne odgovara. Pun je ostataka pohlepnih duša, praznih umova, zastarelih prohteva. Neka svetlost bi bila poželjna, da razagna ovu prašinu praznine.

Mislim da sam video coveka 3Te ljude, te numerisane primerke, stvorila je privreda, ne priroda. Stvorila ih je industrijalizacija, globalizacija, modernizacija i slične pojave dugog naziva i šture suštine. Ljušture od ljudi, umorne od disanja, priroda izobličena, nemarom zatrovana. Zatrovano je sve što je valjalo. Duhovna kataklizma modernizacije.

Može li svet da me čuje? Ili samo ovaj Čovek? On nemo stoji. Možda procenjuje štetu, ili pokušava da sazna šta se sve desilo nama a njemu nije. Možda ne zna značenje mojih reči. Možda čeka da se odgovor sam pokaže. I dalje ćuti. Šamara me grubom tišinom koja je u njegovom prisustvu još surovija. To je njegova tišina. On je nem među nama ljudima. Ne odgovara mi, već me pušta da se u tišini i bezrečju koprcam. To je tišina Čoveka koji među ljudima nema sa kim da progovori. Samo posmatra. Ćuti. Možda je dovoljno ono što ja govorim. Ne osuđuje, ne psuje, ne prigovara. Samo ćuti. Te bezglasne reči nadjačavaju svaki prekor. Nije on taj koji će da nas kazni. Tišina i praznina su dovoljne. Pušta ih na nas, kao pse tragače, da nas gone i uhvate, da nas odvedu pred lice istine i suštine. To lice smo odavno izgubili. Nismo ih čuli od zveckanja novca i reke tračeva. Nismo ih osetili zbog oporog zadaha besmisla. Uhvaćeni smo. Samo tišina i praznina. Čovek gleda naš pad i čeka. Pušta nas da se spoznamo, da nađemo svoju dušu. I ona nas traži. Juri u tom ponoru za nama. Sve je video.

Ne znam da li je zadovoljan. Ne razumem njegov izraz lica. Usna mu se izvija, a oči šire. Je li to ono što je nekada bio osmeh? Nisam odavno to video. Onda je zadovoljan. Zadovoljan je našim padom jer to je nada, pokušaj da se dođe do samospoznaje, do osvešćenja. Nije to pad kao ovaj dosadašnji, jer dovoljno smo duboko i daleko dospeli. Možda to i nije pad. To je podstrek čoveka, podsećanje na Vredno i Iskreno, na čovečnost u ljudskom svetu.

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *