Šta smo dobili Izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju?

Nezainteresovani za svoj položaj čitajući stranice već zastarele literature studenti se spremaju za septembarski rok dok Skupština Srbije usvaja Izmene Zakona o visokom obrazovanju. Studentski predstavnici kao i uvek gledaju svoje interese, dele funkcije i resore na Univerzitetu. 

Dakle niko od njih nema vremena da reaguje na ove promene, zabrine se zbog njih ili oseti sigurnost zbog poboljšanja. 

Kao što ništa nije idealno tako nije ni ovaj zakon. Dobra strana je to što će se razdvojiti priznavanje stranih visokoškolskih diploma radi zapošljavanja u Srbiji (profesionalno priznavanje) od onog u kojem strani studenti žele da nastave školovanje na našim fakultetima (akademsko priznavanje). Priznavanje u slučaju nastavka školovanja ostaje u nadležnosti fakulteta i univerziteta, dok kod profesionalnog priznavanja posao treba da bude olakšan jer je sa univerziteta nadležnost prešla na Ministarstvo prosvete (ENIK/NARIK centar). Ovim postupkom se znato skraćuje postupak nostrifikacije diploma stranih fakulteta (do 90 dana) i omogućava vraćanje stručnjaka iz inostranstva.

Izmenama je učinjen i ustupak „starim” studentima, koji su studije započeli po prebolonjskim programima. Za njih je produžen rok da do kraja 2015/16. godine završe studije.

Ostaje i dalje da se iz budžeta finansiraju studenti koji su u prethodnoj godini ostvarili najmanje 48 ESPB bodova, ali nije rešen problem fakulteta koji budžetsko finansiranje određuju putem rang lista te 48 ESPB nije merilo budžeta.

Postoje mnogi problemi koje stvara usvajanje ove izmene i ona neće uspeti da reši probleme koji su se ispoljili u praksi. Krenućemo od onog najpoznatijeg, a to je smanjenje broja rokova prvo na pet, a zatim na četiri. Ova promena je bolna, ali neminovna, ipak neće imati iste posledice za sve studente. Neki fakulteti imaju već praksu vanrednih rokova te studenti ovih fakulteta umesto predviđenih 6 imaju više rokova. Ovo područje možemo nazvati „rupom u zakonu“ koja se već godinama koristi. Svima bi bilo u interesu da se ona zakonski odredi, te da pored smanjenog broja redovnih rokova dobijemo i bar jedan vanredni rok. Predlagači su zaboravili i jedan veoma bitan segment koji je usko povezan sa rokovima, a to su predispitne obaveze. Smanjenje broja rokova nužno navodi na to da se većina gradiva reši pre ispita, a da za ispit ostane najviše 30% ukupne materije. Praksa nam kaže da je to u našim okolnostima nemoguće, te da su profesori navikli na stari sistem rada. Ukoliko se ne desi promena sistema ocenjivanja, a broj rokova se smanji studentima će postati neizvodljivo da sve ispite daju u predviđenom vremenskom periodu.

Ova pitanja bi bilo poželjno rešiti najkasnije do oktobra 2015. godine i to novim Zakonom, jer bez toga smanjenje rokova dovodi do haosa u već lošem sistemu. U izradi Zakona neophodno je uključiti i studente sa svih fakulteta, organizovati javne rasprave kako ne bi došlo do propusta. Aktiviranje pasivnih studentskih predstavnika koji bi svojim većim zalaganjem uspeli da izdejstvuju gore navedene predloge.

Ovako, studenti dočekuju još jedan oktobar neinformisani o onome šta im se sprema. Posle kišovitog leta čeka nas izgleda vreo oktobar kada ćemo napokon shvatiti šta smo dobili, a šta izgubili. Pitanje je samo koga pozvati na odgovornost, hoće li biti kasno da se tada nešto menja.

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *